Mali im je ovaj mandat

Ako u zemlji vlada permanentno vanredno stanje, kakav je, uostalom, epilog političke krize bio moguć osim - nastavka krize? Naravno, pod uslovom da se tim terminom uopšte može opisati slučaj kreiranja dileme vanredni parlamentarni izbori ili ne, u režiji premijera sa jakom podrškom i u parlamentu i među građanima.

Ništa se, naime, nije promenilo: samo dan nakon što je premijer Aleksandar Vučić saopštio da u narednih tri, četiri, pet meseci izbora neće biti, jedna od njegovih ključnih ministarskih uzdanica, imenjak Vulin, zamolio ga je da se ipak predomisli i izazove šansu za produženje sopstvenog mandata.

A pojavila se i nova stavka u rubrici nepodnošljiva atmosfera kojom je Vučić prvobitno obrazlagao ideju o izborima kad im vreme nije: istraživačka mreža Krik objavila je dokumenta kojim se gradonačelnik Beograda i blizak Vučićev saradnik, Siniša Mali, optužuje za kupovinu pet miliona evra vredna 24 stana na bugarskom primorju, što bi se, sudeći prema dosadašnjim reakcijama vlasti, moglo staviti na tas lažnih optužbi, kao ključnog razloga za prevremeno glasanje.

Moguća je, naravno, i druga opcija ona koja se uklapa u verziju već nedeljama prisutnu u beogradskoj političkoj čaršiji, a prema kojoj je gradonačelnička karijera Siniše Malog ionako na izdisaju. U jednoj od varijanti te pouzdane informacije, na mesto prvog čoveka Beograda trebalo bi da do kraja godine dođe Nebojša Stefanović, sadašnji ministar unutrašnjih poslova, koga za to mesto, osim odanosti Vučiću, navodno kvalifikuje i sporni doktorat na temu strategijskog menadžmenta na upravljanju lokalnom samoupravom, i to baš na primeru grada Beograda. A to, opet, vodi ka Vučićevom drugom omiljenom sredstvu za podizanje temperature - rekonstrukciji vlade.

Šta smo, dakle, imali, šta smo dobili i čemu se valja nadati?
Imali smo činjenicu da je, zbog nečeg, upravo premijer u prvoj polovini druge godine mandata pokrenuo priču o prevremenim izborima za koje nikakvog objektivnog razloga, poznatog u ozbiljnoj političkoj teoriji i praksi, nije bilo. Prema mišljenjima analitičara, na spisku razloga za moguće raspisivanje izbora prednjačila je potreba da se iskoristi vrhunac popularnosti za osvajanje još jednog mandata, ali su kao jednako važni pominjani i drugi faktori iz oblasti ličnih i stranačkih interesa od potrebe da se, visokim premijerovim rejtingom, ojačaju naprednjački rezultati na predstojećim pokrajinskim i lokalnim izborima, preko želje da se raskrsti sa kadrovima predsednika Tomislava Nikolića, ali i sam Nikolić istera na čistac, pa sve do potrebe da se novi mandat osvoji pre nego što na red dođu najteži kosovski zalogaji, ali i ništa lakše određivanje prema Rusiji.

Imali smo i činjenicu da je za redovne pokrajinske i lokalne izbore vreme na proleće i da je svaka ideja o njihovom pomeranju za decembar, koji su pojedini naprednjački funkcioneri (Bratislav Gašić, Maja Gojković) pominjali kao planirani termin, opasno ličila na pravno nasilje. Kome jedna demokratska vlast, naravno, nikako nije sklona.
Dobili smo, od momenta Vučićevog prvog zvaničnog najavljivanja donošenja odluke o mogućim parlamentarnim izborima - svašta. Tenziju su podizale različite procene njihove korisnosti, pri čemu su protiv bili koalicioni partner Ivica Dačić, i predsednik Tomislav Nikolić. Obojica su, pritom, ponovo bili glavni junaci stvarnih ili navodnih skandala - ponovo je podgrejana afera Dačić i Banana, što je u jednom trenutku delovalo kao mogući povod za izbore, dok je Nikoliću, uz stalne nastavke serijala o neobjašnjivom poreklu imovine, otkriveno čak i navodno vanbračno dete. Stizale su, iz diplomatskih krugova, i verzije o Vučićevim navodnim pokušajima da učvrsti podršku Zapada zastrašivanjem pojedinih njegovih predstavnika mogućnošću da Nikolić napravi stranku i udruži se sa Dačićem i Dverima, nakon čega bi upravo on, premijer, ostao jedini garant očuvanja demokratije i evropskog puta Srbije. Pa je onda izbila afera vetropark koja je obogatila broj tinjajućih sukoba u vladi: tenzijama na liniji Zorana Mihajlović - Ivica Dačić i Ivica Dačić - Nebojša Stefanović, javno promovisanim u aferi Banana, dodate su tenzije na relaciji Dačić - Vulin, Dačić - Kori Udovički i Vulin - Udovički, iz vremena afere vetropark

