Za šaku glasova i mnogo jada

Foto Tanjug/Dragan Kujundžić

Dogodilo se i to Zoran Milanović, sada već bivši hrvatski premijer i bivši predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) pozvao je da se zatome osobne ambicije jer je najbitnija Hrvatska, a ne naše karijere i taštine. Toga se , nažalost, setio tek pošto su objavljeni poražavajući izborni rezultati za njegovu stranku. Narodna koalicija, okupljena oko SDP-a, dobacila je do 54 mandata, ni izdaleka dovoljno za većinu.

Pobednikom se, dakle, smatra Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) sa osvojenim 61 mandatom. Pred njima je računica u kojoj sa Mostom kao koalicionim partnerom koji nosi 13 i sa osam predstavnika manjina dolaze na 82, više nego dovoljno za skupštinsku većinu, za koju je potrebno 76 poslanika. Andrej Plenković može biti zadovoljan, posebno za nekoga ko je tek stao na čelo partije i to tek nešto više od mesec dana pred izbore.

Bilo je, naravno, i neprijatnih iznenađenja. HDZ je prvi put izgubio jedan od tri glasa koliko donosi dijaspora, jer je general Željko Glasnović formirao svoju Nezavisnu listu na kojoj se nalaze ljudi koji nemaju nijednu mrlju u životu, pretvorbi ni u ratu. Do toga je došlo zbog nemara Plenkovića, kako objašnjava Glasnović, koji mu je posvetio 30 sekundi u hodu o novim izborima i to u pet do dvanaest. Te je tako on shvatio da ne želi da bude samo korisni idiot i rešio da nastavi sam. Ali to je samo jedna neprijatna epizoda za HDZ, koji je, dakle, i bez jednog glasa, pobednik u nastajanju, pošto pregovori tek predstoje. A ti pregovori vodiće se u prvom redu sa Mostom, koji je zadržao svojih 13 mandata, tačno onoliko koliko je ostalo posle osipanja sa prošlih izbora, kada ih je napustilo sedam članova. Božo Petrov, prvi čovek Mosta, najavio je da neće odustati od svojih uslova, a to su reforme, reforme, reforme Prethodna koalicija sa HDZ-om se raspala upravo zbog sukoba oko reformi. Most opet najavljuje da želi uređenu državu, dakle po sposobnosti, a ne klijentelizmu. Za to je neophodan paket reformi javna uprava, lokalna samouprava, pravosuđe, poreska politika Sa druge strane, od HDZ-a se može čuti da su im ispostavljeni i nešto drugačiji zahtevi, kao što su mesto predsedavajućeg Sabora i sva dosadašnja ministarska mesta. Svakako i Petrovu da se ostavi mesto potpredsednika vlade.

I dok traje preračunavanje, stvarni pobednik ovih izbora Jedina opcija (Živi zid i grupacija okupljena oko njih) najavljuje da će se držati obećanja i neće ulaziti u koalicije. Sa skokom sa jednog do čak osam poslaničkih mesta, oni su zaista najuspešnija partija, ali nije izvesno da će taj uspeh potrajati.

Mi nećemo biti nikakav zavoj nekakvoj gnojnoj rani velikih stranaka. Došlo je vreme da oni polako iskrvare, poručio je Ivan Vilibor Sinčić, prvi čovek Živog zida, odsečno odgovarajući da neće ulaziti ni u kakve koalicije.
Isto se moglo čuti i od Ivana Lovrinovića, koji vodi Promijenimo Hrvatsku (koalicionog partnera Živog zida). On je najavio da žele da budu konstruktivna opozicija, korektiv, koji ipak svoja znanja i energiju stavlja u funkciju pomoći vladi. I sve tako u izbornoj noći, da bi se već sutradan ispostavilo da se nešto energije troši i na unutarstranačke borbe. Jedan član, Hrvoje Runtić, prestao je da komunicira sa svojim partijskim drugovima i oglasio se preko Fejsbuka, da iznese sve nedostatke stranke. To je, izgleda, već jedan manje od onih osam, na koliko je računao Živi zid. Onda je Mihaela Varga, članica glavnog odbora stranke, takođe preko Fejsbuka optužila Sinčićevu nevenčanu suprugu Vladimiru Palfi da je privatizovala stranku, da je siva eminencija koje se svi plaše, da kontroliše sve, uključujući i finansije.



