Država mora da nam otpiše milijardu dolara

Foto Petar Marković

Nije istina da su nalazi konsultantske kuće Mekinci loši po RTB Bor. Sa zadovoljstvom ćemo prihvatiti njihove predloge o potrebi da se investira u rudarstvo, poveća proizvodnja, smanje troškovi i cena svih inputa. RTB ima zalihe rude bakra za narednih 100 godina i jedina je firma u Srbiji koja iz kamena stvara dolare, kaže za NIN Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a. Srećni smo što su Vlada i premijer Vučić prepoznali i podržali napore RTB-a da u izuzetno teškom vremenu konsoliduje poslovanje i uveravam vas da će bakar biti srpski brend.

Ali, kompaniji već 31. maja preti stečaj, ako država ne produži da je štiti od prinudne naplate?

Dug od milijardu dolara nastajao je od 1960. i može se rešiti samo usvajanjem UPPR-a. Ranije se manje ulagalo u rudarstvo, ali se zato ulagalo u preradu i u tom periodu je otvoreno 17 fabrika koje su posle 2000. prodate. U njih je uloženo 400 miliona, a prodate su za 13 miliona evra, a tih 400 miliona kredita ostali su RTB-a i deo su ove ukupne sume od milijardu dolara. Dug RTB-a se ne može rešiti bez usvajanja UPPR-a, kojim bi se dugovi prema državi konvertovali u kapital države, a komercijalni dugovi vraćali u narednih sedam godina, sa grejs periodom od godinu dana.

A ako se ne usvoji UPPR, RTB Bor ide u stečaj?

Biće usvojen UPPR. RTB ima budućnost, ali ako se oslobodimo najvećeg dela duga. Komercijalnim poveriocima se duguje oko 120 miliona dolara, a ostalo bankama u stečaju, PIO fondu i dr. Prethodnih godina i te 2009. imali smo godišnje gubitke 40 miliona dolara. Ali, to su dugovi napravljeni pre nego što sam početkom 2009. došao na čelo RTB-a. Te godine imali smo gubitke iz tekućeg poslovanja od 40 miliona dolara, a već naredne godine počeli smo da poslujemo pozitivno. U 2012. smo ostvarili 56 miliona dolara dobiti iz tekućeg poslovanja. Ali, ako RTB-u natovarimo sve kredite, on nikada neće poslovati pozitivno, pa ni sa 200.000 tona proizvedenog bakra, a ne sa 40.000 ili 80.000 tona koliki je pun kapacitet topionice.

Nisu svi dugovi nastali pre vas, neki su napravljeni i poslednjih godina. Ni 2014, ni 2015. niste završili pozitivno?

To nisu dugovi, to je kredit za novu topionicu koji se uredno vraća, ali RTB nema budućnost ukoliko se stari dugovi ne otpišu. Ili to ili ćemo otići u stečaj, što se neće desiti jer je Vlada stala iza ovog preduzeća. Bor je centar Timočkog regiona i on ima perspektivu, ukoliko se otpišu stari dugovi i postane državna kompanija. U RTB je poslednjih pet godina investirano, što u rudarstvo, što u novu topionicu. Kupljena je za 85 miliona evra nova oprema za rudnike, izgrađena nova topionica, po svetskim standardima i ona već sada radi iznad projektovanih kapaciteta. Investirali smo 50 miliona dolara i u flotaciju u Krivelju i Majdanpeku i one daju dobre rezultate.

U čemu je onda problem, jer su po našim podacima gubici u topionici 32 miliona dolara za prvih deset meseci 2015?

To nije tačno. Prošlu godinu smo završili na pozitivnoj nuli, a finansijski rezultati su mnogo slabiji nego prethodnih godina iz nekoliko razloga. Pre svega zbog potopa kopa u Majdanpeku, a razlog je prekid struje i ledena kiša u decembru 2014. Rudnik nije radio 11 meseci. Požar i propusti, za koje mi nismo krivi, ostavili su svoje tragove, ali ne našom, već krivicom izvođača radova. I na sve to, kao globalni poremećaj na tržištu, rekordno niske cene bakra koje su pogodile i druge rudnike koji ostvaruju gubitke u milijardama dolara, doprinele su lošijim rezultatima.

Koliko je investirano u topionicu, zbog čega se vremenom cena povećavala i zašto joj je kapacitet znatno veći od količina koje mogu da se iskopaju iz borskih rudnika?

