Oblikovanje budućnosti

Pozitivna veza inovacija i privrednog rasta je u ekonomskoj literaturi opšte mesto. Ipak, uticaj inovacija na društvo je daleko širi i za njegovo razumevanje potrebno je otvoriti veliki broj nimalo jednostavnih pitanja. Jozef Šumpeter je davno konstatovao da inovacioni proces nije linearni sled otkrića, već složena igra naučnih, tehničkih, privrednih i društvenih uticaja. Kada se govori o inovacijama mora se uvek imati na umu da nije reč o čisto tehničkom napretku, već o jednom mnogo širem društvenom procesu. Ključni izazov inovacionom procesu se sastoji u tome što prihvatanje kulture inovacija sa sobom povlači i nužnost prihvatanja stalnih promena. Zbornik radova koji je priredio austrijski Savet za istraživanje i tehnološki razvoj (Die Gestaltung der Zukunft, echomedia buchverlag, 2015) bavi se upravo ovom složenom temom. Cilj zbornika je da se razmotri privredna, društvena i politička dimenzija inovacija i da se o tome raspravlja iznad dnevnopolitičkog nivoa. Zbornik čine radovi autora iz različitih delova sveta i različitih profesija, a među njima su akademski ekonomisti svetskog ugleda. Preispituju su različite dimenzije inovacija u prošlosti i sadašnjosti, ali se raspravlja i o temama važnim za inovacije koje će nesumnjivo doneti budućnost. Navešćemo samo neka pitanja koja su predmet rasprave u ovom opsežnom i izuzetno podsticajnom zborniku: kako je čovek došao do toga da uoči da može da utiče na procese koji ga okružuju i kakvu je ulogu u tom procesu imala sama ideja napretka; šta je podstaklo naučnu revoluciju i koje su bile njene posledice; kako je ovim događajima doprineo razvoj univerziteta; kako se razvilo savremeno društvo znanja i koje su njegove osnovne karakteristike; zašto se inovacioni proces negde uspešno odvija a negde ne; koji faktori ga podstiču a koji usporavaju ili u potpunosti onemogućuju; kakva je uloga države i njenih institucija u tom kontekstu; kakva je veza kulture i inovacija (posebno sklonost riziku); zašto se (i po čemu se) razlikuju inovacioni procesi u Evropi i SAD, a u čemu je osobenost ovog procesa u Južnoj Koreji i Izraelu; kako se sa inovacijama snalazi Kina i sa kojim će se problemima u toj oblasti suočavati u budućnosti; zašto Grčka nije uspela da podstakne i održi inovacioni proces; koju vrstu inovacija sprovode mala a koju velika preduzeća; koji preduslovi moraju da budu zadovoljeni da bi se ostvarili pozitivni „efekti prelivanja“ inovacija na društvo u celini; kakva je veza patentnog prava i kumulativnih inovacija; koje će probleme pokrenuti nadolazeći talas robotizacije; kakav će biti status ljudskog rada u tom kontekstu (na primer, da li će i dalje od istog značaja biti razlika između nekvalifikovanog i kvalifikovanog rada); da li će se usled napretka ljudskog znanja pojaviti nove opasnosti i novi izazovi; da li su savremena društva usredsređena isključivo na dobitnike kreativne destrukcije, dok su gubitnici izgubljeni iz vida; zašto je krajem 20. veka porasla destruktivna komponenta inovacija; zašto je neophodno pažljivije razmotriti moguće razorne snage tehnologije. Deo priloga ukazuje na to da proces inovacija, pored pozitivnih uticaja, izaziva i određene probleme (u knjizi se iz različitih uglova objašnjava Šumpeterov koncept kreativne destrukcije). Inovacija se ispoljava kroz neprekidnu transformaciju privrede i njenih institucija. Zemlje koje su najdalje otišle u inovativnim procesima odavno su došle do saznanja da se izazovi budućnosti mogu prevazići samo pojačanim naporima u obrazovanju i istraživanju. Tokom poslednje krize ove zemlje su investirale upravo u te oblasti. To je bilo investiranje u budućnost, jer kako se kaže u jednom od priloga u ovoj knjizi, „stvaranje budućnosti počinje sada“. A gde smo mi? Na to pitanje tek treba odgovoriti. Radovi iz ovog zbornika šalju jasnu poruku da nema univerzalnog modela, ali da postoje elementi koji su neizostavni deo svakog uspešnog rešenja.