Gost i most

Malo zatim čulo se i „rat kojeg su savremenici opisali kao Veliki rat“. Samo dan ranije, u kolumni jednog od najpoznatijih novinara „Politike“, inž. Perišić je pročitao: „...deo njegovog razbarušenog šarma kojeg Ivica poredi sa Titovim“, pa zatim „iluzija da je život kakvog poznajemo i kakvog živimo pravedan“. Svojevremeno, ja sam mnogo puta podsećao na ono što piše u svakoj srednjoškolskoj gramatici: akuzativ jednine muškog roda jednak je genitivu za živa bića (Vidim gosta) a nominativu za neživo (Vidim most). To važi i za prideve, i za zamenice (Vidim našeg dragog gosta – Vidim ovaj novi most), pa i za upitne zamenice koji i kakav (Ko(je)g(a)/kakvog(a) gosta si video? – Koji/kakav most si video?), i za odnosne zamenice, po obliku jednake upitnim. Otuda je u gorenavedenim rečenicama trebalo da stoji „...grada koji su odvajale dve reke“, „rat koji su savremenici opisali“, „...šarma koji Ivica poredi...“, „život kakav poznajemo i kakav živimo“. DŽaba mi pouke. Čim upalim radio, čujem „kojeg“. U vestima govore o „sporazumu kojeg će potpisati dva premijera“, u najavi muzičke emisije o „koncertu kojeg je prvi izveo David Ojstrah“, u novostima iz kulture o „filmu kojeg smo videli na festivalu“. Kako radio, tako i televizija, i štampa. Ako svi ti novinari, muzičari, kritičari ne osećaju razliku između živog i neživog, čemu onda pričati o gramatici? I gle čuda, elektroinženjer iz Podgorice ima više sluha za maternji jezik nego svi ti medijski poslenici. Ne znam da li je to od kuće poneo, ili je imao dobrog nastavnika srpskog jezika, ili je išao u bolju školu nego ovi mlađi. Šta god bilo, čestitajmo gospodinu Perišiću.