Tiho davljenje

Foto shutterstock

Zbog ozloglašenog programa špijuniranja internet-korisnika i kršenja zakona o slobodi govora i privatnosti, Vikimedija fondacija pokrenula je prošle nedelje tužbu protiv američkog Ministarstva pravde i NSA (National Security Agency), obaveštajne agencije koja nadzire komunikacije u SAD i u svetu još od 1952, kada je njeno osnivanje potpisao Hari Truman.
Prilično anonimna do kraja 20. veka, toliko da je akronim NSA tumačen i kao No Such Agency (ne postoji takva agencija), danas se ova obaveštajna hidra suočava sa ozbiljnom parnicom u koju su pored fondacije Vikimedija ušli i Human Rights Watch, Amnesty International USA, Institut Rutherford, National Association of Criminal Defence Lawyers (Mreža asocijacija krivičnih branilaca) i Global Fund for Women.

DŽimi Vels, osnivač Vikipedije, piše u NJujork tajmsu kako se nada da će tužba značiti kraj NSA nadzora internetskog saobraćaja, a Lila Tretikov, izvršna direktorka Vikimedija fondacije objašnjava da im je glavni cilj da osiguraju privatan i bezbedan prostor u onlajn sferi za Vikipedijine urednike, kako bi mogli slobodno i bez oklevanja da dele informacije i raspravljaju o njima: Svojim špijunskim metodama NSA ugrožava intelektualnu slobodu koja predstavlja osnovu za sposobnost ljudi da stvaraju znanje i uče.

Istovremeno, na drugom kraju sveta, bije se bitka da se u gradu Permu u podnožju Urala, ne zatvori jedini Muzej političke represije u Rusiji. To se već dugo najavljivalo, kaže šef moskovskog ogranka fondacije Heinrich Bll za Dojče vele. Spomen- muzej je otvoren 1992. na mestu nekadašnjeg logora za političke zatvorenike, tako što su bivši logoraši i aktivisti za ljudska prava restaurirali ceo gulag (barake, osmatračnice, bodljikavu žicu). Osnovan 1946, za zatvaranje državnih službenika palih u nemilost, a potom i kriminalaca, u ovom logoru su od 1972. robijali i desidenti iz Estonije, Letonije, Litvanije i Ukrajine. U logoru je umro i ukrajinski pesnik Vasil Stus, tri godine pre nego je Mihail Gorbačov zatvorio gulag, a zatvorenike pomilovao.

Danas je ovaj spomen-muzej politički nepodoban, o njegovom zatvaranju ruski mediji ćute, ali (pro)puštaju optužbe da veliča ukrajinske fašiste, kao i proteste bivših stražara koji se bune zbog sećanja na ukrajinske nacionaliste kao što je pesnik Stus. Poslednje tri godine ovaj muzej otpora umire po oprobanoj šemi tihog davljenja, tako što je finansiranje obustavljeno, NVO oterana i postavljena državna uprava. Arsenij Roginski, predsednik NVO Memorijal, kaže da je Muzej represije žrtva novog ruskog tumačenja istorije u kome nema mesta za strahote gulaga i represije Sovjetskog Saveza, pa ga zato treba počistiti.

Bez interneta, za ovo čišćenje ne bi se ni znalo. Ništa čudno onda što je Kineska administracija za sajber prostor, poznata kao veliki ljubitelj virtuelnih restrikcija, snimila i himnu u slavu internet-cenzure (da bi i nju ubrzo zabranila), koja počinje ovako: Ustrajno nadziremo internet svaki dan/ Idemo u svoju misiju dok izlazi sunce