Još rano za šampanjac

Foto: Aleksandar Dimitrijević

Niko ne spori dosadašnji uspeh fiskalne konsolidacije i ne negira povoljne brojke u državnoj kasi, ali posao nije ni približno gotov. Naprotiv, rast deficita budžeta u 2016. više je nego ozbiljna pretnja, jer je fiskalna konsolidacija tek na kraju prve od tri planirane godine, a mnogi problemi, u budžetu, ali još više u privredi, i dalje čekaju rešenja, pa je još rano za slavlje, smatraju učesnici NIN-ovog Regionalnog investicionog samita u Aranđelovcu.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, smatra da postoji ozbiljna dilema može li se stanje u budžetu dodatno poboljšati i u naredne dve godine. Dalje smanjenje deficita sa 4-4,5 odsto BDP-a može biti problematično zbog najmanje dva razloga - namere da se povećaju zarade u javnom sektoru i kašnjenja u otpuštanju viškova. Ostvareni fiskalni rezultat je odličan, ali deficit budžeta od četiri odsto BDP-a je i dalje visok i nije održiv. Vučković savetuje Vladi da prilikom izrade budžeta za 2016. realno planira izdatke kako se ne bi desilo da oni budu veći od predviđenih. Postoje stari dugovi vojnim penzionerima i NIS-u i bilo bi dobro kada bi se oni izmirili u ovoj godini, da ne opterećuju naredni budžet. On upozorava i na neizvesnost budućih prihoda zbog neočekivano visokih uplata dobiti državnih preduzeća u 2015. Samo EPS, EMS i Telekom uplatili su u budžet oko 22 milijarde dinara, iako je EPS u problemima i potreban mu je novac za investicije. Isto je i sa Telekomom, koji mora da investira da bi mogao da se bori sa konkurencijom, ukoliko ostane u državnoj svojini. Ukoliko uspe da odoli svim ovim rizicima i nastavi da smanjuje deficit, Srbija je na dobrom putu da javni dug stabilizuje do 2017. na nešto manje od 80 odsto BDP-a, zaključuje Vučković.

Izuzev vanredno velikih uplata državnih preduzeća, povoljnoj slici državne kase doprinosi i slabo korišćenje novca za kapitalne investicije. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović pohvalila se činjenicom da je njeno ministarstvo jedino koje je uspelo da utroši čak 98 odsto novca planiranog za kapitalne investicije i to zahvaljujući ozbiljnom angažmanu na upravljanju projektima. NJena koleginica, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički požalila se da je kapacitet države da investira mali i da Srbija nikako ne uspeva da u tu svrhu potroši onoliko koliko je planirala budžetom.

Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu istakao je da Srbija ne sme biti zadovoljna rastom privrede od 1,5 ili dva odsto. Da bi bila ravnopravna članica EU, njena privreda mora godišnje rasti četiri, pet ili šest procenata, a za takav rast neophodne su veće investicije i sređivanje stanja u državnim sistemima. On se nada da će se u prvoj polovini 2016. rešiti problemi velikih državnih firmi, Petrohemije i Galenike i da će se rešavanjem sudbine preduzeća u restrukturiranju izbeći ponavljanje fiskalnog sunovrata, kakav je Srbija imala 2013. Komentarišući činjenicu da je prvi put aranžman Srbije sa MMF-om sadržao i rokove u kojima se moraju restrukturirati državna preduzeća, Verheijen kaže da je od početka bilo jasno da bez tog posla nema uspešne fiskalne konsolidacije. Vlada je napravila ozbiljne korake u rešavanju preduzeća u restrukturiranju, a na redu su sistemi poput EPS-a i Srbijagasa, što će zahtevati velike žrtve, ali bojim se da Vlada nema drugog izbora. Cilj je da Srbijagas do 2018. ili 2019. postane stabilna firma, kazao je Verheijen i osvrnuo se i na reformu Železnica Srbije.



Zorana Mihajlović tvrdi da reforma Železnica ide planiranim tokom, iako su i za narednu godinu planirane subvencije od 11 milijardi dinara, samo za milijardu manje nego ove. Od jednog preduzeća napravili smo četiri, Srbija kargo, Srbija voz, Srbija infrastruktura i holding, koji će biti ograničenog trajanja sa preuzetom imovinom, dugovima i viškom zaposlenih. Već 2016. Srbija kargo neće biti dotiran, a plan je da 2018. ukinemo dotacije i za druga dva preduzeća. Studija Svetske banke pokazuje da do 2020. Železnice moraju imati 6.100 zaposlenih manje, a mora se uraditi i racionalizacija železničke mreže kako bi se videlo koje su linije profitabilne, a koje ne mogu biti ugašene iako nisu isplative. Komentarišući skok sa 91. na 59. mesto na listi Duing biznis, ona je istakla da joj je cilj da se naredne godine Srbija probije među prvih 30 zemalja na toj rang-listi.

Srbiju naredne godine očekuje i nastavak racionalizacije javnog sektora, a ministarka Kori Udovički je precizirala da će u naredna dva meseca što penzionisanjem, što ciljanim otpuštanjem posao izgubiti oko 9.000 ljudi. Uz to, ona je istakla da je pitanje dana kada će biti objavljen dokument o maksimalnom broju zaposlenih, potrebnih javnom sektoru, a da je jedino ministarstvo sa kojim još uvek lome koplja ni manje ni više do Ministarstvo finansija, u kome obećavaju da će kasnije otpustiti viškove, ali im je ovog trenutka potrebno dodatno zapošljavanje.

