Padež pod naponom

Otkako se merne jedinice nazivaju prezimenima slavnih fizičara, to su uglavnom jednosložne ili dvosložne reči sa završetkom na suglasnik: vat, om, herc, džul, amper, paskal, rendgen itd. Čak je i slavni Majkl Faradej morao da se skrati za jedan slog, pa se jedinica kapaciteta zove farad. Alesandro Volta izgubio je krajnje „a“ da bi se završavao na suglasnik kao i ostali, što su prihvatili svi, pa i sami Italijani, mada njihov jezik u principu ne trpi konsonantske završetke. Jedino je za našeg Teslu načinjen izuzetak (tesla – jedinica za gustinu magnetnog fluksa), očigledno jer bi „tesl“ bilo preteško za izgovor. Naše imenice sa značenjem mere obično dobijaju nastavak -i u genitivu množine: deset sati, šest meseci, 37 stepeni, sto ari, nekoliko pari itd. Mihailo Stevanović je navodio čak i primer „trideset minuti“, doduše uz napomenu „ali je bolje reći minuta“. Po ovome se vidi da reči stranog porekla samo izuzetno dobijaju nastavak -i. Ipak, svi mi kupujemo sijalice od toliko i toliko vati, s tim što ni genitiv vata ne bi bio pogrešan. Volt se ovde ponaša kao i vat, što znači da možete mirno reći da je napon u vašoj kući 230 volta ili 230 volti. Isti čitalac pita da li je pravilno samo „pet funti“ (kako bi bilo po Pravopisu) ili može i „pet funta“. Za razliku od svih dosad navedenih imenica, funta nije muškog roda nego ženskog. Imenice ženskog roda čija se osnova završava na dva suglasnika imaju genitiv množine na -i, npr. mnogo sumnji, kavgi, nepravdi, osim ako između suglasnika umeću nepostojano a, kao u zemalja, igara, usana, devojaka itd. Neke se kolebaju između dva oblika, pa tako rečnici dopuštaju kolevki i kolevaka, varijanti i varijanata, primedbi i primedaba. Ranije je jezik bio skloniji nepostojanom a, pa u starijim prevodima sa engleskog obično srećemo „sto funata“ i sl. Danas bismo rekli sto funti. Hrvati su skloni i takve imenice da menjaju kao one s jednim suglasnikom na kraju osnove, pa kažu „sto funta“, „sukob dviju norma“ i sl., ali kod nas to nije uobičajeno.