Želje i pozdravi

Eto pregurasmo i ovu „reformsku“ 2014. Ako ništa drugo, bar smo za godinu dana bliži obećanoj sreći. Kad god došla, dobro došla nam, da parafraziram Olivera Dragojevića. Ali da ne mračim previše uoči praznika. Biće vremena za to. Zato neka bar ovih nekoliko dana bolne mere i teške reforme ustupe mesto čestitkama i pozdravima. Nadam se samo da nam najviši državni vrh, u zajedničkom saopštenju, neće čestitati novu 2015. pesmom Đorđa Balaševića „Hej, haj, baš nas briga“. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nikoga ne bi iznenadio ako za premijera Aleksandra Vučića naruči pesmu „Ne daj da nas rastave“. Za samog Vučića 2014. protekla je u znaku stihova „Dođe jednom sa istoka bogat šeik crnog oka... i veliku kesu dreši da probleme moje reši“ . Uostalom, na toj pesmi počiva i srpski budžet za 2015. Kad smo već kod budžeta, možda bi ministru finansija Dušanu Vujoviću, posle dva rebalansa za 2014. i budžeta za 2015. najbolje legla pesma: „Siromah sam, siromah sam, al` volim da živim, dok poslednji dinar imam neću da se smirim“. Ministar privrede Željko Sertić mogao bi od hora, sastavljenog od direktora preduzeća u restrukturiranju da naruči „Hajde Jano kuću da prodamo“. Zbog stanja u zdravstvu resornom ministru Zlatiboru Lončaru dobro bi došlo „Nešto protiv bolova“, jer bi bilo previše da pacijentima savetuje „Ne zovi mama doktora“ ili „Popij me kao lek“. Osim što su partijske kolege, ministar energetike Aleksandar Antić i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović vole „Gas, gas“, s tim što su predložili amandman: da Severina na svojim koncertima u Srbiji originalnom tekstu doda refren „nema spasa bez - ruskoga gasa“! Ne znam da li bi ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović naručila onu legendarnu „Ti ode na zeleno, ja osta na crveno, rastavi nas semafor“? Ali sigurno bi, da može, zabranila „Prođi sa mnom kroz crveno“ i „Kafana je moja sudbina“. Ministar prosvete Srđan Verbić nema razumevanja za zahteve prosvetara. Samo fali da im otpeva „Mene je učilo vreme“. A advokati mogu štrajkovati još 100 dana, ali od ministra pravde Nikole Selakovića teško da će čuti „Znam za sve sam kriv“. Šta bi ostali mogli da otpevaju? Nebojša Stefanović (Vučiću): „Lažem sebe da mogu bez tebe“. Aleksandar Vulin: „Beznadežan slučaj“. Velimir Ilić: „Dobro da nije neko veće zlo“. Rasim LJajić: „Sve je na prodaju“ (naročito Telekom). Jorgovanka Tabaković: „Evo banke cigane moj“. Snežana Bogosavljević Bošković: „I kad me svi zaborave“. Igor Bečić (Maji Gojković): „Gde si bila kad sam bio niko“. Siniša Mali: „Beograd“ (na vodi). Marko Blagojević: „Poplava“. Boris Tadić: „Ne znaš ti, kako je imati pa nemati“. Bojan Pajtić: „Šta me sad pitaš šta mi je“? Čedomir Jovanović: „Digni me, pao sam“. Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić: „Dobro došao u klub“. Vojislav Šešelj: „Varali me svi“. Opozicija (u horu): „Sve je postalo pepeo i dim“ i „Bol do ludila“. Građani (Vladi): „Ti meni lažeš sve i sve zaboravljaš“. Himna koalicionih partnera: „Delili smo sve na pola“. Omiljena pesma političkih protivnika: „Učini bar jedan pogrešan korak“. Ne, nisam zaboravio Ivicu Dačića. Samo što on i u životu ima tako širok repertoar da svi njegovi hitovi ne bi mogli da stanu na ovako mali prostor. Za kraj, mogli bismo svi zajedno u 2015. da uđemo „Turbulentno“. Bolje i to nego da bude „Bruka“. Ma, kad malo bolje razmislim, „Neka ide život“.