Žrtva unutrašnjeg rata

Foto Tanjug

I opet: ogorčene reakcije Beograda na potez Prištine trajale su jedan dan, a onda je, pod pritiskom novih vesti (potpisivanje SSP-a Kosova sa EU) cela priča o praktičnoj suspenziji Sporazuma o Zajednici srpskih opština (ZSO) potisnuta u drugi plan. A nije baš reč o dokumentu koji se može zanemariti: Srbija i kosovski Srbi vide ZSO kao ključno dostignuće Briselskog sporazuma i ključnu instituciju za bezbednost i opstanak Srba.

U prvom trenutku, odluka predsednice Kosova Atifete Jahjage da u prošli petak zatraži ocenu ustavnosti sporazuma postignutog između Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom Brisela, delovala je šokantno - ali samo za srpsku stranu. Reakcija Brisela bila je uobičajeno svedena na ritualnu tvrdnju da je neophodno sprovesti sve što je dogovoreno i to bez obzira na unutrašnje procedure koje ne želimo da komentarišemo (Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Federike Mogerini). I zvaničnici Srbije izveli su svoj Kalimero ritual upozoravanja na nepravedan odnos Zapada (Samo Srbi nemaju prava. Da gledamo kako da umirimo Srbe, da ćute, da budu glupi, premijer Aleksandar Vučić) ali od najavljene rasprave na sednici Vlade Srbije, sudeći prema izveštajima, nije bilo ništa. Skupština Kosova u ponedeljak je usvojila Zakon o SSP, uz podršku poslanika liste Srpska, tvrdeći upravo da je taj dokument garancija Briselskog sporazuma i implementacije formiranja ZSO (ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić).

Šta se, zapravo, desilo? Da li je u pozadini svega bio pritisak Zapada na Beograd kao odgovor na posetu premijera Vučića Moskvi, kao što su ocenili neki analitičari, ili su moguća i druga objašnjenja, kojim bi se mogle potkrepiti i brojne ocene i informacije pouzdanih izvora da će, upravo zahvaljujući pritiscima sa Zapada, ceo slučaj biti samo privremena epizoda u Briselskom procesu čiji nastavak bi valjalo očekivati?

Reč je o pokušaju da se dobije na vremenu u nepovoljnoj političkoj situaciji na Kosovu, kaže kosovski analitičar Nedžmedin Sejdiu. On objašnjava da je suština aktuelnog zapleta, zapravo, u unutrašnjoj borbi za vlast, odnosno u pokušaju vlasti da opoziciji oduzme argumente dok se čeka pokretanje specijalnog suda za ratne zločine. A upravo taj sud je, dodaje, glavni razlog za aktuelno podizanje tenzija i sve agresivije ponašanje opozicionih stranaka koje, kako kaže, žele da ucene Zapad pokazujući da mogu čak i da unište njegov projekat kosovske države. U nedostatku mehanizama kojim bi opozicioni lideri mogli biti kažnjeni zbog agresivnih ispada, smatra Sejdiu, kosovske vlasti pribegle su ne baš najsrećnijem rešenju, koje podrazumeva rok od 60 dana da oceni da li su odredbe Sporazuma o ZSO u skladu sa Ustavom Kosova, ili ne.

Sejdiu nije spreman da se upušta u prognoze o tome kakva će odluka Ustavnog suda biti, odnosno, u kom pravcu će ići pritisci Zapada u odnosu na koje su kosovske vlasti do sada pokazivale potpunu kooperativnost. On, međutim, kao privremeno rešenje vidi stvaranje tehničke vlade u kojoj bi participirale sve parlamentarne stranke, jer bi se time oduzeli argumenti za organizovanje nemira. Trajnije rešenje, prema njegovom uverenju, mogao bi predstavljati početak rada specijalnog suda, koji bi pročistio javnu scenu upravo od onih koji svojim postupcima radikalizuju situaciju.

U međuvremenu, oglasili su se i neki srpski predstavnici koji očekuju pozitivan ishod za ZSO, kao rezultat diplomatskog pritiska Zapada. Tako je Nenad Rašić, poslanik Srpske liste, izneo čak i procenu da će odlaganje priče o ZSO biti do februara. Ali je dodao i da postoje i nagoveštaji da pre juna neće biti ništa, ne misleći, pritom, na nova iznenađenja. Ona su uvek moguća.