Ceo taj metež, međutim, medijski je u trenutku potpuno izbrisan izazivanjem histerije zbog mogućeg ulaska Kosova u Unesko i groznog papira, kako je premijer nazvao nacrt pregovaračke platforme za poglavlje 35 pregovora o pridruženju Srbije Evropskoj uniji. Javnost se ustalasala, došlo se ne samo do ideje o referendumu Kosovo ili EU već i Nikolićevog naknadno demantovanog i zabašurenog upozorenja o mogućem građanskom ratu. Izgledalo je kao da premijer (napokon) ima ozbiljan razlog za raspisivanje prevremenih izbora ali i za novu transformaciju, ovog puta u obrnutom pravcu, od racionalnog veberovca u neustrašivog borca za očuvanje teritorije čiji proces evrointegracija odavno teče nezavisno od srpskog.

Pokazalo se, ipak, da je strah od Vučićevog povratka u radikalsku kožu bio neopravdan - sa priče o navodnim novim nemačkim uslovima i navodnom zahtevu za priznanje Kosova, premijer se brzopotezno vratio zaklinjanju u nemačku reč, ovog puta dodatno pojačanim tvrdnjom da je nemoguće voditi Vladu Srbije bez nemačke podrške. I sve to uprkos činjenici da nemačkog, kao ni američkog doduše, ambasadora nije bilo među gostima subotnje proslave sedmog rođendana SNS. Na kojoj je, po tradiciji, ovacijama pozdravljen - ambasador Rusije.

I šta sad? Svi uslovi za reaktiviranje priče o izborima za nekoliko meseci su tu medijska kampanja uveliko traje, atmosfera u društvu je podgrejana, ideja o vanrednim izborima se primila i ne deluje više toliko nenormalno, a za januar je najavljeno i provetravanje stranke, što bi se moglo tumačiti i kao stvaranje uslova za formiranje izbornih lista. Spremna su i obećanja o raznim blagodetima - od onog o ublažavanju smanjenja penzija i plata, koje je, propagandno, već proglašeno za njihovo povećanje, preko nastavka sage o stranim investicijama koje samo što nisu stigle, do novih megalomanskih projekata, poput nacionalnog stadiona i Despotovog grada.

Ne nedostaju ni razlozi za novo podgrevanje patriotskih strasti, kao proverenog instrumenta za omamljivanje birača od decembarskog obeležavanja 20. godišnjice Dejtonskog sporazuma, preko mogućeg prolećnog razmatranja prijema Kosova u Savet Evrope, do verovatnih permanentnih regionalnih kratkih spojeva izazvanih izbegličkom krizom.
S druge strane, tu će i dalje biti i državni razlozi protiv raspisivanja izbora na koje se premijer u nedelju pozvao obrazlažući važnu odluku u dvočasovnom performansu na TV Pink, upriličenom između dva nastavka rijalitija Farma. I tu je, naravno, i standardno važni strani faktor, koji je, prema nekim analitičarima, poput Đorđa Vukadinovića, i ovoga puta bio jedan od ključnih razloga za odluku o očuvanju aktuelne vlade bar još neko vreme.
I šta bi, u takvim okolnostima, moglo biti izvesno, osim neizvesnosti, koja ionako ogromnu moć jednog čoveka čini još većom?