Kvaka 22

Svako ko je pročitao knjigu DŽozefa Helera Kvaka 22, ili pogledao istoimeni film Majka Nikolsa, zna šta otprilike znači ovaj pojam. Za sve one koji su preskočili ovo sjajno delo, kratko objašnjenje bi glasilo da je kvaka 22 bezizlazna situacija u kojoj se našao jedan od glavnih likova.
U strahu da će poginuti ako nastavi da leti, vojni pilot traži od psihijatra da mu pomogne. Psihijatar mu govori da je jedini način da prestane da leti taj da ga on proglasi ludim, jer lud pilot automatski gubi dozvolu za letenje. Ipak, govori mu, postoji nešto što se zove kvaka 22.

Psihijatar može da proglasi ludim samo osobu koja mu se obrati i kaže da je luda, ali sama činjenica da mu je neko rekao da je lud, dokaz je da ta osoba nije luda, već je promišljena i to radi samo zato da bi prestala da leti. Zbog svega ovoga, psihijatar ne sme da oslobodi letenja apsolutno nikoga ko mu to zatraži pod izgovorom da je lud.

Kakve veze kvaka 22 ima sa stanjem u Srbiji? Ima, ako se pogledaju komentari pojedinih političara na našu emisiju. Jedan od glavnih argumenata kojima pripadnici vladajuće stranke kritikuju emisiju 24 minuta jeste taj da se u emisiji uvek bavimo premijerom Aleksandrom Vučićem i SNS-om, a da poteze pripadnika opozicije, pogotovu članova Demokratske stranke, skoro uopšte ne obrađujemo. Argument koji je delimično tačan. Ipak, postoji jedna kvaka 22.

Emisija koju radimo bavi se političkom i društvenom situacijom u Srbiji, sa velikim akcentom na događaje koji su obeležili nedelju za nama. Na njen sadržaj direktno utiču događaji koje gledamo u informativnim emisijama. Ako dominantno mesto u tim emisijama zauzimaju Aleksandar Vučić i članovi SNS-a, logično je da to za posledicu ima njihovo češće pojavljivanje i u našoj emisiji.

Jedini način da u 24 minuta bude više onih drugih jeste da tih drugih bude više i u svim tim informativnim emisijama. Kvaka 22 je u tome da bismo u emisiji 24 minuta zadovoljili ukus članova i simpatizera vladajuće stranke, morali bismo da više pripadnika opozicije gledamo u ozbiljnim emisijama, što verovatno ne bi zadovoljilo njihov ukus kada je reč o tim emisijama.

Tako dolazimo do toga da nas za pristrasnost optužuju ljudi koji veoma lako mogu da reše tu pristrasnost, ali iz nekog razloga to ne čine. Nažalost, jer bi i nama bilo mnogo zabavnije kada bi postojala malo šarolikija slika u medijima, samim tim i u našoj emisiji. Poslednja stvar koju želimo da radimo jeste da se u svakoj emisiji bavimo istim političarima iz istih stranaka, zbog čega se i mi sami veoma obradujemo kad naiđemo na neku vest o onima drugima.

To se lepo moglo videti u našoj poslednjoj emisiji kada smo se bavili mitingom DS-a i svim glupostima koje su tamo izgovorene. Prilog zbog kojeg je i nekoliko botova, koji na Tviteru redovno kritikuju našu emisiju, ostalo bez teksta. Verovatno im je neki master bot na početku tog priloga poslao paničnu poruku abort the mission!!!.

Pripadnici ovih prvih verovatno ne žele da se ovi drugi češće pojavljuju u medijima u kojima su se ovi prvi odomaćili, bojeći se da bi ovim drugima na taj način mogao da skoči rejting. Situacija koja se mogla videti u emisijama u kojima je više bilo ovih drugih, uključujući i našu, govori da taj strah nema preveliku osnovu, jer razlika između ovih prvih i ovih drugih skoro da se ni ne vidi. I tu dolazimo do još jedne kvake.