Svevi

Da li, bre, da kupim gajbu u Kuli? Da li da postanem stanovnik Beograda na vodi? I, da li da šacujem nižu spratnost ili da se nagnezdim, kao roda, na poslednjem spratu? Odozgo bi mi Beograd bio kao na tacni, a kad nema smoga, videlo bi se sve do mog suvoplaninskog Vidova. Ali, na Suvoj planini, odvikao sam se od struje, od lifta, pa i od komšiluka. I, šta ako mi u Kuli prvi komšija bude premijer! Ili predsednik, svejedno? Morao bih, makar u liftu da zapodenem neki glup razgovor: Kako žena, kako deca? Kako bankovni računi? Da li vam preti lični bankrot? Dobro, mogu da me strefe i lošije komšije, recimo, DŽordž Soroš! Kako njemu da kažeš dobar dan? I, šta da ga pitaš: Da li posle Vojvodine kupujete i Srbiju do Niša? A komšija iz Abu Dabija mi, u poverenju, javlja da je, već vlasnik pola Beograda koji će, preko noći, postati Hongkong i da ćeš, batice, morati da imaš sošku za prestonicu! Najzad, šta ako mi predsednik kućnog saveta u Kuli bude Toni Bler?! A, zamisli, da savski bulevar nosi ime Baraka Obame!? To, zaista, ne bih podneo!

Šetam sa tim mislima po Šumicama, kad u susret mi ide jedna sirovina sa kačketom i grombi kaputom. Ispostavi se - partizan sa Grmeča. Stane ispred mene i drsko pita: Je li, brko, da li si ti četnik!? Odgovorim, uljudno, da nisam. On se tu ohrabri pa dalje pita: A taj perčin na vrh temena, da li ti je to antena? Osvrnem se oko sebe, sami smo na pešačkoj stazi i rešim da ga šutnem klompom u, već, uvela jajca. Ali, naučio sam na Suvoj planini da i šuma ima oči. Zato mu samo kažem: Slušaj, ti, govedo, ovakav perčin su Srbi nosili, od davnina, sve do Karađorđa. Sve dok Obrenovići nisu srpsku vojsku reformisali po ugledu na austrougarsku!
Partizan sa Grmeča blene u mene kao tele u šarena vrata.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, trese se od smeha: Neka, neka si ga nagrdio! Tacit piše da su pripadnici plemena Svevi pleli pletenice da bi, srodnim i germanskim plemenima, stavljali do znanja da su, od svih njih, višeg roda. A svevski čvor na glavi su uvezivali da bi neprijatelju, u boju, izgledali viši. U severnoj Evropi nađene su mumije sa svevskim pletenicama. Svevi su, sa Vandalima, i Rim sravnili sa zemljom, a potom su nestali sa istorijske scene...

I, zaista me čudi odakle su se pojavili oni srpski ratnici, bez svevskih pletenica, i, pritom, uspeli da pobede na Ceru? Kako su, onako, austrougarski podšišani i štucanih brkova, snažno probili Solunski front? Dođe mi, bre, da presavijem tabak i napišem ministru Santosu, pardon, Gašiću da vrati svevske pletenice u srpsku vojsku ne bismo li tako odbranili ovo malo Srbije što je ostalo.

Pijem vino u beržeri, sladim se makovnjačom koju je Bilja umesila, a moja Crna mi u skute skače i mjauče: Molim te, nemoj da kupuješ gajbu u Kuli! Nije li ti još Milić od Mačve govorio da Beograd leži na truloj Panonskoj gredi koja će, prilikom jačeg zemljotresa, sigurno, pući...