Umetnički dijalog s društvom

Predstavljanje Srbije u Nacionalnoj postavci Praškog kvadrijenala 2015. godine inspirisano je pozicijom i značajem politike u savremenom društvu, kao i relacijom koju politika uspostavlja sa umetnošću i kulturom danas i procesima koji se u tim odnosima stvaraju. Oba termina posmatrana su u najširem smislu reči, od pitanja politike i procesa u savremenoj umetnosti i kulturi (pre svega u pozorištu i izvođačkim umetnostima) do politika i procesa koji određuju društveni, politički, ekonomski i ideološki karakter današnjeg sveta i, posebno, Srbije u tom svetu.

Ovako govori arhitekta i scenograf Mia David, kustos Nacionalne postavke uoči Praškog kvadrijenala scenskog dizajna. Srbiju će, u okviru jedne od tema Politika predstavljati rad Proces, i to u dve kategorije Sekcija zemalja regiona i Studentska selekcija. Niz umetničkih, autorskih projekata predstaviće u nacionalnoj postavci deset umetnika i grupa Siniša Ilić, Kartakatag, Dijaprojektor, Vladimir Miladinović, Darinka Mihajlović i Draško Adžić, Andrej Nosov, Tijana Đuričić i Andrej Pavlović, Oliver Frljić, Tomi Janežič i Katja Legin, Dalija Dukanac i Ivana Jelčić. U Studentskoj postavci publika će videti radove četrnaestoro studenata različitih fakulteta i univerziteta u Srbiji.

Ko su mladi umetnici koji učestvuju na Kvadrijenalu, šta su želeli da poruče svojim radovima? Predstavljamo vam neke od njih. Darinka Mihajlović je scenski kostimograf, koju zanimaju prošireni mediji i upotreba savremenog simbolizma. Ona ima zajednički rad sa Draškom Adžićem, kompozitorom, dobitnikom Sterijine nagrade za originalnu scensku muziku 2012. godine, koji trenutno pohađa doktorske studije iz kompozicije na FMU. Asistent je u klasi Isidore Žebeljan. Ovo dvoje umetnika za NIN nude zajednički odgovor:
Praško kvadrijenale, jedna od najznačajnijih svetskih manifestacija posvećenih scenografiji, scenskom dizajnu, arhitekturi i prostoru u scenskoj umetnosti, ove godine će ponovo objediniti radove različitih umetnika iz celog sveta i pokazati šta su nove tendencije u ovim oblastima, koji su novi načini prezentacije umetničkih formi, koliki je značaj reakcionog angažovanja na koje jedno umetničko delo može da podstakne. Naš odgovor na temu ovogodišnjeg Kvadrijenala stiže u obliku instalacije koja ima za cilj da ukaže na potrebu za konstantnim preispitivanjem i reagovanjem na relaciji pojedinac - organizacija.

S obzirom na trenutnu društvenu politiku koja obesmišljava ulogu umetnika, naše profesionalno delovanje poseduje predznake osvešćenosti i u svom sadržaju ima suptilno utkanu nit ličnog reagovanja na vreme i prostor koji su naše okruženje, jer duboko verujemo da osnovni gradivni element društvene progresije predstavlja politička osvešćenost odgovornosti.
Instalaciju ovo dvoje umetnika čini drveni objekat koji je stilizovani prikaz predimenzionirane kutije za priloge u koju posetioci ulaze i, kroz zvuk i doživljaj prostora, suočavaju se sa problematikom koju autori žele da poentiraju. Pozicija objekta u izlagačkom prostoru, izgled objekta, način ulaska u objekat i unutrašnja atmosfera - auditivni i olfaktorni stimulansi, sve su to bitni nosioci značenja.

Stav Darinke Mihajlović i Draška Adžića je da su umetničke smotre poput Praškog kvadrijenala, Venecijanskog bijenala i sličnih, od izuzetnog značaja za sagledavanje višestrukih sprega između politike, ekonomije i individue: Pored toga, kroz takve manifestacije reflektuje se stanje društvenog sistema, one su takođe vesnici velikih promena u načinu na koji se umetnost izražava. Donoseći ovakve pomake i uz sve veću aplikaciju tehnologije, one nedvosmisleno trasiraju nove puteve i pozicioniraju umetnike unutar društva, jasno pokazujući uzroke promena i otvarajući mogućnosti.

