Sahrana iz tri puta

Ako imate pametan telefon i knjigu Tito - kratka biografija, lako ćete oživeti fotografiju i vaš telefon će isporučiti živu priču. Recimo, na slici je Josip Broz Tito u poseti Francuskoj, Burmi, Indiji, Etiopiji, Indoneziji, Sudanu, Grčkoj i SSSR-u, a vi saznajete da je Tito van zemlje proveo gotovo desetinu svog vladarskog staža, ponekad mesecima putujući brodom Galeb. Ili, na slici je masa sveta u Splitu, koja sluša Titov govor u gradu pod Marjanom 7. maja 1962. godine, a vi na svom mobilnom preko QR code reader aplikacije, slušate šta je Tito tada govorio. A on je za to vreme i za te prilike, održao jedan revolucionaran govor posle kojeg se vreme merilo na pre i posle Titovog govora u Splitu - kritikovao je zastranjivanja i promašaje komunista, pričao je o političkim fabrikama, osuđivao brojna službena putovanja u inostranstvo i rasipništvo, direktore koji drmaju, rekao je da su naše objektivne teškoće posledica subjektivnih grešaka pojedinih rukovodećih ljudi... Posle tog govora mnoge glave su letele sa visokih položaja. Ovakvo čitanje knjige za sve prisutne novinare na promociji u Muzeju istorije Jugoslavije bilo je prvi susret sa jednom ovako koncipiranom multimedijalnom knjigom, a u srpskoj muzeologiji ovo je apsolutna novina, obaveštava Ana Radić, saradnik za odnose sa javnošću u MIJ.

Savremeni istoričar Predrag J. Marković autor je ove knjige, i to je njegov nastavak bavljenja likom Josipa Broza Tita. On je, zajedno sa književnikom Vladimirom Kecmanovićem, objavio knjigu Tito - pogovor 2012. godine, a sada je na 102 stranice, u izdanju MIJ, ponudio dokumentarni spis Tito - kratka biografija. A vredni i inventivni domaćini organizovali su promociju knjige u Kući cveća, mestu gde je sahranjen Josip Broz Tito, a od pre dve godine, na metar-dva od njega, počiva i njegova supruga Jovanka Broz.

Ako dolazite prvi put u Kuću cveća, kao autorka ovog teksta, ozbiljno vas iznenadi do koje mere je sve čisto i uredno, rečju dobro održavano u objektu koji je jedinstven po skromnosti koja nije karakteristična za mauzoleje. Treba znati da je Kuća cveća sagrađena 1975. po nacrtima arhitekta Stjepana Kralja, s ciljem da bude zimski vrt u kome bi doživotni predsednik Jugoslavije radio i odmarao se. NJegova površina je 902 kvadratna metra. Zagrebački arhitekta Stjepan Kralj projektovao je i vilu i kuće na ostrvu Vanga, na Brionima, gde je Tito boravio leti.

Zanimljivo je svedočenje muzejskog savetnika u MIJ Moma Cvijovića, koji otkriva da je Tito tog 8. maja 1980. godine sahranjen iz tri puta! Prva sahrana je bila probna, druga privremena i treća je bila prava. Na tu pravu sahranu došli su predstavnici delegacija iz 127 zemalja, bilo je 700.000 ljudi, a u direktnom prenosu gledana je u 56 zemalja sveta. Prema zvaničnim podacima, u SAD je tog dana to bio najgledaniji program. Samo je sahrana pape Jovana Pavla Drugog 2005. nadmašila grandioznost ovog skupa. A Predrag Marković kaže da su od svih diktatora u istoriji, samo Mustafa Kemal Ataturk (1881- 1938) osnivač moderne turske države i Josip Broz Tito, diktatori koje narod voli i koje pamti. Objašnjavajući kako je kumrovački sin imao sreće u životu, kako su ga mimoilazile bombe, meci i agenti, Marković kaže da je čak i tokom bombardovanja 1999. godine jedan geler pao na Titov grob, ali nije uništio venčački mermer od kojeg je napravljena ploča teška osam do devet tona.



