Arhiva

Tristan i izrada

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Tristan i izrada
Kad su im prava ugrožena, manjinci se obično žale nekom moćniku iz Evrope. Zato sam ja naumio da se obratim novoj hrvatskoj predsednici, kao i Angeli Merkel. Znam da nijedna od te dve dame nije poznata po prijateljstvu prema Srbima, ali ako može Toni Bler da nam bude savetnik... Uostalom, ja se za njih dve nisam odlučio iz političkih razloga, nego samo zbog njihovih imena, kao što ću odmah pokazati. Kolindi Grabar Kitarović bih napisao ovako nešto: „Uvažena predsednice! Vaše ime, Kolinda (mada priznajem da mu ne znam etimologiju), spada u grupu stranih trosložnih ženskih imena sa dva suglasnika pre završnog ’a’. Sva takva imena mi naglašavamo na drugom slogu, npr. Miranda, Amanda, Matilda, Klotilda, Imelda (Markos, ona sa 3.000 pari cipela), Bernarda (’Dom Bernarde Albe’, drama Garsije Lorke), Roberta, Alberta i tako dalje. Zašto onda u muzičkim emisijama Radio Beograda, kad god se pomene Vagnerov ’Tristan i Izolda’, ovo drugo ime naglašavaju na I, kao što bi rekli ’izrada’? Isto važi i za operu Petra Čajkovskog ’Jolanta’, koju treba naglašavati kao ’Samanta’, a ne kao ’Jovanka’.“ Angelu Merkel bih obavestio da mi njeno prezime pišemo kao u originalu, mada se drugo, nenaglašeno „e“ u nemačkom izgovara kao poluglas, pa više liči na „Merkl“. Da je po tome, mogli bismo pisati i „Hegl“, „Engls“, „Hajdlberg“ i slično, ali transkripcija se ne zasniva na zvučnom utisku, nego na pravopisnim pravilima. Po tim pravilima mi i nenaglašeno „e“ pišemo kao „e“: Merkel, Hegel, Engels, Gebels, Hajdelberg, Diseldorf (neuki ga zovu „Dizeldorf“, ali to je već drugo pitanje). Jedino na Trećem programu Radio Beograda Feliksa Mendelsona uporno nazivaju “Mendlson“. Pratim to ime već godinu dana: uvek tako piše i u štampanom programu u „Politici“, tako izgovaraju i spikeri. Molim vas, vratite slavnom kompozitoru njegovo drugo „e“, ne terajte me da uznemiravam nemačku kancelarku!