Siromaštvo na sve strane

Foto Medija centar

Sedam pitanja za sedmoricu ekonomista
1 U kojoj biste zemlji voleli da živite i zašto?
2 Da imate višak novca, u koju biste zemlju investirali?
3 Da imate biznis i da možete bez ikakvih prepreka da ga selite, iz koje biste zemlje otišli i u kojoj biste započeli posao?
4 Koja zemlja vam na dugi rok deluje najstabilnije, a koja je najbliža nekom obliku ekonomske krize?
5 Koja od zemalja ima najveće, a koja najmanje izglede da upadne u dužničku krizu?
6 U kojoj od zemalja građani mogu očekivati rast životnog standarda, a u kojoj je to malo verovatno?
7 Šta je, po vašem mišljenju, ključni problem svake od zemalja?

1 Na osnovu datih informacija odabrao bih zemlju G (Rumunija) koja je jedna od najrazvijenijih, njena privreda ostvaruje visok rast, a to se očekuje i u narednoj godini. Spoljne i unutrašnje neravnoteže u ovoj zemlji su niske, pa se može očekivati visok rast privrede i standarda i u narednih nekoliko godina.

2 Za odluku o investiranju potrudio bih se da prikupim dodatne informacije o institucionalnom okruženju u svakoj od zemalja, stanju infrastrukture, političkoj stabilnosti, stanju u delatnostima u koje bih želeo da investiram, postojanju državnih subvencija za investicije i drugo. Ako bih, ipak, odluku donosio samo na osnovu datih podataka, onda bih se verovatno opredelio za zemlju F (Makedonija) ili G (Rumunija), jer se radi o zemljama u kojima se očekuje visok rast, gde je makroekonomska stabilnost relativno čvrsta, dok su troškovi rada niski.

3 Izbegavao bih zemlje E (Hrvatska) i H (Srbija), dok najatraktivnije izgledaju zemlje F i G (Makedonija i Rumunija).

4 Ako bih se oslonio samo na date informacije, zaključio bih da su stabilne zemlje B, C, F i G (Bugarska, BiH, Makedonija i Rumunija), a da zemlje E i H (Hrvatska i Srbija) mogu da se suoče sa krizom. Da bih odgovorio na pitanje moguće krize prukupio bih podatke o fiskalnom deficitu i planovima vlada koji se odnose na njegovo smanjenje, kao i o kredibilnosti tih planova. Za odgovor na ovo pitanje važan je kreditni rejting zemlje, nivo deviznih rezervi, pripadnost EU, postojanje aranžmana sa MMF i drugo.

5 Odgovor na ovo pitanje bi zahtevao više podataka, kao i dodatne analize planova vlade i njene kredibilnosti. Ako bih se oslonio samo na date podatke, a to bi bilo prilično problematično, zaključio bih da najmanje izgleda da upadne u dužničku krizu ima zemlja G (Rumunija), čiji su dugovi i deficiti niski dok njena privreda raste relativno brzo. Najveći rizik imaju zemlje E i H (Srbija i Hrvatska) jer su njihovi dugovi i deficiti visoki, a rast spor.

6 Na osnovu raspoloživih podataka moglo bi se grubo proceniti da li će životni standard u nekoj zemlji značajnije rasti u narednih godinu-dve, dok bi procene za duži period zahtevale dodatne podatke i analize. Veći rast životnog standarda u narednih godinu-dve mogao bi se očekivati u zemljama koje će brzo rasti, a to su zemlje D, F i G (Crna Gora, Makedonija i Rumunija), dok bi se u ostalim očekivao spor rast životnog standarda.

7 Ključni problem zemlje A (Albanija) je visoka nezaposlenost, B (Bugarska) spor rast, C (BiH) visoka nezaposlenost, D (Crna Gora) visoka nezaposlenost, zemlje E i H (Hrvatska i Srbija) imaju više problema - visoka nezaposlenost, spor rast i visok javni dug, zemlje F (Makedonija) visoka nezaposlenost i zemlje G (Rumunija) niske plate. U svim zemljama koji imaju niske plate i visoku nezaposlenost kao ključni ekonomski i društveni problem javlja se masovno i duboko siromaštvo.