Arhiva

Moja Kaćuška

Tanja Nikolić Đaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Moja Kaćuška

Foto Vladislav Mitić

Noćas je svirao neko neke partiture, klavir tiho sasvim, da ne budi svet, ali se čuje. Jesi li to bila ti?

Gde si sada Kaćuška? Zbrkana su slova, i tekstovi i teme, i prokleta ta korupcija, biznis postsocijalističkog beščašća i tajna prodaja javnih preduzeća i uništeni životi opake tranzicije. Čije smo žrtve Kaćuška? Izgubila sam prijatelja. I nisam zainteresovana za isterivanje pravde. Ne želim više išta sa ološem koji je istopio naše vreme.

Gde si, moj prijatelju?

Nisam spremna da fakturišem sve tvoje uspehe, pobede nad onima koji pripadaju svetu besprizornih. Ti i oni nikada niste imali ništa slično. Oni nisu zaslužili tebe, čak ni kao neprijatelja.

Kakva si bila? Šta da pišem? Kao da ima onih koji to ne znaju. Da li su umeli da cene? Da li su spremni da podnesu taj odnos valuta, tu monetarnu razmenu? Beskompromisno, čisto, oštroumno, moralno, uglavnom usamljeno u toj diskreditaciji opšteg nemorala. Ne bih o ciframa koje si sabirala, imenima onih koje si nabrajala kao krivce u praskozorja našeg siromaštva. Nisu vredni. Prokleto nisu bili vredni tren jednog tvog treptaja. Pojeli su tvoje i naše vreme, godine i živote. Visoko pozicionirani političari, kvazibiznismeni, tranzicioni tajkuni. Plaše se da pomenem imena. To neće pustiti. Da, znam. Rekla bi mi.

Ne bih imena tajkunskih zveri i otpada iz sveta politike, podzemnih igrača koji su ti pretili. Ja bih o tome šta govore o tebi Kaćuškice, dok tuguju za tobom mnogi. Častan svet iz naše profesije.

Prepredeni moćnici kojima je država ništa a ego sve, rasutih moralnih uzusa negde na drumu naših nada, odahnuli su. Lepa naša Kaćuško, nije bilo vredno stajati tako čistog srca, često usamljena, naspram takvih zveri. Moj divni, opako suludo uporni prijatelju, neka uče od tebe šta je novinarstvo i čast profesije. Ako ima još ko zainteresovan za pojam dostojanstva, neka se seti načina na koji si držala glavu. Uvek i pred svima. I ako ima novinara još.

Da li im vredi reći šta znači integritet? Da li bi poslušali kada bi im rekla da odbiju nalog urednika? Da li bi shvatili kada im kažeš da niko nije njihov šef? Znaju li da nema pred kim da se pravdaju? Znaju li za pojam etika i elementarni moral? Ako znaju, pratiće tvoja spartanska pravila igre.

Znaš, to kada si posle Blica kratko vreme radila u vladi Zorana Đinđića, i kada si tamo odbrusila nekome, a mislim da je to bio baš Đinđić, da ti nisi tu da bi slušala naređenja, bilo čija, već si tu da radiš svoj posao, eto o tome mislim. I o tome kako si odmah posle, nazad u Blicu, kao novinar a onda i urednik ekskluzivno razotkrivala aferu za aferom onih za koje smo verovali da nam donose novi civilizacijski poredak. Bila je to bolna razarajuća tranzicija. I ti si svedočila o toj postsocijalističkoj epizodi nakon apokaliptične Miloševićeve ere, sve do sada.

Disala si im za vratom. Svim ti zaštićenim visokopozicioniranim moćnicima iz mraka, iz sveta politike, biznisa, ekonomije. Sve vreme. Strah im se uvlačio pod kožu od tebe. Toliko da su od tvojih dečaka iscrtavali mete. O da, na šta su sve bili spremni da te zaustave. Toliko perfidnih igara. Ti znaš. I ima još neko ko zna.

Je li Kaćuška, da im kažemo koliko od onih 24 izveštaja spornih privatizacija Saveta za borbu protiv korupcije je tvojih? Kaćuška, da im kažemo koliko izveštaja po medijima raznim o brojnim koruptivnim bahanalijama su lak prepis iza kojih stoje meseci i meseci tvojih istraživanja, uporednih analiza, traganja za putevima novca, ofšor destinacija, razotkrivanja podmetnutih falsifikovanih dokumenata? Kaćuška, da im kažemo o susretima sa ljudima čija imena prate samo šifre? Belosvetskim prevarantima, i tajnim agentima? Da im kažemo koliko nerava to košta, koliko srce treba da imaš, da odeš sam, a da to gotovo niko ne zna, na neko mesto, u neko vreme, sa nekim za koga niko ne sme da zna ni kako izgleda. I da ne veruješ nikome na reč. Da istražuješ, da upoređuješ, da ukrštaš podatke, da zahtevaš od raznih kabineta ono što su dužni da nam po zakonu daju, jer država, to nije njihova privatna stvar, a neće, da ih podsećaš da ima neko ko insistira da koristi svoja prava, neko ko zna u kom momentu na koji zakon da se pozove. I da insistiraš ponovo i opet, do kraja. Nekada nedelju ili dve. Ponekad meseci su u pitanju. Nekada su to godine.

Ja bih da nabrajam imena, onih čije zloupotrebe i mahinacije si razotkrila, i javna preduzeća takođe. I imena najviših političara svih nomenklatura. Bih ali neću. Mogli su da čitaju. Bilo je tekstova. I oni zauvek postoje. Kao svedočanstvo hrabrosti treperave duše, romantika sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta, tvoje svedočanstvo o svetu koji s tobom nije imao baš niti jednu dodirnu tačku. Moral, etika, dostojanstvo, prefinjenost, i manir damice sa Jelisejskih polja.

Znaš, i opet razmišljam o našim ličnim pričama, privatnim skroz, našim tajnama, paranojama u koje nas je ubacio ovaj posao. A oni bi nešto drugo. Šta reći o Nubi, NIS-u, Jatu, Fijatu, novcu sa Kipra, tajkunima, napisala si sve, pa neka čitaju.

Neko je doneo cveće na tvoj sto. `Ajde skloni ga i sedi tu. Neka vide kako podignute glave ih raznosi Novinar oštroumnim, britkim pitanjima. Prozovi ih još jednom. I stotine puta još. Za sve zloupotrebe, za svu korupciju, za sve što su nam učinili. `Ajde. Neka ti stanu na crtu, ko još sme. Od tebe je dosta? Dobro draga, i previše.

Razneli su ti srce Kaća. I oni su moji večiti neprijatelji.

Reč za Katarinu

Mijat Lakićević

Sad reči ne znače ništa. A ništa osim reči nemamo.
Katarina je bila novinar u najboljem, najsjajnijem smislu te reči. Vrhunski.
NJene reči bile su jasne i britke, precizne i visprene.
Svaka je bila na svom mestu.
Volela je, i vodila je, borbu rečima.
Kad sa njom razgovarate, kao da se mačujete.
Ona ne uzmiče, a vi kako hoćete.
Nije umela da se povuče, nije mogla da stavi štit.
Za nju je povlačenje bilo kao poraz.
Otišla je neporažena.
Mi, ostali, ostali smo poraženi.
Nismo uspeli da je sačuvamo.
Ni od nje same, ali pre svega od nas.
Nismo pronašli način.
Nismo umeli da nađemo pravu reč.
Sad da zaćutimo; i da se poklonimo.