Zna se da je ploča ispod koje se nalazi sanduk sa Titovim telom veoma jednostavna. Na njoj su upisani ime, prezime, nadimak, godina rođenja i godina smrti. Bez ikakvih ideoloških oznaka, bez petokrake koju su mnogi njegovi komunisti očekivali. Naravno, tumačima iz pozadine to je dokaz da je bio mason, a znalci tvrde da je bio fasciniran kada je video grob američkog predsednika Franklina Delana Ruzvelta (1882-1945) na kome takođe nema nikakvih obeležja.

Josip Broz Tito je vladao u Jugoslaviji 35 godina, a posle njegove smrti ta država je postojala još desetak godina. Za mnoge je to dokaz da takva država nije ni trebalo da postoji jer je bila rezultat autoritarne vlasti jednog vođe. Za druge, uz nesumnjivu autoritarnost, Tito je posedovao i vizionarske sposobnosti u kojima je glavna ideja bila modernizacija zemlje. NJegova neuhvatljiva biografija svedoči o čoveku koji je imao harizmu veću od zemlje koju je predvodio i od naroda koje je ujedinio. Sin Hrvata i Slovenke, napravio je od Jugoslavije zemlju koja je, prema tumačenju savremenih istoričara, bila vrsta ondašnje evropske unije u malom. Uz zdušnu pomoć evropskih moćnika, Nemačke pre svih, ta je unija srušena da bi nastala ova nova, evropska.

Tito je simbol sigurnosti u pamćenju sirotinje, znamen totalitarizma kod vladajućih elita, a za nacionaliste je izdajnik napisaće u predgovoru Markovićeve knjige doktor sociologije Todor Kuljić, zaključujući:
Autentični Tito iz okvira bratstva i jedinstva više ne zadovoljava kurs kretanja novih nacionalnih država ka kapitalizmu EU. U raznim teorijama zavere, Tito se politički instrumentalizuje, a kao robni brend koristi se u turizmu i na tržištu. U obe verzije, lišen je izvornog smisla, pa se može instrumentalizovati, kao boljševički izdajnik, ili kao vino `maršal`. Tome nasuprot, kritička kultura sećanja mora uvek imati na umu izvorni smisao Titove istorijske uloge.

O Titu se danas u Srbiji često govori raznim povodima. Predrag Marković kaže za NIN da se tog vrelog julskog dana velika grupa novinara okupila na promociji moje male knjige o Titu. Po njegovim rečima, to pokazuje da Tito ne izlazi iz mode:
Interesovanje, ako ne i naklonost njegovih bivših podanika prema njemu ne smanjuju ni takozvani revizionistički zaokreti istoriografije. Nova saznanja o brutalnosti komunističkog pokreta i režima četrdesetih godina, kao da se odbijaju o samog Tita. Zakonska rehabilitacija njegovog glavnog suparnika Draže Mihailovića slabo utiče na smanjenje poseta Kući cveća ili povećanje poseta Ravnoj gori.
Zanimljivo, Titov kult je nastavio da živi bez ikakve zvanične institucionalne podrške. Vremenom se, kažu kustosi MIJ, smanjivao nivo domaćih i međunarodnih delegacija. Posete Titovom grobu su postale intimni čin običnih ljudi, bivših Jugoslovena, ali i putnika namernika iz celog sveta. Ovaj muzej je najposećenija kulturna ustanova u regionu, pri čemu su posetioci češće pravi stranci negoli bivši Jugosloveni i njihovi potomci. Zato nije za ovu priliku važno pominjati jugonostalgiju, njegove nedolične naslednike i ostale lokalne odlike Titovog fenomena.

Što se tiče narodnog kulta mrtvog vođe, Kemal Ataturk je verovatno još voljeniji i poštovaniji u svom narodu. Ali, i turska država još uvek neguje Ataturkov kult (pogledajte samo novčanice). Povrh svega, stranci su srazmerno ravnodušniji prema Ataturku nego prema Titu. Zasluženo ili ne, Tito je postao internacionalni simbol višestruke pobede male i potlačene zemlje nad svetskim moćnicima, kao što su Hitler i Staljin. Zato nije loše za turizam Beograda i Srbije što Šešelj i njegovi tadašnji istomišljenici nisu maljevima razlupali Titov grob. Voleli to ili ne, Tito je i dalje važnija stavka u brendu ove zemlje od mnogo čega drugog.