Dan sećanja

Foto AP

Nehumano je i nemoralno uskraćivati dostojnu poštu žrtvama. Pokažite da poštujete odluke međunarodnih institucija pravde, da vam je stalo do dobrosusedskih odnosa, mira i poverenja u regionu, piše u Otvorenom pismu upućenom predsedniku, Vladi i Skupštini, uz napomenu da je prošlo 20 godina od kada je vojska RS, predvođena generalom i haškim optuženikom Ratkom Mladićem, a uz svaku vrstu pomoći režima Slobodana Miloševića, počinila jedini genocid u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Skupština Srbije je 2010. godine usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, koja se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde iz 2007. Iako osuđuje zločin, time nije prekinuto ćutanje o genocidu i nije u Srbiji na dostojan način odata pošta žrtvama u Srebrenici. Zbog toga su Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Savez antifašista Srbije i Žene u crnom pokrenuli inicijativu na koju podsećaju još od 2009, nakon Rezolucije o Srebrenici koju su donele EU, SAD, Kanada i Australija.

Neposredno pre zaključenja ovog broja NIN-a pojavila se vest da Velika Britanija priprema rezoluciju za usvajanje u Ujedinjenim nacijama, kojom će 11. jul biti proglašen međunarodnim danom pomena na žrtve genocida i danom sećanja na 8.372 Bošnjaka koje su 1995. ubili pripadnici Vojske Republike Srpske. NJu je donekle potvrdio i šef diplomatije Ivica Dačić, uz napomenu da se ne zna šta će u njoj pisati, bez ulaženja u pojedinost a šta bi pa moglo da piše ako imamo u vidu da su sve činjenice, bar onima koji su hteli da čuju, davno poznate.
Međutim, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, u izjavi za Danas, ističe da bi usvajanje takve rezolucije u UN i te kako imalo veliku snagu u odnosu na načine na koje se genocid u Srebrenici predstavlja u pojedinim državama i da bi ona otvorila prostor za pravnu regulativu koju nacionalne deklaracije i rezolucije nisu mogle da obezbede. Republika Srpska je ljudskija prema žrtvama Srebrenice, ali to nije priznanje sudskih činjenica o genocidu, kaže Nataša Kandić.

I rezolucija i takav stav deluju kao logična posledica događaja od pre 20 godina, ali ne misle svi tako. Teorija zavere se već pojavila u javnosti i po njoj je najvažniji razlog ovakvog manevra Velike Britanije to što želi da sruši Milorada Dodika, u čemu joj pomažu Nemačka i SAD. A teoriju zavere su, naravno, propratile i reči utehe neimenovani predstavnici Vlade su sigurni da rezolucija, ma šta u njoj pisalo, neće biti usvojena. Sprečiće braća Kinezi i Rusi.