Muzej satanizma

Proteklih meseci u nekoliko navrata se u javnosti provlačila priča o premeštanju urne Nikole Tesle iz njegovog muzeja u Krunskoj ulici na plato ispred Hrama Svetog Save, ali svakome od nas ko je pročitao više od dva detektivska romana od samog starta je bilo jasno da tu ima još nečega.

Očito je da neku važnu kariku iz nekog razloga nadležni kriju od nas, a ona je presudna za rešavanje ove misterije. Jer bez nje, priča bi zvučala samo besmisleno, populistički i nadasve glupo.

Građani nisu morali predugo da čekaju na Šerloka Holmsa, koji nam se obratio kroz predsednika Skupštine Beograda Nikole Nikodijevića, ukazavši nam na ključni detalj koji je sve vreme falio. On je u obraćanju pred gradskim odbornicima rekao da se ispred Tesline urne odvijaju satanistički obredi, što je jedan od glavnih razloga zašto je neophodno ostatke velikog naučnika premestiti iz muzeja.

Nešto kasnije je, kako ovaj neočekivani deo mozaika, koji je mesecima falio, ne bi delovao kao proizvod bilo čije mašte, ponudio i neoboriv dokaz ove tvrdnje, rekavši da je do ovog saznanja došao od ljudi iz Srpske pravoslavne crkve.

Javnost je, skeptična kakva inače ume da bude, momentalno krenula da odmahuje glavom, koluta očima i okreće ambasade, raspitujući se koji su uslovi potrebni za dobijanje iseljeničke vize, ali razmislimo još jednom o rečima gospodina Nikodijevića. Znamo da satanisti često upražnjavaju svoje rituale na grobljima, a gde ćete veće groblje od Krunske ulice i sedišta Demokratske stranke, koje je svega nekoliko desetina metara od Tesline urne.

Ipak, postavlja se pitanje kako je neki predstavnik SPC došao do ove informacije? Postoji nekoliko mogućih scenarija. Možda je tokom pričešća neko priznao svešteniku: Oče, grešio sam, učestvovao sam u satanističkim obredima u Muzeju Nikole Tesle, mada, ako neko upražnjava satanizam, malo je verovatno da ide na pričešće. Zato je izvesniji drugi scenario, po kojem je SPC imala svog insajdera, ili u samom muzeju, ili među satanistima.

Postavlja se samo pitanje gde bi se njihov čovek lakše infiltrirao. A tu je naravno i treći scenario, po kojem predstavnik SPC, koji je porazgovarao sa predsednikom Skupštine grada, svaki vid nauke vidi kao satanizam, pa samim tim i sve što se odvija u muzeju. Videla se tamo neka munja, koja nije sevala na nebu, nego u zatvorenoj prostoriji, Nečastivi je među nama!, uzviknuo je pred unezverenim Nikolom Nikodijevićem, koji je brže bolje otrčao u Skupštinu grada da obelodani jedan od najvećih skandala u ovom veku.

Kako je klupko krenulo da se odmotava, možda konačno postane jasno i zašto već godinama ne rade Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Ne bi trebalo da nas začudi ako neko pita ministra Tasovca kad će se ovi muzeji ponovo otvoriti za javnost, na šta će on odgovoriti: Jeste, pa da orgijate ispred Katarine Ivanović, ili Ne pada mi na pamet da vam dozvolim da se u ponoć, tokom punog meseca, mažete krvlju ispred Petra Lubarde.
Muzeji su opasna mesta u kojima se dešavaju bolesne stvari i najmanje što možemo da uradimo jeste da ih, ako već ne možemo sve da ih pozatvaramo, makar još više obesmislimo.