Pucanje na više nivoa

Foto AP

Ukazano je tada da opasnost više ne dolazi izdaleka, kao nekad, već da je skoro isključivo domaćeg porekla; kao i da svoju ubilačku ambiciju ne ispoljava kroz logistički komplikovane, opsežne operacije, već kroz gotovo nasumične, na brzinu izvedene individualne napade.

Sve ovo potvrđuju i dva najnovija, po kontekstu toliko različita, a ipak srodna primera: najpre u Zvorniku, onda i na drugom kraju sveta, u predgrađu Dalasa, u Teksasu. Jedna ili dve usijane glave, dovoljno duga izloženost verskoj indoktrinaciji, vatreno oružje nadomak ruke - i eto vam ready made teroriste u komšiluku. U potonjem slučaju, 31-godišnji Elton Simpson, jedan od dvojice napadača ubijenih u neuspelom pokušaju upada u kulturni centar u Garlandu, gde se održavala izložba karikatura - uključujući i one s likom proroka Muhameda - prolazio je kroz evidenciju: bio je pod višegodišnjim nadzorom FBI, a 2011. je i osuđen na tri godine zatvora uslovno, jer je slagao federalne agente kad su ga saslušavali u vezi s namerom da se pridruži islamistima u Somaliji. Ali sve to nije pomoglo da jednog dana ne posegne za oružjem.

A i kako bi? Ni uz svu savremenu tehnologiju nije baš svakog teroristu-pripravnika moguće držati pod 24-časovnim nadzorom. Pa sve i da jeste, ne možete tačno znati šta im je u glavi. Simpsonova advokatica opisuje ga kao duboko posvećenog vernika koji je znao da prekine sastanke s njom samo da bi mogao da se moli u propisano vreme. Kaže i da nikad nije pokazivao sklonost ka nasilju, te veruje da je momak u nekom trenutku, kako se izrazila, jednostavno pukao.

Puca psiha, puca oružje. Islamska država je naknadno preuzela odgovornost za napad - što može, a ne mora da bude tačno; ništa ih ne košta da tako nešto tvrde. I bez njih, ovaj svet je krajnje opasno mesto.