U ime naroda

Samo mesec dana nakon što je po drugi put položio zakletvu, premijer Aleksandar Vučić izjavio je da „uopšte nije realno“ da i naredne godine bude prevremenih parlamentarnih izbora, da će njegov kabinet izgurati ceo mandat i da će to biti „najuspešnije godine za Srbiju“. A onda su, kao grom iz vedra neba, simpatizere SNS-a pogodile njegove reči da bi mogao i da se skloni sa mesta premijera – ako narod to želi, odnosno ako kandidat SNS-a 2017. ne pobedi na predsedničkim izborima. „Mogu i da se sklonim, pa da neka druga naprednjačka većina nastavi da radi“, poručio je. Hm, siguran sam da ovoga puta ni sam ne veruje u to. Čuj, neka nova naprednjačka većina. Pa ko bi bio na njenom čelu? Aleksandar Vulin? Nebojša Stefanović? Ili da se u sudijskoj nadoknadi vremena u Nemanjinu 11 udomi Zoran Babić? Ma, haj`te, molim vas. To je i nerealno. I neozbiljno. A, opet, ima li Vučić u bilo koga drugog više poverenja? Kome bi još mogao da poveri Vladu, a da bude siguran da neće skrenuti sa njegovog puta? Ako većina u SNS uopšte iskreno i smatra da bi trebalo nastaviti putem kojim je njihov lider krenuo. Ih, koliko bi ih na prvoj raskrsnici dalo žmigavac ulevo, za Brisel, a skrenulo desno, ka Moskvi, Minsku ili Pekingu. I to uz gromoglasne aplauze većine ostalih. Većini novo prenemaganje deluje kontradiktorno. Ali, logičan zaključak - ako će Vlada trajati bar tri i po godine, to isključuje mogućnost da premijer abdicira već na proleće 2017. godine - previđa jednu sitnicu, Vučićevo uverenje da će svako koga on predloži pobediti na predsedničkim izborima. Toliko je siguran u to da se „niko iz SNS-a neće baviti predsedničkim izborima do marta“. To, međutim, ne znači da će do marta, dok se ne vidi „šta narod želi“, na srpskoj političkoj sceni biti dosadno. Naprotiv. Da li bi ikoga iznenadila skora rekonstrukcija tek konstruisanog Vučićevog kabineta? I to čim u Skupštinu dođu predlozi novih zakona o Vladi i ministarstvima, jer se njima može stvoriti pravni osnov da još neko dobije stanarsko pravo u Nemanjinoj. Poredeći svoj kabinet sa Bajernom, Mančester sitijem, Realom i Barselonom, Vučić je pojasnio da neko novi mora da uđe u igru ako se povredi Riberi. U redu, a šta ako se niko od novih ministara, koje je selektirao puna tri meseca, „ne povredi“? Paralela između Vlade i fudbalskih klubova vratila me pet godina unazad, kada je pred izbore 2012. Dragan Marković Palma uporedio sebe i Ivicu Dačića sa tandemom Barselone, Lionelom Mesijem i Ćavijem Ernandezom. Kvaka je samo što u fudbalu Srbija ima sjajne pojedince, koji igraju za najbolje svetske ekipe, ali reprezentacija ne može da pobedi ni mnogo slabije protivnike. A Palma i Dačić, ipak, nisu Mesi i Ćavi. Kad sam već zaronio u prošlost, setih se da se premijer 11. septembra obratio naciji preko novina čiji je vlasnik pre manje od godinu dana na naslovnoj strani pisao „Srbijo, izvini“ i pozivao „kolege“ da mu se pridruže, jer je konačno smogao snage da prizna da „mediji u Srbiji nisu slobodni“ i da su „izloženi velikim pritiscima“. Ah, da, i javno priznao da je „i sam učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti, zajedno sa 80 odsto drugih vlasnika medija“. Eto kako se za nepunih godinu dana stvari u Srbiji mogu skroz okrenuti. Tačno za 360 stepeni. I šta kažete? Da li vam je lepše otkako mediji više ne ulepšavaju stvarnost? A kako li će nam tek biti u narednom periodu, kada Srbija bude imala „tri puta veći privredni rast od Italije i duplo veći od Hrvatske“? Da li se osećate bolje i sigurnije zbog „rasta“ deviznih rezervi zemlje? Samo nemojte da zakerate i da postavljate glupa pitanja kako stalno rastu ako su pre tačno godinu dana bile 10,6 milijardi, a sada su 9,6 milijardi evra. I to će nam neko objasniti kad za to dođe vreme. Do tada ima prečih poslova, jer najpre bi trebalo novim igračima popuniti Bajern, Mančester siti, Real i Barselonu. A ako neko već pita narod, on bi da gledaju Real i Atletiko, ali iz Madrida, a ne iz Donje Jajine. Da, baš tako, malo leskovačko selo sa samo 2.000 žitelja od pre dve godine ima dva fudbalska kluba zvučnih imena, jer u jednom nisu svi mogli da zadovolje svoje apetite. Pa vi sad sami procenite da li vam Vlada Srbije više liči na Real iz Madrida ili iz Donje Jajine.