„Ubica“ taksija i pred našim vratima

Verovatno bi stotine miliona ljudi širom planete mogle posvedočiti kako im se barem jednom desilo da bezuspešno pokušavaju da zaustave prazan taksi. Uglavnom, u cajtnotu. Ali samo jedan od njih uspeo je ovu noćnu moru bogato da unovči. Amerikancu Trevisu Kalaniku slična situacija na ulicama Pariza poslužila je da kreira mobilnu aplikaciju Uber, zarazu koja se nemilosrdno širi svetskim metropolama i preti da pokori klasični taksi prevoz. Tržišna vrednost njegove firme, osnovane tek 2010, procenjuje se na 40 milijardi dolara, a već ove godine Uber očekuje prihode od oko 10 milijardi dolara. I dok taksisti štrajkuju, a ujedno i strahuju od nelojalne konkurencije Kalanik se uveliko penje na Forbsovoj listi najbogatijih na svetu. Istovremeno broj gradova koje je Uber već „pokorio“ neprestano se povećava i bliži se 300. Beograd bi uskoro mogao postati jedan od njih. Na IT događaju u Zagrebu, početkom ove nedelje, Rob Kazam, Uberov operativac za evropsko tržište, potvrdio je ono što se već neko vreme najavljuje. Mada nije precizirao kada bi Uber mogao da stigne u Zagreb i Beograd, Kazam je potvrdio da oni analiziraju tržište Balkana. Fokusirani su trenutno na Mađarsku, Rumuniju i Češku, gde su već prisutni, ali širenje i na ostale zemlje regiona, pa i Srbiju, za njih je neminovnost. Slično je potvrđeno i NIN-u. „Uberove ambicije su da bude svuda. Mi želimo da dođemo u sve napredne i progresivne gradove koji imaju potrebu za sigurnim, pouzdanim i efikasnim transportom ljudi. Neprestano razmatramo sve opcije, a one uključuju i dolazak na tržište Srbije“, piše u kratkom odgovoru koji je NIN dobio iz centrale ove kompanije u San Francisku. Šta je Uber? Iako nudi nekoliko različitih usluga, od konvencionalnog taksi prevoza ili unajmljivanja transporta luksuznim vozilima i limuzinama, Uber je svetski poznat po ideji da spoji običnog vozača automobila sa onim kome je prevoz potreban. Sve to preko aplikacije na android mobilnom telefonu i po ceni uglavnom tridesetak odsto manjoj od cene standardne taksi usluge. Na prvi pogled sve izgleda lako, brzo, jeftino i jednostavno. Uber funkcioniše tako što se svako ko poseduje vozilo i u toj činjenici vidi šansu da dodatno zaradi može prijaviti kao vozač. Istovremeno, korisniku takvog vozila potrebna je samo Uber aplikacija na mobilnom telefonu i pomoću nje u svakom trenutku može naručiti prevoz do mesta na koje želi da ode. Plaća se uglavnom elektronski, Uber od cene vožnje uzima 20 odsto, dok vozaču ostaje preostalih 80. Reklo bi se da je ideja Trevisa Kalanika, koga često zovu i novim Markom Zakerbergom, poredeći ga sa tvorcem društvene mreže Fejsbuk, svima donosi korist. Vozačima dodatnu zaradu, a klijentima jeftiniju vožnju. Ali, iza te potrošačke pomame upravo se i kriju najveće opasnosti ovakvog načina poslovanja. Zbog čega se Uber, pogotovo u evropskim metropolama, od svog dolaska 2012. godine bori sa štrajkovima taksista, zabranama rada i sudskim sporovima? I oni nisu isključiva posledica toga što niko, pa ni taksisti ne vole konkurenciju, već pre svega činjenice da je Uber najgora moguća konkurencija. Ona nelojalna. Jer, kako i njegovi osnivači kažu, Uber nije transportno preduzeće, već tehnološka kompanija, koja posluje na internet-platformi. Uglavnom bez čvrstih pravila i obaveza koje se očekuju od tradicionalnih vozača taksija. Ne podleže nijednom propisu i radi suprotno zakonskoj regulativi većine evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. San svakog ambicioznog čoveka. Sa svega nekoliko desetina skupo plaćenih menadžera Uber ubira milijarde, koje za njega zarađuju stotine hiljada običnih vozača, koji nemaju licencu za rad, obavezu da plaćaju porez i registruju delatnost, nemaju penziono i zdravstveno, određeno radno vreme i normalan posao. I pošto su zbog svih tih činjenica njihove usluge jeftinije, sve ozbiljnije prete da posao prevoza preotmu od onih koji u državnu kasu uplaćuju porez i igraju po utvrđenim pravilima. Kojima je taksi prevoz posao, a ne mogućnost usputne zarade. Zbog svega toga i hrvatske i srpske vlasti najavljuju da će se suprotstaviti ulasku ovakve kompanije na ta tržišta, mada istovremeno ne daju i adekvatan odgovor kako tačno. Jer da je Uber odustajao od gradova, koje su taksisti blokirali u nadi da će tako prouzrokovati po njih poželjnu reakciju vlasti i evropskih metropola u kojima je zabranjen, ove vrste prevoza u Evropi verovatno ne bi ni bilo. Ali Uberova strategija i jeste da prvo upadne na neko tržište, a onda isprovocira donošenje adekvatne regulative. I natera vlasti i taksiste da priznaju poraz i dozvole njegovo funkcionisanje. A do tada radi nelegalno. Kao na primer u Briselu, gde i dalje imate