Levo, desno, teturanje

Izgleda da u Srbiji levica ponovo ulazi u modu. Čak i u redovima takozvane desnice. Posledično su, bar na rečima, ultranacionalne Dveri, koalicioni partner istog takvog DSS-a, u svoju predizbornu ponudu unele neke ideje iz programa grčke Sirize. Nazvali su to Srbiza. I tu su definitivno u pravu zato što sve političke doktrine koje se sa Zapada uvoze u Srbiju neizbežno prolaze proces srbifikacije i prilagođavanja „našim posebnostima”, sledstveno čemu političko „desno” u Srbiji ne znači ono što znači u ostatku sveta, kao što ni „levo” nije ono što po prirodi stvari treba da bude. Budući da mi, Srbi, nismo imali aristokratiju – ili bar kultivisanu i jaku buržoaziju – desnica je u Srbiji po prirodi stvari bila nemoguća i zato stranke koje se danas lažno predstavljaju kao desnica, ne samo da ne zagovaraju vrednosti desnice, nego su često – uzmimo primer SRS-a – najprimitivnija zamisliva levica. Radi podsećanja: politički ideali autentične evropske desnice su monarhija, elitizam, odgovornost, subjektivnost i zakonitost, pa ne vidim kako se u tu sliku može uklopiti radikalska samovolja, populizam, i sklonost otimačini. Kao što ne vidim na osnovu čega svemu gorepomenutom sklon SPS- amalgam degenerisanog boljševizma i estradnog svetosavlja - sebe naziva levicom. Grčka, recimo, takođe nije imala aristokratiju i takođe nije imala autentičnu (evropsku)desnicu, ali je, za razliku od Srbije, tradicionalno imala autentičnu levicu. Time hoću da kažem da leve ideje u Grčku nisu stizale na ruskim tenkovima i da su se te ideje u Grčkoj kalile u teškim (povremeno i krvavim) borbama sa snagama neautentične grčke desnice, upadljivo slične DSS-u i Dverima. U toj borbi (koja još traje) kompromisa nije bilo i neće ih ni biti. Desnica u Grčkoj za sva vremena ostaje desnica, levica, pak, za sva vremena ostaje levica. Uprkos recentnim problemima, u odnosu na Srbiju još uvek značajno bolje performanse grčke demokratije, svoju relativnu uspešnost duguju upravo toj definisanosti političkih opcija. Levo-desno može predstavljati liniju razgraničenja, ali se isto tako može primeniti i na teturanje, na nedostatak principa i odsustvo orijentacije. Dvovekovno posrtanje Srbije - koje u XXI veku poprima oblike negativne spirale - posledica je endemske neuobličenosti, neprincipijelnosti i tragične bezidejnosti srpskih politika. Površne, sklone neradu, sticanju lične koristi i naoko brzim rešenjima, nijedna od mnoštva srpskih politika se nijednog trenutka nije uzdigla iznad pukog imitiranja i nekritičkog prihvatanja kurentnih evropskih politika. Nije to počelo sa Miloševićem. Kamo sreće da jeste. Stara je to praksa. Setimo se samo kako je Milan Stojadinović - kada je primetio da je Hitleru baš dobro krenulo - na brzinu zapevao sličnu pesmu i formirao nekakav svoj Šturmabtajlung pod šajkačama. Setimo se, potom, kako su srpski komunisti - sve dok tikva (i to ne njihovom voljom) nije pukla - bili stostruko sovjetskiji od Sovjeta, pa se osvrnimo na rukovodstvo DSS-a koje - ovoga puta sa ideološki suprotnim predznakom - odlazi u pokloničke posete Kremlju i sprema se da letuje na „bratskom” Krimu. Politike utemeljene na imitacijama, siromaštvu ideja i ideološkom teturanju u stanju su da proizvedu samo siromaštvo, imitaciju života i težak mamurluk, što je stvar koju, zbog vrišteće očiglednosti, pretpostavljam, ne treba dokazivati. Kao što ne treba dokazivati ni truizam da nastanku autentične politike nužno mora prethoditi transformacija apstraktnog „srpskog naroda” u društvo i pretvaranje imitacije države, kao servisa te apstrakcije, u stvarnu državu. Težak je to - a možda i nemoguć - posao iz prostog razloga što stanje neuređenosti, nedefinisanosti i neodgovornosti ide naruku političarima-imitatorima i njihovoj klijenteli. To, uostalom, i nije posao za politiku, nego za obrazovanje i kulturu. Kojima isto tako ne cvetaju ruže. Možda je suštinu srpskih politika (i prirodu njihovih ideologija) najbolje formulisao jedan užički četnik, koji je blagovremeno prešao u partizane, i na pitanje jednog partizana (lično sam bio prisutan) zašto je uopšte odlazio u četnike, odgovorio ovako: „Kod četnika je bila bolja ‘rana.”