Na svu sreću, diktature nema

Foto Zoran Lončarević

Kako vidite sebe, a kako vas vide drugi?Vesna Rakić Vodinelić sebe ne vidi kao političku ličnost, ni ja je ne čujem tako. Kako li ćete je vi pročitati? Slova su svakako siva, to vidimo i vi i ja. Tako obično biva, naročito u izveštajima. Biće mi neobično milo ako budete imali sluha da prepoznate koliko ima vedrine i smeha u naizgled olovnim slovima.

Pročitali smo izveštaj Evropske komisije, hajde da čujemo vaš izveštaj o napretku u pravosuđu u odnosu na 2015? Da li način na koji je izabran novi tužilac za organizovani kriminal doprinosi napretku? Zašto ste još pre mesec dana doveli u sumnju proceduru za predlog Mladena Nenadića?

Bavila sam se detaljima i procedurom zato što mislim da su Tužilac za organizovani kriminal i posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal dva pravosudna tela koja su danas vrlo značajna ako zaista postoji ozbiljna namera Vlade, pogotovu premijera, da se sa organizovanim kriminalom, pre svega sa korupcijom, ozbiljno, pravosudno obračuna. Kada je u pitanju tužilac za organizovani kriminal, to bi zaista morala biti osoba koja ima vrlo visoke profesionalne kvalitete, koja je otporna na uticaje i koja naravno ima visoke ljudske kvalitete. Dva prvoplasirana kandidata su me najviše interesovala, Miljko Radisavljević i advokat iz Čačka Mladen Nenadić.

Da li je Miljko Radisavljević za svoje vreme ispunio uslove koje ste nabrojali?

Moguće da će biti pregrubo da kažem ovo, ali on nije zadržao ni spoljašnji izgled nezavisnosti, niti se pokazao otpornim na pritiske.

Vraćam vas na pitanje o Nenadiću?

O njemu je bilo dosta reči u pravosudnoj čaršiji i ne bih se ja povodila tim glasovima (jer je to jedna od mnogih profesionalnih čaršija koja postoji u Srbiji), da nisam videla na sajtu Državnog veća tužilaca neke podatke koji su me zaista doveli u nedoumicu i za koje mislim da su indicija da sa tim postupkom nešto nije u redu. Naime, Miljko Radisavljević je za svoj dosadašnji rad dobio najvišu ocenu koja se izražava brojkom 50, na usmenom predstavljanju kako on vidi Tužilaštvo za organizovani kriminal i kako misli da ga vodi u narednom periodu dobio je maksimalan broj od 20 poena, ukupno 70. Drugi kandidat Nenadić je takođe imao 70 poena!? Kako je on došao do tih svojih ocena budući da ranije nije bio tužilac? Morao je, kao i svi ostali koji nisu tužioci ili sudije, da polaže test koji je po prirodi stvari morao biti vrlo ozbiljan i koji niko pre nije mogao videti. Na tom testu je dobio maksimalnih 50 poena.

Zašto bi to bilo sumnjivo?

To je sve lepo i u redu dok čovek ne vidi jedan drugi podatak, isti advokat je konkurisao i za višeg tužioca u Čačku i tu nije bio prvi već četvrti na listi! Pogledala sam i te rezultate na sajtu Državnog veća tužilaca i videla da je na tom testu dobio 30 poena, a minimalan broj da biste mogli konkurisati je 26!? Ono što je zaprepašćujuće jeste da neko na težem testu (u vrlo kratkom vremenskom razmaku) dobije više bodova nego na opštem i lakšem testu!? Da sam član Državnog veća tužilaca, meni bi to bila jedna vrlo ozbiljna indicija zbog koje bih postavila pitanje: gde smo mi ovde pogrešili, ajmo još jednom da proverimo kakva je bila procedura, da li je bilo mogućnosti da se taj test otkrije, provali unapred? To nisu učinili i to je nešto što će pratiti ovaj izbor tužilaca, možda i sa podjednakom senkom sumnje koja je opravdano i sada dokazano bila pala na reizbor sudija 2009. i 2010. godine.