Investirano je 257 miliona evra, a sve kritike su besmislene. To je pogođena investicija, da smo isti novac uložili u rudarstvo imali bismo 60 miliona dolara godišnje manju dobit. Da nismo uradili topionicu i dalje bismo trovali građane Bora sumporom, a pritom bismo izvozili koncentrat. Srećni smo da je Vlada prepoznala značaj topionice i pomogla nam sa dodatnih 30 miliona evra kredita iz Fonda za razvoj, jer bez njih ne bismo mogli da je završimo. Tvrdim da je taj projekat dobar i za privlačenje potencijalnih strateških partnera. Oni će pre pristati da otvaraju rudnike kada postoji topionica, jer je dva puta jeftinije da tope ovde nego u inostranstvu. NJen kapacitet je 400.000 tona koncentrata i 80.000 tona bakra, a plan je da to povećamo na 500.000, odnosno 100.000 tona. Više od 50 odsto koncentrata dobija se iz domaće rude, a ostatak se uvozi. To je normalno, svi tako rade pa i mi. Uslužno prerađujemo koncentrat i naplaćujemo po svetskim cenama. Pa, u Nemačkoj i Japanu postoje veće topionice, a nemaju rudnike, već samo uslužno prerađuju uvoznu rudu.

Ali one zarađuju na preradi, a ova investicija, za koju je država garant, ne donosi profit. RTB je i dalje na ivici stečaja i zavisi od odluke Vlade. Je li razlog što tehnologija topionice nije usklađena sa rudom iz Bora?

Te tvrdnje su neosnovane i zlonamerne. U Srbiji je najbolje ništa ne raditi! Onda vas niko ne pominje. Sve ovo je obrađeno u fizibiliti studiji SNC-a. Tehnologija je usklađena, najsavremeniji standardi su primenjivani. Stepen iskorišćenja u topionici je 98 odsto na bakru. Tako je od početka njenog rada, samo što smo umesto komercijalnog bakra dobijali i hladan materijal koji mora ponovo da se pretopi. To poskupljuje proces, ali je to neminovno u periodu uhodavanja. Pritom, imali smo i požar i propuste u projektovanju, krivicom Lavalina, koji je gradio. I na kraju, ne možete biti pozitivni sa 1.600 radnika, a 398 ih radi u duplo većoj po kapacitetu topionici u Finskoj.

Hoćete li onda otpustiti višak zaposlenih?

Nećemo. Plan nam je da oko 650 zaposlenih u celom RTB-u ode u penziju, uz socijalni program i otpremnine, oko 150 radnika biće tehnološki višak, a na plaćeno odsustvo će 400 radnika iz delova čiji proizvodi nemaju tržište. Uz smanjenje cena inputa planiramo uštedu od oko 25 miliona dolara. Na tome se već radi. U Majdanpeku je proizvodnja duplirana, a u Borskoj jami povećana za 30 odsto, tako da već u maju planiramo pozitivne rezultate poslovanja.

Za topionicu nema dovoljno rude iz Bora, pa uslužno prerađuje za druge. Za koga?

Na javni poziv javile su se samo dve firme i odabrali smo bolju ponudu. Da smo odabrali drugu, RTB bi imao štetu od 4,75 miliona dolara. Problem je što je ranije RTB varao klijente i nije isporučivao prerađeni bakar. Zato sada malo ko želi da prerađuje kod nas. Još dugujemo 20.000 tona bakra onima koji su nekada ovde prerađivali. Bankarsku garanciju ne možemo da obezbedimo jer smo firma u restrukturiranju, a bez nje retki su oni koji pristaju da prerađuju u našoj topionici na časnu reč.

Po kojoj ceni koncentrat prerađujete za Red Metal? Da li se to isplati?

Po tržišnoj ceni, ali morate znati da je jedno zarada na preradi, a drugo su potencijalni gubici koje će topionica imati ako ne radi punim kapacitetom. Tehnologija je takva da kada počne da radi, nema stajanja.

Znači ne zarađujete? Zašto u ugovoru sa Red Metalom iz 2015. piše da ćete bakar isporučivati za samo jedan dan, iako topljenje traje duže od 30 dana?

Vreme vraćanja koncentrata nije u vezi sa zaradom. Na početku je bio ovakav rok dok nismo stekli poverenje. Ubrzo smo revidirali ugovor, sa rokom isporuke 30 dana za bakar i 60 za zlato.



Tvrdite da je RTB zlatni brend Srbije, iako premijer kaže da mu je to najveća briga?

Tačno je da je najveća briga, ali zbog istorijskog duga od milijardu dolara, koji su ostavili prethodnici i zbog globalnog problema sa cenom bakra koji potresaju budžet čak i Čilea. Tvrdim da je RTB budući brend Srbije zato što imamo jedno novo ležište zlata i dva ležišta rude bakra, Cerovo i Borska reka, kapaciteta 320 plus 500 miliona tona. Za otvaranje rudnika neophodne su investicije, a svetski trendovi nisu da država investira, pa se mora tražiti strateški partner, bilo da je manjinski, sa upravljačkim pravima, bilo da je većinski vlasnik tih rudnika. Za Cerovo je potrebno 280 miliona, a za Borsku reku oko 200 miliona dolara.

I ko bi, uz strateškog partnera, bio vlasnik rudnika, država ili RTB?

U svakom slučaju država, a ispred države RTB ili neko novostvoreno pravno lice koje bi imalo udela onoliko koliko je uloženo u istraživanje ležišta, kolika je vrednost infrastrukture itd.