Kazaljke vremena prošlih

Gde vlada mrak, zadnjice svitaca sijaju od zadovoljstva; smradu je stolica odskočna daska do fotelje; san svake zadnjice je da zajaše. „Điha, điha, četir noge, sve četiri krute!“ Dok mamuza muzu, junak našeg doba nema premca u egzibicionom nadmetanju. U obećanoj zemlji pioni drže kralja u šahu. Dok obećanja plave, demagozi ne crvene. Grafiti su poslednjima bedemi odbrane. Jer, obećanja koja osvanu - ne omrknu. Zato krokodilska suza na licu ima karakter neslane šale. Veliki majstor igre menja igrače u poluvremenu, pravila – u međuvremenu. Kakav gaf, takav paragraf. Mrtvo slovo na papiru počiva u miru. Slovo zakona jače je od bukvara demokratije. Zakon o ispitivanju porekla imovine može da protivureči budžetu, ali ne i budžama. Tajna uspeha je strogo poverljive prirode. Kvaka je u bravi, ključ – u bravuri. Ne možete doneti zakon bez političke volje onih koji imaju sve. Elem, šta je bitnije: biti ili imati zakon u šaci? Kad je obarač nadohvat ruke, kažiprst je na gotovs! I ćorak je metak. I metak je imetak. Ćorak u politici ubojitiji je od bojevog metka. Učaureni igraju kako manevarski meci sviraju. Ministar ne da dokumenta, prvi ministar ne da ombudsmana. Zaštitnika građana štite i istina i premijer. Čovek i njegova senka su kazaljke prohujalog doba. Vreme se menja iz dana u dan, iz časa u čas, iz minuta u minut. Do dvanaest. Gde se ćuti minutima, ne sviće godinama.