Projekti za bolji život građana i sigurnost investitora

Projektom je postavljen cilj da se smanji veliki broj, koji je tada bio, nezaposlenih radnika i da u Sremskoj Mitrovici bude zaposlenih onoliki broj koliki je bio 90-ih godina i blizu su tog cilja. Koliko su u tome uspeli govori činjenica da danas u Sremskoj Mitrovici radi 16 stranih kompanija kojima je ponuđena, između ostalih pogodnosti, i novoformirana, uređena industrijska zona za grinfild investicije. O tome koliki potencijal pruža Sremska Mitrovica procenila je i u nekoliko navrata komisija Engleskog časopisa FDI deo grupacije Financial Times Ltd, a nedavno su svrstani, u Kanu, među Top 10 evropskih gradova koji pružaju dobar ekonomski potencijal investitorima. Komisija je ocenjivala i kompletan učinak lokalne samouprave za informisanje i pružanje pogodnosti stranim investitorima.

Sremska Mitrovica je jedan od retkih gradova koja je svoje aktivnosti usmerila i na sigurnu zaštiti od poplave, jer su shvatili da nema koristi od sigurnog predviđanja kao što se i ne rešavaju problemi uobičajenim načinom sanacije štete. Na ovu temu razgovaramo sa gradonačelnikom Branislavom Nedimovićem.

- Ono što je važno, a nije dobro, da je kod nas unazad 40 godina, prestala da postoji potreba za zaštitom svega onoga što stvaramo. Dugo je postojalo ubeđenje da je izgradnjom sistema za odbranu od poplave iz 1970. godine Sremska Mitrovica zauvek zaštićena i da više nikada neće imati problema sa poplavom. Zbog toga smo smatrali da nije bilo potrebno investirati sredstva za inovaciju tog sistema.

Velike poplave 2014. godine koje su zadesile našu zemlju nisu mimoišle ni Sremsku Mitrovicu zbog toga smo postavili kao prioritet izgradnju sistema sigurne zaštite od izlivanje reke Save. Ovo je važno ne samo za stanovništvo i imovinu već i za 16 novih investitora koji su došli u Sremsku Mitrovicu, mada su naše industrijske zone što se tiče poplave, zaštićene. Nama je centralni deo gada najviše ugrožen, jer se prostire u blizini rečne obale.

Da li su samo u planovima zacrtane određene radnje za zaštitu od poplave ili su u toku konkretne aktivnosti.

Upravo završavamo Generalni projekat zaštite Sremske i Mačvanske Mitrovice od katastrofalnih poplava. Želimo da dovedemo sistem na takav nivo da ćemo se zaštititi od takozvanih jednogodišnjih voda. Ovim projektom ćemo zaštiti grad u slučaju da voda dostigne nivo za metar i dvadeset santimetara veći nego što je ikada zabeležen na reci Savi. Vodostaj 17. maja 2014. godine je bio 863, a po projektu zaštitni sistem će štititi grad kada vodostaj dostigne 1.000. To podrazumeva da više nećemo strepeti da li će se reka izliti u Hrvatskoj, ili Bosni i Hercegovini.

Za realizaciju ovako značajnih projekata potrebna su i velika finansijska sredstva. Kako ćete ih obezbediti?

Međunarodni fondovi već finansiraju ovakve projekte ukoliko imate gotovu projektnu dokumentaciju, a mi je upravo završavamo. Dobili smo potrebnu saglasnost i od Voda Vojvodine jer su oni titulari prava na nasip.
To je fizička zaštita našeg grada, a postoji i finansijska zaštita na čijoj realizaciji radimo. Prvi smo inovirali jedan proizvod sa Svetskom bankom, a to je zaštita gradskog budžeta od katastrofalnih elementarnih nepogoda na poljoprivrednom zemljištu. Na tome radimo već drugu godinu. Štitimo poljoprivredno zemljište na kojima su poljoprivredne kulture koje su kod nas dominantne, a to su pšenica i kukuruz.
Sa Svetskom bankom radimo tako što svake godine plaćamo premiju osiguranja i kada se desi da je za osigurani slučaj 20 ili 30 posto veća šteta nego što je petogodišnji prosek, osiguravač nam isplaćuje iznos oko 20 puta veći nego što je bila premija osiguranja. Po tom osnovu mi obezbeđujemo poljoprivredne proizvođače. To je sistem koji funkcioniše u svetu i u našem zakonu postoji takva mogućnost. Mi to realizujemo preko zajedničke osiguravajuće kuće Evropa Re, koje su formirale vlade Makedonije, Srbije i Albanije. Moja preporuka je da i drugi gradovi uđu u ovakav vid osiguranja, jer je Zakonom o osiguranju predviđena ta mogućnost.
U najgorem slučaju mi bismo uspeli da za grad obezbedimo 300 do 400 miliona dinara koje bi direktno usmerili poljoprivrednim proizvođačima i ne bismo morali da čekamo državna sredstva. Mislim da je ovo najjeftiniji i najefikasniji vid finansijske zaštite, a može se reći da su ovo pionirski koraci finansijskog instrumenta obezbeđena na prostoru Srbije.
Kada se ukomponuju fizička zaštita od poplave, putem mobilnih sistema koje ćemo obezbediti, koji su visine metar i 20 santimetara, i kada koristimo i finansijske instrumente obezbeđenja, imaćemo zaokružen sistem zaštite, uz našu unutrašnju organizaciju i sa sigurnošću možemo da se branimo od mnogo većih prirodnih katastrofa nego što su bile 2014. godine.

Da li ste imali podršku od strane Vlade Republike Srbije i pokrajinskih institucija?

Da Vlada nije formirala osiguravajuću kuću sa još tri države mi ne bismo mogli da započnemo realizaciju finansijskih instrumenata zaštite, a od Voda Vojvodine smo imali podršku jer su nam dali saglasnost da možemo sami da radimo, da pripremamo dokumentaciju za sisteme odbrane od poplave, jer oni za to nisu imali sredstva.