Upitane za najavljeno povećanje plata i penzija, Zorana Mihajlović je istakla da nikada ne bi glasala protiv takve mere, dok je Kori Udovički odgovorila da je saglasna sa odlukom, ali da povećanje mora biti u okviru fiskalnog prostora.
Ovoliki napor ne sme da nas dovede do rasta deficita. Imali smo ove godine i vanredne prihode, ali i neke rashode, tako da nam ostaje da u narednom budžetu smanjimo iznenađenja i na prihodnoj i na rashodnoj strani, kazala je Udovički. Ponosna je na rast BDP-a i uprkos snažnoj fiskalnoj konsolidaciji, a pogotovo jer je on baziran na rastu investicija i izvoza. Izvoz raste i što je još bitnije raste brže od uvoza zemalja u koje Srbija izvozi, što govori da pobeđujemo konkurenciju. Iako naš izvoz nije u meri u kojoj želimo, njegov rast je istrajan, pohvalila se Udovički.



Iako skroman, ovogodišnji privredni rast u uslovima stezanja kaiša i smanjene potrošnje pohvalio je i Nemanja Šormaz, iz Centra za visoke ekonomske studije, pogotovo zbog činjenice da je on ostvaren zahvaljujući investicijama i izvozu. Prostor za rast investicija postoji, ali ne onoliki koliko očekujemo, kaže Šormaz i precizira da se rast može ubrzati jedino povećavanjem udela izvoza u BDP-u, jer za razliku od srpskih 45 odsto, on u nekim zemljama dostiže i 80 odsto BDP-a. Da bismo u narednim godinama postigli rast izvoza, a time i veći rast ukupne privrede, Šormaz ističe da se Srbija mora fokusirati na konkurentne sektore privrede i konkurentna preduzeća u tim sektorima. Iako istraživanje srpskog izvoza od 2009. do 2014. pokazuje konstantan rast, najveći u sektoru transportnih sredstava, zahvaljujući Fijatu, Šormaz upozorava da se po konkurentnosti iza Srbije nalaze jedino Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina.

Za razliku od ovogodišnjeg skromnog privrednog rasta, Srbija je 2014. završila u recesiji, a sva preduzeća su prošlu godinu završila sa negativnim neto finansijskim rezultatom od 131,8 milijardi dinara, četiri puta većim nego 2013. Iako je i lane najveći broj preduzeća poslovao pozitivno, neto gubitak neprofitabilnog dela privrede dostigao je 548,6 milijardi dinara. Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, istakao je da su nosioci gubitaka u srpskoj privredi preduzeća u restrukturiranju, sa 77 milijardi dinara, dok se pozitivnim može smatrati to što je privreda, ako se izuzmu ta i javna preduzeća, uglavnom poslovala u plusu. Pritom su i javna preduzeća ostvarila bolji rezultat od onoga postignutog godinu dana ranije. Istovremeno, broj preduzeća bez ijednog zaposlenog povećan je i tokom 2014. na čak 27.617. Iako među njima dominiraju mikro i mala preduzeća, zanimljivo je da ima i onih koja se svrstavaju u velika, a nemaju nijednog zaposlenog!

Srpska privreda je u 2014. zapošljavala 976.061 radnika, što je za 18.839 radnih mesta manje nego godinu dana ranije, a usled manjka sopstvenih sredstava i nepovoljne ročnosti izvora finansiranja stari problemi privrede - visoka zaduženost i nelikvidnost - dodatno su produbljeni. Bila je to neobično loša godina, sa velikom oscilacijom kursa dolara i evra, što se odrazilo i na finansijske rezultate poslovanja privrede, kazao je Obradović.

I pored loše godine za srpsku privredu, Srđan Knežević, osnivač Knez Petrola, istakao je da je njegova kompanija značajno povećala poslovne prihode, na blizu 40 milijardi dinara, a ove godine očekuje dodatni rast za 22 odsto. Knežević dodaje da je Knez Petrol lane zaposlio 256 ljudi, a i ove ima još 289 novih radnika, iako od države ni za jednog radnika nije dobio ni dinar subvencija.

Poslovna strategija Atlantik grupe, po rečima Zorana Daljevića, bazira se upravo na povećanju izvoza, a nedavnom kupovinom Fudlenda planiraju dalji plasman tih proizvoda na tržišta zapadne Evrope i Amerike. Atlantik grupa, koja posluje u državama bivše Jugoslavije, ostvarila je značajan rast prihoda u ovoj godini, a ni skok cene kafe na svetskim berzama nije bio smetnja da povećaju broj zaposlenih, a sve to ostvareno je proširenjem proizvodnog asortimana i osvajanjem novih tržišta, objasnio je Daljević.



Da bi Srbija išla napred Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Beogradu, očekuje nastavak reformi, posebno u energetskom sektoru i javnoj administraciji, ali upozorava i da konsolidacija sistema nije dovoljna, ukoliko se ne radi na privlačenju novih investicija. Ditman najavljuje nove nemačke investicije u Srbiju, ali i ističe da je vladavina prava ključ za njihovo privlačenje. Vladavina prava je bitna za sve, ali je za privredu ključna. Privredi je neophodno planiranje, pouzdanost i pravna zaštita investicija. Značajno je da Srbija nastavi da unapređuje poslovnu klimu, unapredi sudski sistem i obezbedi efikasnu primenu propisa, istakao je nemački ambasador.

Ambasador Italije Đuzepe Manco i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, složili su se, najavljujući skorašnji susret srpskih i italijanskih privrednika, da je za Srbiju osim nastavka privrednih reformi i unapređenja investicione klime neophodna i regionalna saradnja, odnosno prevazilaženje potrebe da zemlje regiona jedna drugoj budu konkurenti, i unapređenje regionalne povezanosti i zajedničkog nastupa na trećim tržištima.