Arhiva

Kome je smetao NJemcov

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Kome je smetao NJemcov


Umesto za taj dan planiranih demonstracija u organizaciji opozicije, u nedelju je Moskvom prošla povorka u maršu žalosti za ubijenim opozicionarom Borisom NJemcovim. Hiljade ljudi prošle su centrom grada noseći cveće, zastave, slike NJemcova i parole Ja se ne bojim! Našlo se tu i nekoliko ukrajinskih zastava, evropski ambasadori položili su cveće, a zapadni lideri uglas su pozvali na hitnu istragu.

Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, izjavila je da ju je duboko rastužila vest o ubistvu poznatog opozicionara koji se borio za modernu, naprednu i demokratsku Rusiju. Francuski predsednik Fransoa Oland nazvao je NJemcova braniocem demokratije i njegovo ubistvo označio zločinom iz mržnje. Nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Barak Obama pozvali su na hitnu istragu.

Nešto pre ovih zahteva predsednik Vladimir Putin osudio je ubistvo i najavio sveobuhvatnu istragu. Lično je izjavio saučešće Dini Ejman, NJemcovljevoj majci, rekavši da je njen sin ostavio trag u istoriji Rusije, da je uvek direktno i časno saopštavao svoju poziciju, držeći se svojih stavova i obećao da će biti urađeno sve kako bi organizatori i izvršioci ovog podlog i ciničnog ubistva bili zasluženo kažnjeni.

Ubistvo se dogodilo u centru Moskve u petak, 27. februara u 23.40 po moskovskom vremenu. Dok je u pratnji Ane Durickaje, ukrajinske manekenke, šetao Moskvoreckim mostom, nepoznati napadač ispalio je na NJemcova šest metaka, posle čega je ušao u automobil koji ga je čekao i nestao. Šta se tačno dogodilo nije zabeleženo kamerama postavljenim u centru grada; na jedinom dostupnom snimku NJemcova i Durickaju je upravo u trenutku napada zaklonilo vozilo za čišćenje snega koje je prolazilo mostom.

Prema Vladimiru Markinu, predstavniku Istražnog komiteta Rusije, pucano je iz pištolja marke makarov. Na mestu zločina pronađeno je šest čaura kalibra 9 mm, pri čemu je neobično da je šaržer bio napunjen mecima različite proizvodnje. Nema sumnje da je ubistvo brižljivo isplanirano, kao i mesto na kome će biti počinjeno, izjavio je Markin.
Durickaja je provela nekoliko sati na ispitivanju u policiji, ali je rekla da nije videla ništa sumnjivo u trenucima pre ubistva, niti je uspela da vidi ubicu. Okrenula sam se i sve što sam videla je automobil svetle boje. Nisam mogla da razaznam ni marku, ni model, ni tablice, pošto se vozilo brzo udaljilo, kazala je ona.

Istraga za sada nije daleko odmakla. Dva svedoka javila su se policiji. Navodi se opis muškarca visokog između 170 i 175 santimetara, kratke kose, obučenog u farmerke i braon džemper. Ključni svedok, Durickaja, pošto je dala izjavu da se ničega ne seća, otputovala je u Ukrajinu.

Ko je bio Boris Jefimovič NJemcov, čovek čija je smrt uzburkala ne samo Rusiju, već i Evropu i Ameriku? Rođen je 9. oktobra 1958. u Sočiju. Završio je fiziku i doktorirao 1985. u Nižnjem Novgorodu. Prvi put je izašao na izbore 1989, ali neuspešno; sledeće godine je izabran u parlament. Bio je uz Borisa Jeljcina tokom krize 1991, kada je usred pokušaja puča održao govor pred demonstrantima; za tu lojalnost nekoliko meseci kasnije dobio je mesto gubernatora Nižnjegorodske oblasti. Na tom mestu zadržao se do 1997. Nekoliko puta biran je za poslanika, a 1993. je ušao u Savet Federacije.

Zatim je u vladi bio ministar energetike (1997) i prvi zamenik predsednika vlade (19971998), sve vreme važeći za jednog od najbližih Jeljcinovih saradnika. Neko vreme je čak figurirao i kao njegov mogući naslednik. Ipak, kasnije je komentarisao da je njegovo imenovanje na mesto potpredsednika vlade doživeo kao da je postavljen pred streljački vod.
Od 1999. do 2003. bio je zamenik predsednika Državne dume i lider partije Unija pravnih snaga (SPS). Posle 2003. NJemcov se bavio biznisom, a neko vreme proveo je i kao savetnik predsednika Ukrajine. Godine 2008. bio je jedan od inicijatora formiranja opozicionog demokratskog pokreta Solidarnost. Od 2012. bio je kopredsednik partije Republikanska partija Rusije - Partija narodna sloboda, te član Koordinacionog saveta ruske opozicije. Zajedno sa Aleksejem Navaljnim i Garijem Kasparovim bio je jedan od vođa demonstracija u Moskvi posle izbora 2011. Nije se, međutim, uvek slagao sa drugim opozicionim liderima; umeo je da im zameri da su kukavice.

