Sebić

Ima tu neka tajna veza! Mislim, između Aleksandra Vučića i Albrehta Direra! Kao, ovaj naš mora hitno u Berlin, pozvala ga Angela Merkela, a Direr, cap, stiže u Beograd iz Nirnberga preko Košica! I odomaćio se, brale, u Konaku kneginje LJubice. Neće, valjda, Angela da nam uruči diplomatsku notu zbog one trojke Bjelice u poslednjem sekundu!? A i on, Nemanja! Mogao je da omaši pa da ih mučimo u produžecima... Uh, uh osećam! Skupo će da nas košta ta košarkaška pobeda nad Nemcima. Jer, pazi, šta je BND, odmah, izmislio! Kao, do kraja godine milion i po izbeglica kreće na Nemačku preko Srbije, i sad su sve evropske oči uprte u Vučića, kao da samo on može da spasi Evropu od neke direrovske Apokalipse!

A nešto se, zaista, dešava. Putin ušao sa vojskom u Siriju mada mi nije, baš, jasno zašto mu toliko smeta što je Isis na svojoj teritoriji uveo novu valutu, zlatni dinar, koji vredi 139 dolara, kada, evo, ni Rusija više ne priznaje dolar i evro kao platežno sredstvo? Nego, da li ste primetili da su islamski maskirani dželati obučeni u crno, da su svi, nekako, visoki i stasiti kao američki marinci? Kao da su pravljeni u laboratorijama Pentagona sa ubrizganim virusom borna?

Zaista vam kažem, biće grdnog belaja! Zato su, valjda, u Beograd i dojahali Direrovi Jahači apokalipse! Svaka velika frka ovde počinje! Mada, nećete verovati, u ovom času najviše me zanima da li su Direrovi Jahači apokalipse dojahali na - Leonardovim konjima?! Šta!? Ne razumete!? Polako, biće vam sve objašnjeno!

Elem, od Vazarija do Keneta Klarka niko, bre, od istoričara umetnosti ne dozvoljava ni pomisao da su se Leonardo da Vinči i Albreht Direr bar jednom sreli. Čak, ni u Milanu, kada je Leonardo oslikavao Tajnu večeru u samostanu Santa Marija dela Gracija. Kao da je mladi i prelepi Direr potegao u Milano da ganja tamošnje kurave.

Buljim u Direrove konje. Muči me, bre, da li su te božanske životinje Leonardove? Da li je Direr bio konjokradica? Jer, sem Aleksandra Makedonskog, samo je još Leonardo toliko konje obožavao. Studirao ih je, crtao, oslikavao. Setite se samo Bitke kod Angijerija, pa svih onih studija i crteža konja za milanski spomenik Trivulcija.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, šunja mi se iza leđa u Konaku kneginje LJubice, pa mi, na uvo, sikće: Što si se ostrvio na Direra!? Šta ako i dokažeš da je ukrao konje od Leonarda!? Ako, već, tvrdiš da su se Leonardo i Direr u Milanu sreli onda bolje prokljuvi: čiji je lik Isusa na milanskoj `Tajnoj večeri`? Leonardov ili Direrov? Po povratku iz Milana u Nirnberg, Direr je, kao što znaš, sebe naslikao kao Isusa i zbog toga mu je pretila i lomača!

Sedim sa Biljom u dvorištu Konaka kneginje LJubice, izuo sam klompe, hladim noge u travi. Bilja nas, zagrljene, slika mobilnim i kaže: Znaš li da Hrvati za selfi koriste našu staru reč - sebić!

Sebić, sebić! Kako divna reč, a ona dolazi iz dubina naše drevne prošlosti...
Moja Crna bi, takođe, da mudruje: Ispašće da Hrvati bolje čuvaju stare srpske reči! Sebić! Kud ćeš tačniju reč i za ovog našeg Samarićanina!? Dobro, sebići su i Leonardo i Direr, ali iza njih je, bar, nešto ostalo... A iza njega?