Ima sigurno mesec dana otkako ste vi tu celu priču objavili na sajtu Peščanika. Da li je bilo ko reagovao na to?

Koliko je meni poznato, nije. Pretpostavljam zato što se ovde reaguje samo na politički podsticaj. Moj podsticaj nije politički niti sam ja politička ličnost.

Kako niste politička ličnost ako ste u političkom savetu Nove stranke?

Mislim da nisam politička ličnost koja može da ima uticaj na bilo šta. Moja politička stranka nije na vlasti. Kada sam rekla politička ličnost, tu sam mislila na ljude koji su iz tekuće vlasti i koji pre svega vrše izvršnu vlast - ministri, premijer, sekretari, državni sekretari.

Da li imate utisak da vam taj politički angažman nije bio potreban u smislu diskvalifikacije vaših stavova kao stručnih i objektivnih?

Znam kako na to može da se gleda i verovatno će ljudi naći nekog osnova da misle da nisam objektivna jer navijam za jednu političku opciju. U konkretnom slučaju mislim da mi se teško tako nešto može prebaciti - dovoljno je da pogledate sajt DVT-a i da vidite te brojke.

Dakle, kako bi izgledao sinopsis za vaš lični izveštaj o napretku u pravosuđu?

Ne smemo zaboraviti da većinu čine isti tužioci i njihovi zamenici iz prošlosti, koji su bili očigledno pod uticajem ranijih vlasti pre 2012. godine, a čini mi se da danas pokazuju još veću pokornost prema izvršnoj vlasti.

Ne mogu da se setim da je Mirko Cvetković ikada izašao i govorio bilo šta što bi se ticalo krivičnog progona i istrage, za razliku od sadašnjeg premijera Vučića.

Mogli ste da vidite kada su u pitanju suđenja pod velikom prismotrom javnosti, da je bilo nekih pojava koje su ipak bile neuobičajene kod nas u ranijem periodu. Reč je o sudiji Vučiniću, koji je odlučio da primeni zakon pa da vrati okrivljenom Miškoviću pasoš na određeno vreme, bio je napadan zbog toga, a niko iz pravosuđa nije hteo ništa da kaže o neistinama koje su se iznosile na njegov račun. Taj sudija, koji je bio sudija za organizovani kriminal u specijalizovanom Veću za organizovani kriminal, najpre je bio disciplinski gonjen, a potom, iako se specijalizovao za organizovani kriminal, odjednom biva udaljen iz tog Veća i biva postavljen kao sudija za opšti kriminal i više nije tu.

Uzmite slučaj Andreja Vučića, bio je to jedan banalan predmet pred Privrednim sudom, kome je prethodila jaka medijska priprema da bi se objasnilo da je njemu ukraden identitet, a navodno falsifikovan njegov potpis na nekom dokumentu. U tom postupku veštak zaključuje da je potpis Andreja Vučića falsifikovan. Advokat preduzeća koji je bio protivna strana, po važećem zakonu traži rok da se izjasni o nalazu i mišljenju veštaka. Odmah pošto je sudija dao rok od osam dana, koji je uobičajen, Vučić preko svog advokata traži izuzeće sudije, i sudija se promptno skida sa slučaja! Ako sudija sudi po zakonu i ako nema nikakve veze između njega i predmeta spora, a veza do tog trenutka nije pominjana, vi možete samo da zaključite da su neke stranke u postupku ravnopravnije od drugih.

Da li je napredak to što grafolozi i poligrafi skraćuju sve eventualne sudske procese? Da li je bugarski grafolog svojim veštačenjem stavio tačku na slučaj Mali?

Naravno da nije. Koliko znam, o tome da li je falsifikovan potpis Siniše Malog ili ne, nije vođen nikakav sudski postupak. Bilo je to jedno suđenje putem medija. Onda nas je Mali obradovao nekakvim papirom, koji naravno niko nije mogao da pročita, na osnovu kog tvrdi da je bugarski grafolog utvrdio da je njegov potpis krivotvoren. Tu treba malo nešto znati o pravu da biste shvatili da nijedan od ova dva slučaja nema dokaza da nije isfabrikovan dok neko ne bude krivično osuđen zbog falsifikovanja isprave.



