Šesnaestovekovni čovek

„Nisam, dakle, ja izmislio glagol seiriti“, zaključuje D. A. „Znam da ima neke veze sa zluradošću, ali zašto to rečnici ne objapnjavaju?“ U šestotomnom rečniku Matice srpske dat je glagol sehiriti ili seiriti, „sa uživanjem posmatrati, razgledati“, izveden iz imenice se(h)ir, „razgledanje, posmatranje“ odnosno „ono što je vredno posmatranja, što se posmatra s uživanjem“. Približno iste definicije su i u Škaljićevom rečniku turcizama. Noviji Matičin jednotomnik (2011), začudo, nema ni se(h)ir ni se(h)iriti. U međuvremenu, bar u Srbiji, glagol je malo promenio značenje. U „Velikom rečniku stranih reči“ (Novi Sad, 5. izdanje 2010), pokojni Milan Šipka i ja dali smo pod brojem 2 definiciju „likovati, uživati u tuđoj nevolji“. U prevodu knjige Ričarda Vebstera „Enciklopedija praznoverja“, Zoranka K. podvukla je rečenicu „Kamil Leonard, šesnaestovekovni italijanski lekar, pisao je...“ itd. „Zar nije bilo bolje reći „italijanski lekar iz 16. veka“? pita se ona. Pretpostavljam da se prevodilac poveo za engleskom konstrukcijom „a 16th-century Italian physician“. Ako jedan (makar i složeni) pridev zamenjuje tri reči, skloni smo da ga upotrebimo. Radije ćemo reći „srednjovekovni lekar“ nego „lekar iz srednjeg veka“, ili „prošlogodišnje poplave“ nego „poplave iz prošle godine“. Sve je to lepo, ali kad je u prvom delu složenice broj, on označava trajanje, a ne lokaciju u vremenu. Naše tužno petovekovno ropstvo nije se dogodilo u petom veku, nego je trajalo pet vekova. Ako se neki radnici žale da im poslodavac duguje šestomesečnu zaradu, budite sigurni da ne traže samo platu za juni, nego za prethodnih šest meseci! Otuda „šesnaestovekovna“ može biti neka građevina, tradicija, imperija, možda i poneko staro stablo, ali šesnaestovekovnog čoveka nema.