Arhiva

Živo i neživo

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Živo i neživo
Zato smo svojevremeno od nekih fabričkih imena pravili ljudske nadimke, i tu je jasno da ćemo reći „imao sam fiću“, „vozio sam stojadina“. Ali da li je dobro „imam fijata“, „pežoa“, „vozim opela“, „sitroena“, „golfa“, ili je dozvoljeno samo „imam fijat“, „vozim opel“ i tako dalje? Pitanje se ne postavlja za imena kao „škoda“, „lada“, „dačija“, jer se živi od neživog akuzativa razlikuje samo u muškom rodu. Japanci kao da su hteli da nas poštede gramatičkih dilema, pa svojim vozilima najradije daju ženska imena, „honda“, „tojota“, „mazda“, „jamaha“. Izuzetak je samo „nisan“, koji je poslužio za onaj stari vic o Dalmatincima. (Zdravo, Šime, jes’ kupija auto? – Jesan! – A koje marke? – Nisan! – Nis’ kupija? Pa što kažeš da jesi? – Jesan, kupija san! – A koje marke?... i tako u beskraj.) Nazivi ljudskih kolektiva ponašaju se kao nežive imenice, dakle mogu samo da navijam za svoj klub i bodrim svoj tim (kao što volim svoj narod, pozdravljam ovaj skup itd.), ali čim ga imenujem, javlja se isto dvojstvo. Gledamo li Partizan ili Partizana, dočekujemo li Inter ili Intera, jesmo li pobedili Bajern ili Bajerna? Obe varijante moraju se tolerisati. Nikakva kruta logika tu ne važi, a termine „živo“ i „neživo“ ne treba shvatiti doslovno, inače bi ispalo da je pravilno reći „Posadiću jednog hrasta“ i „Sahranili smo mrtvac“. Poseban slučaj je primer iz neke televizijske emisije o modi koji mi šalje D. A.: „Nagradili su najboljeg modela“. Ne misli se, očigledno, na model haljine, nego na manekenku koja ga je nosila. Tu se na zabunu između živog i neživog nadovezalo pitanje roda. Šteta što se nismo ugledali na Italijane. I kod njih je (il) modello imenica muškog roda, ali su naspram nje još odavno stvorili žensku (la) modella, najpre za žene koje poziraju slikarima i vajarima, a potom i za današnje profesije manekena, foto-modela i slične.