Iz recesije u depresiju

Protekla, 2014. godina, bar po najvažnijem ekonomskom pokazatelju, bruto domaćem proizvodu, najviše liči na 2009. u kojoj je Srbija prvi put u ovom milenijumu upala u recesiju. Uz to, i po većini drugih parametara mogla bi se proglasiti još jednom izgubljenom godinom, koju su više obeležile najave, nego suštinske reforme, koje nas, ako je suditi po obećanjima iz Nemanjine 11, čekaju u novoj, 2015. Zvanična statistika uskoro će obelodaniti za koliko je u poslednjih 12 meseci smanjen bruto društveni proizvod zemlje, ali se procenjuje da je taj pad najmanje jedan i po do dva odsto, mada nije isključeno da na kraju bude i veći. Tim pre što se negativni trendovi pojačavaju. U prvom ovogodišnjem tromesečju srpska privreda je uspela da ostvari kakav-takav rast od 0,2 odsto, u drugom je BDP smanjen za 1,3 a u trećem za čak 3,6 procenata. Da, uprkos majskim poplavama, poljoprivrednici nisu uspeli da proizvedu čak i nešto više hrane nego 2013, pad BDP-a bio bi još dramatičniji, jer se industrijska proizvodnja u trećem tromesečju strmoglavila za čak 11,9 procenata, dok je u građevinarstvu registrovan pad od 6,4 odsto. Tako je godina na izmaku postala treća od poslednjih šest koju Srbija završava u minusu. Da zlo bude veće, ovoga puta recesija sve više poprima razmere prave privredne depresije, jer je čak i Vlada Srbije u sve svoje dokumente, pa i u budžet, ugradila procenu da će se 2015. nastaviti pad BDP-a i to za 0,5 odsto. Hrvatska, koju je Evropska komisija okarakterisala kao članicu sa najlošijom ekonomijom, završiće 2014. sa upola manjim padom BDP-a od Srbije, dok je Bugarska u trećem tromesečju povećala BDP za 1,5 odsto, a Mađarska, Slovenija i Rumunija za više od tri procenta, s tim što je Slovenija do pre samo godinu dana bila u dubokom minusu i malo ko je verovao u tako brz oporavak. S druge strane, pogrešan je utisak i da ekonomska situacija u Srbiji nikada nije bila gora. Jeste, samo su to već prekrili „snegovi, ruzmarin i šaš“. Ko se, naime, još seća da je 2009. BDP zemlje smanjen za čak 3,1 odsto? Iako su neposredno pre toga zvaničnici uporno ponavljali ne samo da će svetska kriza zaobići Srbiju, kao kiša oko Kragujevca, već i da je to naša nova „razvojna šansa“. Krajnje pojednostavljeno, 2009. svaki građanin Srbije osiromašio je za nešto više od 400 evra, jer je BDP po stanovniku smanjen na 4.178 evra, dok je godinu dana ranije bio 4.585 evra. S obzirom na to da će stopa privrednog pada sada biti nešto blaža nego 2009, može se pretpostaviti da će i BDP po stanovniku ove godine biti za oko 200-250, a možda i svih 300 evra manji nego lane. I to je cena recesije koju će na kraju morati da plate građani. Ako se ova procena obistini, onda će BDP po stanovniku, kao mera bogatstva svake zemlje, pasti ispod nivoa na kome je bio 2008, pre početka globalne krize. Uz projektovani dalji pad u 2015. i lagani oporavak u 2016. i 2017. Srbija će se tek posle jedne decenije vratiti tamo gde je, mereno BDP-om po stanovniku, bila 2008, kada je tadašnja vlada Mirka Cvetkovića i napravila inicijalni greh, odlukom da u jeku globalne krize jednokratno poveća penzije za 10 odsto. Konačni efekat te odluke, uz dva redovna usklađivanja sa platama, bio je nominalni rast penzija za neverovatnih 29,7 odsto! Bila je to, međutim, samo „Pirova pobeda“ penzionera, jer su njihova primanja posle samo godinu dana, kada se preračunaju u čvrstu valutu, pala