Šta ako se ne razumemo u pravo?

Nekako mi se čini da neće izgledati baš verodostojno da su dva čoveka vrlo bliska premijeru - jedan od njih saveznik i gradonačelnik, a drugi funkcionalno ne, ali bliži teško da može biti, rođeni brat - pali kao žrtve falsifikata.

Može li poligraf da rastereti tužioce i sudije bespotrebnih istraga?

Naravno da ne može. Poligraf pre svega nije prihvaćen kao dokaz u sudskom postupku, ne samo kod nas u Srbiji nego u većini zemlja. Ne tako davno, nema ni 100 godina, u Srbiji su šibicu zvali mašinom! Iako sam protiv nacionalnih stereotipija, meni se nekako čini da smo mi koji živimo u Srbiji doista impresionirani tehničkim izumima. Kada imamo neku mašinu, prosto smo opčinjeni, nekako smatramo da ta mašina ima nadljudske ali i natprirodne moći. Naravno, to je dobro za političke upotrebe i zloupotrebe, ali tu ima jedna fantastična stvar koju mislim da treba da uočimo, a ne znam da li ste primetili,...

Šta !?

Sada se pojavljuje jedan za SNS vrlo neprijatan insajder, koji se mislim zove Saša Mirković, estradni menadžer iz Zaječara, on se pojavljuje sa otvorenim pismom koji nije krivična prijava, u kome među ostalim opažanjima iznosi tvrdnju da Aleksandar Vučić ima svoju privatnu policiju i svoje privatno tužilaštvo! Ne mislim ja da je taj Saša Mirković osoba koja je naročito verodostojna na javnoj sceni, ali ako se uporede Kornic i Mirković, mislim da je otprilike isto. Međutim kada je Kornic napisao ono što je napisao, naš premijer je hitno otišao na poligraf, a koliko sam mogla da vidim posle ovog otvorenog pisma Mirkovića, nije se odazvao na taj zov poligrafa. Ili nas ministar policije ovog puta nije obavestio o tome? Sad, kad povučemo crtu šta bismo mogli iz toga da zaključimo?

Za široku javnost stvar je postavljena vrlo jednostavno - pošteni ljudi idu na poligraf, oni koji lažu, ne idu. Da vas pozovu sutra na poligraf, da li biste se odazvali?

Ne bih, sasvim sigurno. Zato što ne znam kako je taj poligraf baždaren, ne znam u kakvom je stanju i čiji je, ne znam da li osoba koja postavlja pitanja u vezi sa tim poligrafom ima dovoljno znanja. Znam samo za dva čoveka koja su radila na poligrafu, za koja na osnovu onoga što su pisali i objavljivali verujem da su izuzetno kvalifikovani za taj posao, a jedan je u penziji. Konačno, ne mislim da kao čovek koji se bavi pravom treba da reklamiram poligraf, sama se bavim nečim što poligraf ne priznaje kao dokaz.

Da li ste u profesionalnom smislu preterali kada ste pre godinu dana ministra policije nazvali kriminalcem?

U tom tekstu sam precizno objasnila na šta mislim. Plagijat je, po našem Krivičnom zakoniku, krivično delo.

Neka komisija je dokazala da nema plagijata, da li se povlačite?

Postupak dokazivanja da njegov rad nije plagijat nije bio izvršen saglasno Zakonu o visokom obrazovanju.

Da li i na kraju ove godine potpisujete svoju ocenu da je ministar pravde arogantna neznalica pravosudnih stvari?

Da. Ja mislim da sam tu ocenu već potkrepila.

Šta biste zapisali u ličnom izveštaju o autonomiji Univerziteta?

Univerzitet treba da bude autonoman pre svega u odnosu na političke vlasti, treba da bude kritičan prema političkim vlastima, ali univerzitet ne sme biti autonoman od naučnog poštenja i zdravog razuma.

Da li proteste novinara Novinari ne kleče vidite kao ohrabrujući napredak?