Bio je jedan je od najglasnijih kritičara Putina. Kasnije je pričao da su ga Putinovi potezi u prvom mandatu - poput hapšenja oligarha Mihaila Hodorkovskog i odgovora na teroristički napad na školu u Beslanu - okrenuli protiv Kremlja. U ukrajinskom sukobu podržao je vladu u Kijevu; kritikovao je rusku aneksiju Krima i ponašanje Kremlja u ukrajinskoj krizi.

Ko je želeo njegovu smrt? Prema Ruskom istražnom komitetu, nekoliko opcija je na stolu. Kao jedna mogućnost uzima se da je ubistvo povezano sa događajima u Ukrajini; kao druga, da je tvrda nacionalistička linija želela da ubistvom visokog profila destabilizuje Rusiju. Pominju se čak i islamski ekstremisti, čiji bi eventualni motiv navodno mogla da bude NJemcovljeva glasna podrška francuskom satiričnom nedeljniku Šarli ebdo koji je u januaru bio meta terorističkog napada. Razmatraju se i njegove poslovne aktivnosti i eventualni sukob na tom planu; zna se da je kao član regionalnog parlamenta bio u sporovima sa lokalnim vlastima i biznismenima.

Vlasti su ponudile nagradu od tri miliona rubalja (43.530 evra) za informaciju koja bi pomogla istrazi. Putin je naložio osnivanje istražnog tima koji treba da reši ubistvo, za koje je ocenio da je imalo za cilj da izazove nemire u zemlji. Opozicioni lideri, međutim, ne veruju Putinovim procenama, kao što sa skepsom gledaju i na sve pomenute teorije o pozadini ubistva. Prava adresa na kojoj treba tražiti istinu o ubistvu NJemcova za njih je - Kremlj.

Opozicioni političar Ilja Jašin izjavio je da je reč o političkom ubistvu koje treba da zaplaši one koji su podržavali NJemcova i nisu se slagali sa vladom. Nadam se da se nećemo uplašiti. I od drugih opozicionara mogu se čuti slične reči; oni upozoravaju na kampanju mržnje koja se vodi protiv opozicije i najavljuju da će ukoliko se ona ne zaustavi, doći do ozbiljnog konflikta.

Iz povorke marša žalosti mogli su se čuti povici Rusija bez Putina i Putine, odlazi. Pristalice opozicije podsećaju na izjave koje je NJemcov davao uoči najavljenog mitinga. Ako podržavate kraj ruskog rata sa Ukrajinom, ako podržavate kraj Putinove agresije, dođite 1. marta na Prolećni marš, jedna je od poslednjih poruka na njegovom Tviter nalogu, gde je, pozivajući na ujedinjenje opozicije, napisao i Kriza - to je Putin...

NJegove pristalice sada podsećaju na sve što je objavljivao a što je bilo usmereno protiv Putina. Tako je pre dve godine objavio izveštaj o nestanku 30 milijardi dolara iz fondova za organizaciju Zimskih olimpijskih igara u Sočiju prošle godine. Novac je, kako je tvrdio, završio u džepovima Putinovih prijatelja.

Godinu dana ranije objavio je još jedan izveštaj o troškovima samog Putina. Naslovljen sa Život roba na galiji, izveštaj je doneo podatke o 20 rezidencija, preko 40 aviona, 15 helikoptera, četiri jahte, milijardama dolara koje se troše na njihovo održavanje, o skupocenoj kolekciji satova Sve to finansirano iz džepova poreskih obveznika. Tako potrošena suma jednaka je troškovima jednog regiona u Rusiji u kome živi 300.000 ljudi. U kojoj zemlji je to dopustivo, pisao je NJemcov.

Opozicija sada ponavlja da to što njeni pripadnici kritikuju vlast ne znači da su neprijatelji države, za šta često bivaju optuženi. Rad istražnog tima a posebno plasiranje brojnih teorija o motivima za ubistvo vide kao samo još jednu igru u kojoj istina treba da se prikrije lansiranjem što više verzija. Tako se u mnoštvu glasova istina relativizuje, nove verzije stalno iskrsavaju i na kraju sve vodi u haos i postaje odlična podloga za dezinformisanje. Podseća se takođe da se NJemcov upravo spremao da izađe u javnost sa dokazima o ruskoj umešanosti u sukobe u Ukrajini.
Iz Kremlja ukazuju da sa oko tri odsto glasova podrške NJemcov zaista nije mogao da ugrožava vlast, a naročito ne Putina, koji ima podršku više od 80 odsto glasača. Bogohulno je koristiti takvu tragediju kao što je podlo ubistvo NJemcova za optužbe na račun organa istrage i pravosuđa, izjavio je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, na sesiji Saveta za ljudska prava u Ženevi. Taj prljavi zločin biće istražen po najstrožim zakonima, kako krivci ne bi izbegli odgovornost, rekao je on.

Smrt u prisustvu vlasti

April 2003.
Liberalni političar Sergej Jušenkov ubijen u blizini svoje kuće u Moskvi
Jul 2003.
Novinar Jurij Ščekočin umire posle 16 dana od nepoznate bolesti
Jul 2004.
Izdavač ruskog izdanja magazina Forbs Pol Hlebnikov ubijen na ulici iz automobila u pokretu
Oktobar 2006.
Novinarka Ana Politkovska ubijena ispred svog stana u Moskvi
Novembar 2006.
Bivši ruski špijun Aleksandar Litvinjenko umro posle trovanja polonijumom u jednom londonskom hotelu