Karkatag je umetnički kolektiv iz Beograda formiran 2009. godine. NJihov rad Posle sigurnosti predstavlja slobodnu postavu 20 modifikovanih električnih alata (bušilice, brusilice, električna renda, ubodne testere...). Alatima je omogućeno da rade autonomno, bez direktnog ljudskog uticaja. Priključeni su na zajednički kontrolni modul preko koga posetioci mogu da kontrolišu količinu energije kojom se napaja ceo sistem i, samim tim, brzinu i intenzitet kretanja alata po podlozi. Posle sigurnosti je poziv na nebezbednu, destruktivnu igru koja gradi privid opšteg rizika. Ovaj rad evocira specifično dečje iskustvo, iskustvo učešća u zabranjenim, nesavesnim i neodgovornim aktivnostima. Kustoski koncept desetočasovnog trajanja i iznurivanja rada, doprinosi uspostavljanju konstante haosa i destrukcije, simulaciji konflikta i dinamičnog likovnog prikaza mape sveta.

Vladimir Miladinović (1981) je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek Teorija umetnosti i medija. Dobitnik je nagrade 53. Oktobarskog salona. Deluje u okviru Radne grupe Četiri lica Omarske, član je i jedan od osnivača Inicijative za savremenu umetnost i teoriju. Od 2009. godine, bavi se naučnoistraživačkim radom. Za NIN kaže:

Na ovogodišnjem Praškom kvadrijenalu biće predstavljen rad u kome se bavim reartikulacijom delova arhive Internacionalnog suda pravde u Hagu. Tačnije, biće prikazani delovi transkribovanih telefonskih razgovora između Ratka Mladića i njegovih brojnih sagovornika. Ovaj transkript je preuzet iz arhive ICTY i biće iskorišćen u jednodnevnoj instalaciji. Aktuelnost savremenih sudskih procesa svakako se ne može posmatrati izvan šireg političkog okvira i njihova uloga u stvaranju dominantnih istorijskih narativa je veoma bitna. Ishodi tih procesa, na koje se često s nestrpljenjem čeka, doveli su do toga da je jedini okvir sećanja, zapravo onaj institucionalni. Sudski proces je tako postao jedini referentni okvir ličnog sećanja. Osnovna ideja ove intervencije jeste upravo preispitivanje i naknadno promišljanje faktografije čvrstih dokaza. Odnosno, pitanje da li je moguća upotreba sudskih dokaza izvan pravno birokratskog okvira?

Dalija Dukanac i Ivana Jelčić su temu Kvadrijenala shvatile vrlo lično, kako iz profesionalnog ugla tako i iz ugla građanina. NJihova posvećenost arhitekturi i urbanom planiranju je prevashodno vođena pragmatičnim i doslednim delovanjem u odnosu postojećepotencijalno: U velikoj meri ovakav pristup se kritički osvrće na aktuelnu urbanističku praksu. Pitanje urbane politike jeste fokus našeg istraživačkog rada koji će biti predstavljen u Pragu. Pod nazivom Beograd u sobi, ovaj rad podrazumeva interaktivnu video-scenografiju, koja ne prikazuje konačno umetničko delo, već izlaže proces stvaranja zajedničkog prostora. Kreiranje gradskih scenarija u jednoj sobi nije politička novost. Međutim, ovaj proces može biti umetnička novost, jer neposredno i potpuno naivno uključuje i budi interesovanje onih koji zanemaruju svoje pravo o zajedničkom odlučivanju. Digitalna projekcija gradskih uličnih prostora unutar jedne sobe simbolizuje neuhvatljivost fragmentisane realnosti današnjice, u kojoj se gubi svaki vid građanske participacije. Veliki potencijal Kvadrijenala u Pragu pronalazimo upravo u mogućnosti isticanja lokalnih autentičnosti i specifičnih problematika na globalnom umetničkom tržištu. Razumevanje individualnih, ali i kolektivnih interesa kroz proces dijaloga, za nas, predstavlja stvaranje javnog prostora kritičkog mišljenja kažu autorke za NIN.
Praško kvadrijenale je osnovano 1967. Održava se u centru Praga, u rodnoj kući Franca Kafke, od 18. do 28. juna.