Slobodno srpsko uverenje

LJudi se ovde najviše plaše početka. Sa krajem se, nekako, uvek mire, ali sa svakim početkom stalno su u svađi. Ovo je zemlja u kojoj su početak i kraj najbliži i najsličniji?! Često se toliko poklope i poistovete, da je razlika potpuno neprimetna i sasvim nebitna. Svaki pokušaj, svaki napor, svaka nada i svaka vera počinju i završavaju se u istom trenutku... Trenutku naših beznađa za koje ne znamo ni gde im je početak, a kamoli gde im je kraj. I ova priča ima početak... Na kraju, dabome! Moja prva kolumna u NIN-u pretiče godinu u poslednjoj nedelji. Sumnjam da će i početak sa novom 2015. biti drugačiji od kraja sa starom 2014. Jedino se radujem što, od ovog trenutka, zajedno ulazimo u opsajd - pravilo koje često ne razumemo, a najčešće ne želimo da razumemo. Ovo je najava za priče o životu, o igri, o strasti, o sreći, o fenomenu sporta... Sve to staje u ofsajd - jednu (nama) stranu reč, kojom je dato ime najkomplikovanijem fudbalskom pravilu. NJega nismo krstili mi, ali smo mu dali naš nadimak. Opsajd! Da liči na nas. Zato je opsajd autentična srpska reč i paranoični srpski poklič za nedozvoljenu poziciju... I na granice koje nas dele, i na zamke u koje upadamo, i na mesta koja izbegavamo, i na kazne koje trpimo. Nekada pomislim da su Englezi sa čuvenog Kembridža, baš zbog Srba uvrstili opsajd u izvorna pravila fudbala iz 1848. Od tada ga uvažavamo samo kad nam odgovara i ignorišemo samo kad nam ne odgovara. Uostalom, kao i sve ostalo... Dakle, opsajd je slobodno srpsko uverenje! Vremenom, toliko smo se srodili sa opsajdom da je on u svim našim igrama postao sastavni deo života. Sve što pokušamo, šta god da uradimo, ma kako da pomislimo - uvek smo u opasnosti da se nađemo ispred ili iza one tanke linije na granici strogoće opsajda. Milimetri više, ili milimetri manje odlučuju o našim dobrim i lošim kretanjima, o našim sposobnostima procena, o našim veštinama, o našim talentima, o našim radostima i našim tugama. Kakva nam je trenutna pozicija? U debelom smo opsajdu! Moj manir posmatranja društva kroz dešavanja u sportu možda i nije naopak, ali svakako jeste obrnut. Uglavnom, sve se svodi na isti zaključak: kako živimo, tako i igramo. Čak i fenomen Novaka Đokovića lako je objašnjiv - to je čista egzotika sportskog uspeha retkog individualca i genijalca, pa još Srbina. Svi ostali igramo neku kolektivnu igru u kojoj smo samo brojevi zbog lakšeg raspoznavanja. U tom nastupu kolektivnog ludila ima mnogo promenljivih igrača i samo jedan nezamenljivi vođa. Igrači uvek igraju za vođu, jer vođa je uvek tim. Ne bih da izdvajam fudbal, ali nekako se sam nameće baš zbog opsajda. Sunovrat fudbala je sunovrat društva. U toj fazi najdalje smo otišli... Toliko daleko da bliže propasti nikada nismo bili. Crvena zvezda, Partizan i reprezentacija, kao perjanice srpskog fudbala, prolaze kroz agoniju loših rezultata i dobrih izgovora. Opasno je to što je fudbal prestao da se gleda i počeo da se sluša. Sve se svelo na priče, na svađe, na pretnje, na uvrede, na obećanja... A to još interesuje samo šačicu zagriženih, čija je odanost klubu i partiji zaštitni znak fudbalskog „kvaliteta“ u današnjoj Srbiji. Fudbal je narodu okrenuo leđa i to je čist opsajd koji se vidi iz aviona... Suština naše nedozvoljene pozicije je u sledećem: glavni igrači jesu glavni, ali nisu igrači?! Otud ih pravila ne interesuju. Igraju po svome. Našem fudbalu ni lopta nije neophodna. Pretvorio se u besomučno tvitovanje raspravama, optužbama i saopštenjima. Oni koji teraju loptu, potpuno su izgubljeni u tom virtuelnom svetu. Ni imena im ne znamo. Ko sad uspe da nabroji po pet fudbalera Crvene zvezde, Partizana i desetoricu iz reprezentacije - taj je fudbalski stručnjak i kandidat za trenera ili selektora. Mnogo je lakše sa predsednicima, direktorima, sekretarima, strujama, opozicijama i ostalim „zvezdama srpskog fudbala“. NJih svako dete ume da nacrta, doduše bez lopte. E zato, nećemo izaći iz opsajda dok fudbalu ne vratimo loptu. Okruglu i bez drške, a ne ovu kockastu što se kotrlja kao glasačka kutija i što je zgodna da se pridržiš i ne padneš... Lopta je, ipak, okrugla i to je jedino što ohrabruje!