Zemlja tajni

Pa gde će im duša, prvo je što mi je palo na pamet kada me je prošle sedmice, sabajle, kao hladan tuš rasanila vest da je u Železaru Smederevo ušla policija! Kakva, bre, policija? Voditelj jutarnjeg programa mora da je jeo bunike, ili je prethodnu noć „zaglavio“ u kafani. Bogami, za to će debelo da plati. Kako li mu se samo omaklo da umesto „radnici“ kaže „policajci“? Pa, svi u Srbiji znaju da je nekako baš u to vreme u Železaru trebalo da bude primljeno oko 200 novih radnika, da potpale i drugu visoku peć. To verovatno piše i u ugovoru, kojim je država kao vlasnik poverila upravljanje srpskom čeličanom stranim menadžerima, samo što niko, osim par zvaničnika, još uvek nije dobio priliku da ga pročita. Ne daju zlobnici, jer bi se javnost uverila da će najveću korist od toga imati država Srbija i njeni građani. Dobro, možda ne baš svi, ali će koristi za pojedince svakako biti, jer i poslovica kaže – ko bliže vatri taj se više i ogreje. A da bi se svi ogrejali, mora ipak da se potpali i druga visoka peć. I sad, zbog upada policije, o tome više niko i ne misli. A zbog čega je policija, bez poziva, došla u „prijateljsku“ posetu? Inspektori na zahtev Tužilaštva češljaju dokumentaciju zbog sumnje da je Sektor za saobraćaj, transport i logistiku angažovao veliki broj privatnika, koji su usluge naplaćivali po cenama većim od tržišnih. Ma, hajde! Gde to još ima? Čini li se i vama da neko namerno ubacuje klipove u točkove reformi i odvlači pažnju sa ekonomskih uspeha na druge, potpuno sporedne stvari? I ko se posle taze vesti da policija istražuje da li je u Železari za vreme bivšeg rukovodstva (a što samo bivšeg, zašto ne i sadašnjeg?) bilo lopovluka, još seća bajatih obećanja iz marta da će Železara „najkasnije za šest meseci“ početi da umesto gubitaka pravi profit? Ih, ko bi rekao da šest meseci tako brzo prođe. Na stranu što su neki obećavali profit i u mnogo kraćem roku. Evo samo nekoliko citata. Aleksandar Vučić, 20. marta: „Očekujem da će Železara početi da ostvaruje profit za četiri, a ne za šest meseci kako je to ugovorom predviđeno“. Aleksandar Vučić, 4. aprila: „Gubitak u poslovanju Železare u januaru je bio devet miliona evra, u martu je 15 puta niži, u aprilu će biti manji od 500.000 evra i već u maju očekujem da Železara posluje profitabilno“. Bojan Bojković, jedan od direktora, 22. maja: „Očekujem da čeličana možda već u ovom mesecu, a možda u junu, počne da pravi profit, a do kraja leta biće puštena u rad i druga visoka peć“. Željko Sertić, 22. juna: „U Železari Smederevo ovog momenta stvari idu za nijansu bolje od ugovorenog sa upravljačkim timom i sada smo na granici nulte profitabilnosti“. Svi ti rokovi su prohujali i da u Železari ima profita to sigurno ne bi prošlo bez bar vanredne konferencije za štampu ili sednice Vlade u dvorištu čeličane, kao onomad na kopovima Kolubare. Nije, međutim, isključeno da ćemo nešto slično gledati ovih dana, jer se novi menadžment obavezao da će u roku od šest meseci, dakle do 23. septembra, početi da stvara profit. Samo kad bismo još znali šta će se desiti ako taj uslov ne bude ispunjen. Ali, bez brige, sve to sigurno piše u ugovoru, koji smo svi mi koji ga nismo videli već platili bar 200.000 dinara, jer se zna da je tolika bila kazna Ministarstvu privrede što je odbilo da kopiju ugovora dostavi Transparentnosti Srbija. Tih 200.000 platili su poreski obveznici. Samo da na ukupni ceh na kraju neko ne dopiše još četiri-pet nula. I da ne bude zabune, čak i ako ove godine Železara napravi 30, 40 ili 50 miliona evra, biće to uspeh u odnosu na 120 miliona evra minusa iz 2013. Tim pre je teže objasniti zašto vlast uporno skriva ugovor. Isto važi i za Beograd na vodi i Er Srbiju. Ako je vlast uverena da su to dva posla veka, zašto ih krije kao zmija noge? Zar je logičnije da se prvo postavi kamen temeljac Beograda na vodi, pa da tek onda čitamo ugovor? Ako već nema šta da se krije, zašto se krije? Ova primedba podjednako se odnosi i na sve prethodne vlade, koje su i patentirale ovakav model ponašanja u vreme dok su sklapale tajne ugovore. I niko nije naučio da u domovini Ilije Čvorovića veći stepen tajnosti rađa veće sumnje da se nešto mulja. Ništa tu neće pomoći „zatrpavanje“ novim obećanjima, jer smo već navikli da ovde šest meseci ponekad može da traje i duže od šest godina. Pa i beskonačno.