U svakom slučaju, nije obeshrabrujuće. Gašićev iskaz je gadan i odvratan, ali to svakako nije najteže što nam je javno poznato da je činio. Mogle bi se njemu na teret staviti i mnogo ozbiljnije vrste neodgovornosti, a ne mislim samo na helikoptersku nesreću, gde ne možemo da merimo ko je koliko doprineo u toj nesreći. Agencija za borbu protiv korupcije je objavila nalaze koji se tiču prošlog vremena kada je taj isti ministar bio predsednik opštine, imalo bi se njemu sa stanovišta štete po društvo i državu mnogo prebaciti, ne kažem da je ovo mala šteta, ali nekako ispada da će eto kod nas ministar odbrane stradati zato što je seksista i mačo, a ne zato što nema pojma o tome šta treba da radi kao ministar odbrane ili što nije imao pojma ranije dok je bio predsednik opštine.
Pre godinu dana pišete - pitate se da li će biti da će neki štampani list obznaniti na naslovnoj strani, karikaturom ili rečju, da je na čelu vlasti u Srbiji neuravnoteženi autokrata...?
Objavio je Koraks.



Da li ste preoštri u tim ocenama?

Reč neuravnotežen možda izgleda preoštro, ali ako imate čoveka koji se na jedan krajnje uljudan, civilizovan, pomalo i skroman način odnosi prema spoljnim ljudima koje smatra moćnim, a posle toga se obraća novinarima i građanima kojima vlada na način kojim omalovažava kolektivni zdrav razum, disbalans je očigledan. Baš kao slika Adornovog bicikliste: oštro prema pedalama i nama dole, a spuštene glave prema onima gore.

Tada ste zapisali da predsednik Nikolić i premijer Vučić praktikuju autoritarizam i brinuli da li će postojati otpor da se to ne pretvori u diktaturu. Na kraju godine, šta je vaš osećaj?

Na svu sreću, diktature nema. Postoji jedna autoritarna vlast koju pre svega oličava premijer, po Ustavu ima više ovlašćenja i radije praktikuje tu vrstu držanja nego predsednik, kome uostalom premijer i nije ostavio previše javnog prostora. To je zasad jedan autoritarizam.

Kako vam deluje ruganje dela javnosti okupljanju devet opozicionih stranaka?

To je nerazumevanje onoga o čemu se radi, svi su jasno rekli da nije u pitanju nikakva predizborna niti postizborna koalicija, radi se o borbi za fer predizborne i izborne uslove. To je takođe jedna od stvari u kojima je Srbija nazadovala, mi smo nekako verovali da je sa pobedom Koštunice nad Miloševićem taj standard fer izbora osvojen i da je to tvrđava koja će ostati čvrsta i koja će se odupreti eventualnim kasnijim pokušajima da se promeni. Međutim, nažalost, nije ispalo tako, nije nikad bilo toliko nasilja i pretnji i otvorenog podmićivanja birača u dubini društva, te se takve pojave primećuju i kada su u pitanju izbori za savete mesnih zajednica.

Da li logično deluje da se kaže - bojkotujemo izbore jer nema fer i ravnopravnih uslova za slobodne demokratske izbore?

Meni bi to delovalo kao jedna dosledna ideja, ali uopšte mi ne deluje kao realna. Mislim da nema šanse da se tako nešto desi izuzev ako bi se pokazalo i dokazalo, obelodanilo da ima prekomerno mnogo pokušaja da se krivotvore izborni rezultati, da ima lažnih imena u biračkim spiskovima, da ima dokazanih slučajeva podmićivanja birača, da se nekontrolisano poklanja đubrivo, brašno, šećer i neke druge stvari, ako bi te pojave bile dokazive, ako bi ih bilo preterano i bez reakcije vlasti, tada bi možda postojali uslovi. Jer nikad nije kasno - možete uvek povući listu.

Da li vidite napredak u uvažavanju institucije zaštitnika građana?

Ja ne vidim da je to ikakav napredak. Opstanak Saše Jankovića na tom mestu, posle svih divljačkih napada, može se pripisati samo njegovoj ličnoj otpornosti.

Na kraju, poželite nešto čitaocima NIN-a za Novu godinu?

Želim im da sačuvaju ostatke energije i životne vedrine za starost, ako mogu.