Dolazi dan

Još jedno danas

Isto
Kao juče
Kao sutra
Kao nekad
Kao uvek
Kao život

Ne baš pravi
život
Već onako, kao

I tako ti prođe taj
Kao život
U životarenju / životinjarenju
Na dve noge, uglavnom
Na dve
A češće na četiri

Ali (uskličnik pa dramatična pauza)

Biće bolje
rekao je
Biće bolje
obećao
Biće bolje
veruju
Po prvi put
u istoriji
Biće bolje
Uvek nam je bilo gore
a evo, sad, sad će biti bolje
Sad
Uskoro
Pssst ćuti spusti pogled pogni glavu
Samo da ne proziva
Valjda neće
Baš mene
Baš danas

Tišina tamo!

Ja sam zaboravio kako je to spavati
Ja zemlju na plećima nejakim nosim
Ja se teturam, po svetu ponosno molim
Ja, za vas, stoko
Ja, zbog vas, stoko
Ja, a vi tako
Stoko

Ma, zameniću vas boljim i
kvalitetnijim narodom
Poslednjim modelom
Pravljenim po meri
Krojenim po želji
Ma, pravićete vi mene
Od blata
Stoko
Buhuhu šmrc
Dobro ajde neću
Opraštam vam šmrc
Meka sam srca i dobre sam volje
U anketi mi piše najbolji sam ja baš ja
bože bože vidiš ti to
Svi me vole
a svi su protiv mene, čudno
Odlučio sam! - biće bolje
Evo, neka kamera snimi,
cifre ne lažu
6,5% nečega i još 20%
ničega pride
nešto pada sa 26% na 18%
a biće i ispod 15% (to je dobro)
Plus bedepe i pedeve
i suficit i ememef i druge
Velike, lepe i važne reči
A ja ih znam sve

Ako se svi upregnemo
Složno
Kao jedan
okupimo ujedinimo
obožimo umnožimo
saborno patriotski

Za našu svetu zemlju
kolevku ognjište nejač čeljad
Svi isto da mislimo
Kao pod konac
Ni boljitak neće izostati ne

Samo
Moramo da vam
uzmemo
Da bismo imali šta da vam
damo

Zato
Klekni sedma silo
I zini
da ti kažem
šta da pitaš
šta da misliš
šta da javiš

Malo kasnije: prekidamo program zbog
Važnog saopštenja
Dobra vest je upravo stigla
Biće bolje, dragi građani!
Jer, to već svako zna, cifre ne lažu

Mada
(čuješ glas, šapuće zlomisao)
ljudi... ljudi lažu...

Srećom, on nije
Čovek, ne
Božanstvo, možda
Car, sigurno

Uostalom, ne veruj meni
Lepo ti piše
Na papiru
U novini
Na internetu
Javili su, čuo sam
Istina je!
Na vestima
Na radiju
U Dnevniku
U ustima slučajnih prolaznika
U ušima beznogih prosjaka
Istina je jedna
NJegova

A prošlost dolazi i svejedno stiže...
Ta naša stara,
dobra prošlost
Evo je tu je opet
(ako je ikad i odlazila)
Zar je se ne sećaš?
Zar je ne osećaš?

NJen miris
zelene malicije i
baruta i raspalih leševa
NJen ukus
masnog parizera i
užeglog majoneza i
buđavog hleba našeg nasušnog
Vrelog metala i krvi na nožu i
suzavca ljutog i
blata u rovu

U crnoj senci crnog krsta
iza crnog stakla crnog audija
crne mantije crnog srca
sa kula i čardaka, iza dveri
od slonovače i zlata
Blagoslovlje stiže
Mirno spavaj
Nano
Sve je
Osveštano

Zapaljeno
Silovano
Pobijeno
Zakopano

Zar ne voliš
prošlost našu slavnu?

Ne?

Kakav si ti to
čovek
Ne-čovek
Ne-vernik
Ne-soj
Ne

Na poligraf s njim!
Priključi ga
Da vidimo mi
Ko je i
od čega je i
za koga radi i
ko ga je poslao
Mada, znamo
Znamo mi sve
Znamo mi iz koje je to
Kuhinje

Od ranije si nam poznat
Nama
Organima gonjenja
Organima klanjanja
Organima sklanjanja

gospodin
Učio škole
Čita a
ne mrda usne
Kupuje knjige
Predstave gleda
Ne podriguje, ne prdi
Ne tuče ženu
čak ni kad zasluži
Ne mrzi pedere
Ni šiptare ni cigane ni strance
Žao mu izbeglica i pasa bez šapa
I drveća što seku da beton posade

Kaže
Hvala
Molim
Izvini
Zapitkuje kritikuje
Muti vodu i gura
klipove u točkove
našeg napretka

Na poligraf s njim!
Pa na naslovnu aha
Napiši državni udar
Napiši pakleni plan
Da vidi malo
gospodin
Kako je to
gospodin tajkun kriminalac

Na naslovnu s njim!
Pa na poligraf aha

Jer domovina se brani
lepotom i domovina se brani
Knjigom
U kojoj su imena
Onih koji su
Protiv nas

A budućnost svejedno dolazi, stiže...

Spremite se jer
Država zove!
Obucite najlepše odelo
Ponesite zastave
I cveće, za tenkove
I osmehe, za kamere
Vi bezubi ne
Ružno je to, ne slika se lepo
Liči na bedu i tugu i vas
I vi, gladni, ostanite
kod kuće
Da vam stomaci
Ne krče glasno
U specijalnom
Vanrednom
Direktnom
Programu
Uključujemo se uživo
Na živo
Bez anestezije
Da bolje osetite
NJegovu ljubav

A opet, šta ćeš?

Ko se u septičkoj jami davi
taj se hvata
i bodljikave žice
A kad gledaš
iz govana
kroz rešetke tvrde, tad
nebo je najplavlje i
nada umire poslednja
tako kažu tako si čuo
Zato veruješ
A da ti je neko rekao da ćeš verovati
Ne bi verovao

A jebiga reci brate pošteno
I nije sve tako
crno (ćuti bre makar nema rata)
Ružičasto je roze šareno
U tom prozoru na struju
Što si ga kupio da te ima
U toj kutiji on i njegovi žive
Oni žive

Ekran se topi, povraća po sobi
Kuljaju van, parada bez srama
Maršira menažerija mrska
Mizerije s konopca i koca
(neki krimos i poneka droca)
da zabave da zadave da zagnjave
da zaboraviš da ne misliš da se ne setiš
Glasni neotesani
gori od tebe (tešiš se)
sise i psovke i šamari i grohot
i kiki i miki i maca i daca
i maki i baki i-

A gde su sada
Ivan i Bojan
Mitar, Saša, Orhan?
Nenad i Zoran
Dušan, Vojkan, LJuba?

Gde je sad
Onaj grad što je nekad
bacao svetla daleko?
Ona zemlja za nas?
Oni ljudi?

A budućnost svejedno dolazi, stiže...