Formular za budućnost

U nedelju u ponoć, mnogi su bili vrlo uzbuđeni. Ne, ne mislimo na Hepi televiziju koja je jedva dočekala da prođe Dan žalosti, pa da u ponoć ponovo pusti u etar Parove.
Mislimo na sve one koji su na sajtu Beograda na vodi nestrpljivo čekali da prvi popune formulare kako bi na vreme sebi rezervisali stan u tom stambenom kompleksu budućnosti. Napetost je visila u vazduhu, atmosfera je bila naelektrisana, stranica je iz sekunde u sekundu osvežavana kako slučajno neko ne bi bio brži.

Mnogi su se osetili kao u stara dobra vremena, kada su se utrkivali da rezervišu karte za Egzit. Od Egzita do Beograda na vodi, nije li to veliki napredak? Tada su jurili da ugrabe mesto u kampu pod šatorima, a sada ganjaju duplekse, penthause i druge luksuzne stambene jedinice.

Ko je stigao, stigao je. Oni koji nisu, mogu da se nadaju da će Beograd na vodi preći i na drugu obalu, pa možda i da se širi u zaleđe, zašto da ne? Zašto da neki imaju mogućnost da idu na piće u Promotivni štand, a drugi ne? Zašto da neki gledaju operu sa terase, a drugi ne? Zašto da neki sa 20. sprata bacaju kesu smeća direktno na hotel sa pet zvezdica, a da drugi nemaju tu mogućnost?

A, da. Ovi prvi imaju da plate 3.000 evra po kvadratu, a ovi drugi ne. I spremni su da te pare daju za stanove koji ne postoje. I za koje se ne zna koje su kvadrature. I kada će biti izgrađeni. I gde su ugovori i garancije. A ovi drugi nisu.

Ne samo što nemaju novca, možda čak i imaju, već ne veruju. Ne veruju u Beograd na vodi. U reforme. U svetlu budućnost, u koju nas najbolji među nama gotovo vuku, ali se poneki, eto, iz njima znanih razloga opiru.

To što nemaju novca i nije neki problem. Novac dođe i ode. Ali vera... veru ili imaš ili nemaš. A ako je nemaš, onda ne treba da imaš ni stan u Beogradu na vodi. Prosta računica.
No, na stranu sa luzerima! Oni koji će se uskoro useliti u svoje nove, ekskluzivne stanove, moći će da uživaju u brojnim pogodnostima. Još nije tačno poznato kojim, ali biće ih mnogo. Možda i više od 45 milijardi dolara koje će isti investitor uložiti u novu prestonicu Egipta. Možda više čak i od milion radnih mesta koje će otvoriti, više od 600 planiranih bolnica, 2.000 škola ili površine novog aerodroma. A šuška se da će biti veći od Hitroua. Dakle baš mnogo.

Osim pogodnosti u samom kompleksu, moći će da uživaju i u izgrađenom Prokopu, obilasku novopridošlog auto-giganta u Obrenovcu, novoj pruzi do Budimpešte, Koridoru 10, Koridoru 11, vožnji srpskim mercedes autobusima, investicijama kojih je sve više i više, budžetskom suficitu, novcu od prodaje Telekoma, evropskim cenama struje, merama štednje koje pogađaju sve ravnomerno i boljitku koji je toliko osetan da pomalo počinje i da nas opterećuje.

I onda će svako moći, bez ustručavanja i skrivanja iza anonimnosti internet-nadimka, da izađe na terasu i uzvikne: Svaka čast Vučiću!, a potom zadovoljno sluša odjek glasa koji se odbija o svetlucave, moderne zidove i odlazi negde duboko u noć, u pravcu fascinantne opere, monumentalne kule i onoga što se nekada zvalo tako prosto i banalno - Savamala.