Čak i u smrti, rodiće se nešto novo

Foto AP

Legendarni američki filmski glumac i producent, 76-godišnji NJujorčanin Harvi Kajtel, harizmatičan i ležeran u nastupu, ostvario je širok dijapazon uloga tokom pet decenija karijere u više od stotinu filmova od Ko to kuca na moja vrata, Taksiste, Ulice zla, Alisa više ne stanuje ovde, Zlog poručnika, Klavira, Od sumraka do svitanja, Uličnih pasa do Mladosti italijanskog reditelja i oskarovca Paola Sorentina koji je svetsku premijeru imao na nedavno završenom 68. Kanskom festivalu. Glumac, koji je najzapaženije uloge ostvario u likovima neobičnih često nasilnih ljudi i filmskih junaka sa društvene margine, više negativac nego pozitivac, u Sorentinovom delu predstavlja se u potpuno drugačijem svetlu.

Nepravedno ga je, kao i njegovog kolegu u filmu Majkla Kejna, zaobišla glumačka nagrada u Kanu, kao uostalom i sam film koji je slovio za jednog od najozbiljnijih kandidata za Zlatnu palmu. Magičan glumački spoj Kajtel-Kejn, režiser odvodi na velnes tretman za podmlađivanje u hotel u Davosu gde je i Tomas Man smestio svoj Čarobni breg. Mladost je duhovit, ali i dirljiv film o ljudima na zalasku karijere i života, u čijem fokusu su ostareli filmski reditelj koji sprema testamentarni film (Harvi Kajtel) i dirigent i kompozitor koji se kao mlad družio sa Stravinskim (Majkl Kejn). Iako film govori o umetnicima koji svoj radni vek privode kraju, o vremenu koje neumoljivo teče i žalu za mladošću, u ekskluzivnom intervjuu omiljeni glumac Martina Skorsezea, Ejbela Ferare, Kventina Tarantina, otkriva da se stvari ponovo rađaju u svakom trenutku našeg života.

Gospodine Kajtel, glumite reditelja na zalasku karijere koji razmišlja o mladosti. Film Mladost govori o prolaznosti vremena i o tome koliko nam je vremena ostalo. Da li ponekad i sami razmišljate o tome?

Da, vreme igra veliku ulogu u našim životima, vreme je tajanstvena stvar. Kad sam pročitao scenario Paola Sorentina, koji se bavi pitanjem vremena, moje ideje o vremenu su se zapravo spojile sa njegovim promišljanjem koje je dao kroz ovaj scenario. Kao što stara mitologija govori o vremenu, o putovanju, o avanturama koje se događaju tokom vremena, i ja sam razumeo da se mi zapravo sve vreme menjamo. Mora da je to samo po sebi mladost. Mora biti. Duše u našim telima, misli u našim glavama koje jurcaju okolo kao majmuni dok se penju po drveću, uvek nove misli. Sada počinjem da shvatam Paolov scenario i film. Da, mora da je to mladost. Mladost vremena kada si mlad i mladost vremena kada si star. Stvari se ponovo rađaju u svakom trenutku naših života. Čak i u smrti, rodiće se nešto novo.

Da li ste imali prave uzore, reditelje koje ste poznavali i na osnovu kojih ste zasnovali svoj lik u Sorentinovom filmu?

Ne. Zasnovan je na tom pitanju vremena koje ste pomenuli. Da li mi nedostaje vremena ili jednostavno nestajem u vremenu. I da li živim u vremenu. Ta filozofija koju je Paolo Sorentino u ovom filmu apsolvirao, pomaže mi da shvatim kako ja živim u ovom vremenu i u mladosti ovog vremena. To me podseća da budisti imaju poslovicu koju često koristim kad razmišljam. Igraj se sa svime. Čak i sa smrću. U tome postoji element mladosti. Zato što je nova. Smrt se, na neki način, rađa.

Borba i kako se nosimo s tom borbom takođe je tema Sorentinovog filma. Koliko se i kako Holivud promenio u odnosu na vreme kada ste vi počinjali svoju karijeru?

Pronađena je sva ova silna nova tehnologija, internet pre svega. Betamaks sistem je na primer prevaziđen, cedeovi će uskoro biti prevaziđeni promena je ogromna. Pada mi na pamet kako smo se nekada nosili s pohlepom, kako smo se nosili sa našim potrebama i sa Holivudom uz nas same. I nije to samo u Holivudu, to je svugde u svetu. Jesmo li postali velikodušniji ili pohlepniji, bojažljiviji ili neustrašiviji? To su pitanja o kojima govori Paolo Sorentino, a Mladost posebno skreće na to pažnju.

Da li vas je neki od mnogobrojnih likova koje ste tumačili tokom karijere pratio duže nego što ste želeli?

Pisanje Paola Sorentina je nešto što sam želeo za svoju karijeru i mora da sam Aladinovu lampu trljao kako treba jer mi se to ostvarilo. Biti, raditi, stvarati to je ta mladost o kojoj govorimo. Pogledajte sebe, danas izgledate tako vedro - lep sako, cvet u reveru, lice svetlo, blistavo. Imam utisak da se vi rađate preda mnom, da se ponovo rađate, novi. Nemam pojma gde vreme počinje i gde se završava. Paolovo delo je nešto u čemu bi svaki glumac želeo da učestvuje. U tom istraživanju. Ono je nastavak mitologije, nastavak istraživanja vremena kao što je to činila mitologija.



Postoji li nešto što smatrate da još uvek niste postigli u karijeri?

Teško je postići da me dobro izmere za odelo! Uvek ima nešto što mislim da nisam postigao, u smislu promena. Voleo bih da mogu da kontrolišem sve što radim i da biram ono što samo ja hoću. Generalno uvek pokušavam da shvatim situaciju u svojoj glavi kako sam ovo rešio, a kako ono, zašto se bojim, a ovde u Sorentinovom filmu se nisam bojao. Kako da mi strah bude prijatelj, kako da mi bude neprijatelj, kako da ga iskoristim da mi da energiju. To su stalna pitanja koja mi se rađaju u umu, u mom majmunskom umu. Ali mislim da sam imao sreće i da ne mogu da plačem zbog svoje karijere.

Vaše ime se najčešće povezuje sa upečatljivim dramskim ulogama i jednostavno vas je neobično gledati kada ste prisutni u drugim žanrovima. Koliko je uloga korumpiranog policajca u filmu Zli poručnik Ejbela Ferare doprinela tome?

Hvala što me to pitate. To je bila posebna priča koju su Ejbel Ferara i jedna divna žena Zoi, zaboravih joj prezime umrla je od droge oni su je zajedno napisali. Delom smo improvizovali tokom snimanja To je bio jedan od važnih trenutaka u mojoj karijeri i u mom životu. Naučio sam nešto o borbi i preživljavanju. Ponekad uspeš, a ponekad ne.