Ponavljači

Foto Aleksandar Dimitrijević

Deca će, izgleda, zbog štrajka prosvetara ostati bez ocena. Super. Prvi put neće biti kečeva. I to je prva pozitivna vest sa kojom će osnovci i srednjoškolci dočekati kraj prvog polugođa. Ujedno, to je i prvi konkretan rezultat reformi u Srbiji. Nova godina bez kazni za loše ocene! Nažalost, mnogo će više vremena biti potrebno da se oporavi privreda, poveća proizvodnja, oživi posustali izvoz, zaustavi dalji pad broja zaposlenih, poveća životni standard Ali, o tom potom, 2016. ili 2017.

Stiče se utisak da đacima najviše zavide srpski ministri. Čak i oni koji su, uz rad, ili bez rada, uspeli da doktoriraju. Eh šta bi oni dali da neko toliko naljuti premijera Aleksandra Vučića da i on, poput prosvetara, odustane od najavljenog ocenjivanja svih članova svog kabineta.

DŽaba se nadaju. U januaru će, po svemu sudeći, samo ministri moći roditeljima da pokažu ocene. I neće među njima biti mnogo odlikaša. Osim ako premijer ne bude još mekšeg srca nego pre pola godine, kada je teška srca morao da se zahvali na saradnji Lazaru Krstiću, za koga je prethodno nebrojeno puta rekao da je najbolji ministar finansija u regionu. Dakle, odlikaš. Jedina mana mu je bila loša ocena iz vladanja. Bio je svojeglav. Hteo je nejednačinu srpskih javnih finansija da reši na svoj način, a ne onako kako je to od njega tražio razredni starešina.

Ostali đaci iz Nemanjine 11 bespogovorno slušaju mentora, ali to nije nikakva garancija da će moći da u februaru nastave školovanje. Važi to i za ulizice, na sve spremne da se dopadnu razrednom. I za cinkaroše, koji su u stanju da otkriju i najveće tajne drugara iz klupe samo da bi zadobili još veće poverenje profesora.

Javnost u Srbiji sa velikim nestrpljenjem čeka da vidi kako će premijer oceniti pojedine ministre. Pritom ogromna većina smatra da u Vučićevom kabinetu nema nijednog odlikaša. A da li je neko zaslužio četvorku? Šta? Vulin? Stefanović? Selaković? Verbić? Tasovac? Velja? Udovički? Vujović? Lončar? Gašić? A Dačić? E on je nešto drugo. Koalicioni partner.

Dobro, dobro, je li neko zaslužio bar trojku? U redu, i dvojka je prolazna ocena, iako preko noći može da postane jedinica. U redu, sve se na kraju svede samo na to ko stvarno nije zaslužio da se u februaru vrati u Nemanjinu 11? Može li svaki ministar sam sebi da postavi ovo pitanje? I da iskreno odgovori na njega, sa da ili ne. Nema možda. No, da je to moguće ne bi se sa toliko nestrpljenja ni čekalo da Vučić saopšti svoju definitivnu odluku ko će morati da napusti Vladu.

O tome, na sreću, ne odlučuju gledaoci. Jer, ko zna ko bi onda došao na mesta loše ocenjenih ministara. Mada, kako neki od njih rade, ne bi nam verovatno bilo ništa gore ni da se njihove zamene biraju svojevrsnom lutrijom. Za to bi, uostalom, mogla da posluži i neka od brojnih baza podataka sa matičnim brojevima svih građana, koje su ovih dana kružile internetom.

Hej, to i nije tako loša ideja. Ona bi mogla da se ugradi i u novi zakon o budžetu. Da, recimo, svako ko hoće da učestvuje u toj tomboli za ministre, uplati u državnu kasu po 1.000 dinara. Čuj, milion kandidata po 1.000 dinara i eto milijarde. Po ministru. A za potpredsedničko mesto kvota bi mogla da se podigne na 1.500 dinara. I ko voli, nek` izvoli. A onda, za šest meseci, novo ocenjivanje i novi izbori. I eto nama suficita u budžetu. A, kažu da od viška glava ne boli. Ili, ipak, boli?