sa 216,8 najpre na 210 evra, a dve godine kasnije na samo 192 evra. Na tom nivou su i ostale, sve do odluke Vlade Srbije da se od novembra smanje plate u javnom sektoru i penzije veće od prosečnih. Tako je neodgovorno povećanje u jednoj godini u dinarima za skoro 30 odsto praktično trajno smanjilo primanja penzionera za skoro 13 odsto, a ako se tome doda i poslednje kresanje, onda je to smanjenje možda veće i od 20 odsto! Zaposleni su prošli nešto bolje, jer su prosečne plate 2009. bile 338 evra, a ove godine prosek je, pre smanjenja plata u javnom sektoru, bio 378 evra. Sreća u nesreći je da su prethodnih 12 meseci bar cene, za razliku od kursa, koliko-toliko mirovale. Od uvođenja novog dinara, posle totalnog finansijskog sloma i programa monetarne rekonstrukcije iz januara 1994, rast potrošačkih cena nikada nije bio niži nego u dve prethodne godine. Lane su cene porasle samo 2,2 odsto, a i ove godine će tempo poskupljenja biti sličan. Poređenja radi, inflacija je 2010. bila 10, a dve godine kasnije čak 12,2 odsto. U drugačijim okolnostima i smanjenje stope nezaposlenosti sa prošlogodišnjih 22,1 na 17,6 odsto moglo bi se smatrati velikim uspehom. Premijer Aleksandar Vučić i članovi njegovog kabineta ne propuštaju priliku da se pohvale kako je pre samo dve godine stopa nezaposlenosti bila veća za 6,3 procentnih poena, ali kao da svi namerno prećutkuju da je u te dve godine broj prijavljenih radnika na neodređeno vreme smanjen za 37.000. Da sam pad stope nezaposlenosti ne otkriva baš sve, svedoči i to što je, na primer, u aprilu 2012, mesec dana pre opštih izbora, ona bila čak 25,5 odsto, dakle za skoro trećinu veća nego sada, iako je tada bilo i 45.000 više stalno zaposlenih. Da zlo bude još veće, ove godine je po prvi put broj zaposlenih pao ispod 1,7 miliona i zbog toga nema razloga za bilo kakvo likovanje. Svojevremeno, na početku globalne krize, u januaru 2009, dok se još licitiralo hoće li globalna kriza trajati još nekoliko meseci ili godinama, na Juromani konferenciji u Beču tadašnji mađarski premijer Ferenc Đurčanj poručio je da će za njega kriza biti prošlost tek kada se broj zaposlenih vrati na nivo pre njenog izbijanja. Dva meseca kasnije Đurčanj je podneo ostavku. U Srbiji su se od tada promenila tri premijera, a broj zaposlenih i dalje pada i sada ih ima 310.000 manje nego 2008. Zbog već dugogodišnjeg pada realnih plata i penzija, lane je izvoz bio glavna poluga privrednog rasta. Ove godine, međutim, i izvoz je počeo da gubi dah. U trećem tromesečju izvoz je posle skoro trogodišnjeg rasta prvi put pao i to za čak 10,6 odsto u odnosu na isti period 2013. S obzirom na to da je i oktobarski izvoz bio za skoro 70 miliona evra manji nego 12 meseci ranije, to bi mogao biti nagoveštaj novih problema za srpsku privredu. Pogotovo zbog toga što još nema nagoveštaja da je evrozona definitivno izašla iz recesije, a u Rusiji je stanje iz dana u dan sve teže zbog dramatičnog pada cena energenata i vrednosti rublje. Za srpsku privredu je slaba uteha što je posle dužeg vremena došlo do oporavka domaćeg tržišta, jer je promet u trgovinama na malo u tekućim cenama povećan za 1,5 odsto. Problem je, međutim, struktura robe koju prosečni građanin kupuje. U oktobru je, na primer, najviše povećana prodaja hrane, pića i duvana. Ko zna, možda se većina građana odlučila da spremi zalihe za doček Nove godine pre nego što im budu smanjene penzije i plate.