mogućnost prevoza Uberovim vozilima, iako je ovaj grad doneo odluku o zabrani rada pomenute kompanije i propisao da je kazna koju će platiti vozač koga inspekcija uhvati da vozi preko Uber aplikacije čak 10.000 evra. Zabrana rada doneta je nedavno i u Nemačkoj, ranije u Španiji, a i u holandskim gradovima poput Amsterdama, Haga i Roterdama Uber je zabranjen nakon odluke suda. Poznato je da su u Londonu taksisti nekoliko puta štrajkovali i obustavljali saobraćaj tražeći da se Uber zabrani, mada takva odluka još nije doneta. Slično je i u Francuskoj, gde se još uvek čeka da polovinom ove godine sud donese konačnu odluku da li će Uberu biti dozvoljeno ili ne da njegovi vozači prevoze putnike u Parizu i još nekim francuskim gradovima. I dok su taksisti izričiti da se Uber mora zabraniti jer posluje mimo zakona, do tada Uber radi i čeka rešenje sporova koje pred Evropskom komisijom vodi protiv nekoliko zemalja. Ipak, NIN-u iz njihove centrale nije odgovoreno koje zemlje su sve tužili i da li planiraju i Srbiju ukoliko bi njihov rad i ovde bio zabranjen. U srpskom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je domaćim taksistima nedavno obećalo da će uraditi sve što je u njihovoj moći da onemogući Uber da i u Srbiji posluje mimo zakonskih pravila, kažu za NIN: „Upoznati smo sa postojanjem ove aplikacije i pažljivo ćemo razmotriti svaku inicijativu za primenu ovoga u Srbiji, prevashodno vodeći računa o najboljem interesu korisnika ovih usluga, kako sa aspekta bezbednosti saobraćaja, tako i lične sigurnosti. Prilikom eventualnog odlučivanja, vodiće se računa i o iskustvima drugih zemalja, a znamo da je upotreba ove aplikacije izazvala nezadovoljstvo i proteste registrovanih prevoznika u više zemalja zapadne Evrope. I da su i u Mađarskoj i Bugarskoj pokrenute istrage protiv Ubera i očekuje se zabrana rada ove kompanije“, kažu za NIN u ministarstvu Zorane Mihajlović. Ističu, takođe, da zakoni o prevozu u drumskom saobraćaju i međunarodnom prevozu stvari i lica ne dozvoljavaju obavljanje saobraćaja na ovakav način, te da se Uberov rad „može sprečiti pojačanim inspekcijskim nadzorom i strožim kaznama za prekršioce“. Slaba je to uteha taksistima, koji na državu već decenijama apeluju da sa ulica ukloni „divlje“ taksiste, neku vrstu preteča Ubera u Srbiji. Posluju nelegalno, ne plaćaju porez državi, nisu registrovani za obavljanje prevoza, nemaju taksi licencu, a imaju taksimetar koji otkucava. Često i više cene prevoza od regularnih, a od Ubera se razlikuju i po tome što im nije potrebna ni mobilna aplikacija. Ako je u Srbiji procenat sive ekonomije 30 odsto, a država godinama bezuspešno pokušava da sankcioniše i skloni sa ulica Beograda divlje taksiste, kako će se izboriti sa mobilnom aplikacijom i nekontrolisanom vožnjom, koju je očigledno teško dokazati, a još teže sankcionisati i zabraniti. I za taksiste je ta nova konkurencija mnogo opasnija od „kolega“ koji rade na divlje, zato što je i jeftinija i masovnija. „Očekujemo da će promenom zakona komunalni policajci dobiti veća ovlašćenja, pa i u ovom segmentu. Jer do sada je bilo samo devet inspektora za kontrolu saobraćaja i to je premalo. A poslovanje Ubera je protivno zakonima o drumskom saobraćaju, ali i poreskim zakonima i država to mora da sankcioniše. Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva saobraćaja, a ovih dana ćemo zauzeti i jedinstven stav. Uber nije pretnja samo za naš posao, već i za bezbednost ljudi koji naručuju prevoz“, kaže Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza taksi udruženja Srbije i najavljuje blokade ulica i štrajkove taksista ukoliko Uber ipak dospe na ulice srpske prestonice. Pozivajući se na skandal u Indiji, gde je vozač Ubera silovao klijentkinju, taksisti pokušavaju da dodatno zaplaše nadležne, dok iz Ubera odgovaraju da se to može desiti i u običnom taksiju, te da su njihovi vozači registrovani kod njih, prolaze proveru prilikom angažovanja i u slučaju bilo kakvog krivičnog dela ne mogu izbeći kaznu. Iz taksi udruženja očekuju i reakciju Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel), ali nam u ovoj instituciji odgovaraju da Uber spada u domen internet-sadržaja, koji niko u Srbiji ne kontroliše, kao i da Ratel nema mehanizme da na bilo koji način reguliše poslovanje Ubera. Zbog nemoći države da se regulativom suprotstavi moćnoj Kalanikovoj tehnološkoj dosetki, taksisti u nekim državama su stvar uzeli u svoje ruke. Bilo je primera i da su se fizički obračunavali sa Uberovim vozačima u pokušaju da ih oteraju ili odgovore od ovog posla. Da li im je uspelo, najbolje svedoče finansijski rezultati Ubera. Izgleda da je motka slabo oružje da se suprotstavi potrošačkim navikama i bezglavoj jurnjavi za novcem.