I bilo je tu još svega i svačega, vrhunac je ipak to što se ispostavilo da je Sinčić tri dana pred izbore registrovao novu stranku. On je to opravdao zaštitom od pravnih zavrzlama. Tako je neslavno počela nedelja u kojoj su pobednici izbora dali dosta argumenata onima koji ih smatraju neozbiljnim, neodgovornim političkim amaterima, koji su uspeli da dobiju glasove na talasu nezadovoljstva i ekonomske krize, ali nisu uspeli ništa ozbiljno da urade. Niti su to pokušali. Neće biti iznenađenje ako se, posle svih velikih reči, neki članovi Živog zida ipak dogovore baš sa tim velikim strankama koje su im toliko mrske.

I dok fenomen Živog zida tek što je zasijao već gasne, HDZ nema razloga da se bavi takvom opozicijom. Pred njima je ozbiljan zadatak sastavljanja vlade.
Politika nove, ovoga puta stabilne vlade biće evropska, najavio je Andrej Plenković. Za njega je važno da je uspeo da pokaže da i posle karambola sa Tomislavom Karamarkom ova stranka ostaje najjači igrač na političkoj sceni. Plenković se nada da će joj umiti lice i svojim mirnim tonom zagladiti ono što su partijski drugovi, koji nisu tako proevropski nastrojeni, doneli sa sobom i na ovim izborima.

Jer glasove su dobili i Zlatko Hasanbegović; ministar kulture - skandal majstor koji je uspeo da poremeti odnose sa svim značajnijim kulturnim institucijama i udruženjima. Hrvatsko društvo pisaca, PEN centar i Hrvatsko dizajnersko društvo protestovali s odmah po njegovom imenovanju. I nisu bili jedini. Mnogo je problema nastalo za njegovog mandata, ali na izborima je, ipak, među pobednicima. Tu pobedu je, međutim, proslavio van stranke, sa Velimirom Bujanecom, voditeljem emisije Bujica, čovekom živopisne biografije koja uključuje zatvorski staž zbog dilovanja droge, fotografisanje u nacističkoj uniformi, opravdavanje Jasenovca Hasanbegović se sa Bujanecom radovao izbornim rezultatima, pa je tek kasnije otišao u stranku u kojoj se već uveliko slavilo. I još je partijskih kolega sa kojima bi Plenković mogao da ima teškoća u predstavljanju novog lica partije i proevropskih vrednosti.

U Sabor ulazi i Stevo Culej koji je uspeo da napravi skandal nazvavši Veljka Kajtazija, predstavnika romske manjine, srpskim Ciganinom i bivšim oficirom JNA, da bi onda objasnio kako nije rekao baš to nego nešto malo drugačije, a završilo se opravdanjem da mu je sve to podmetnuto na lažnom fejsbuk-profilu.

Sa druge starne, Milanović je prošao kako je prošao i zahvaljujući neveštoj predizbornoj kampanji u kojoj se iznenada setio dede ustaše, napadao Srbe i uopšte pokušao sve ono što su pre njega već toliko puta mnogo uspešnije radili drugi. On sada više neće biti na čelu stranke, na kom je proveo devet godina. U poslednih pet uspeli su da izgube 200.000 glasača. Mediji su ovaj slom proglasili 11. septembrom za SDP a stranci predstoje izbori novog lidera.

A pred novom vladom je težak zadatak da pruži ono što građani već dugo čekaju stabilnost. Za to je potrebno postaviti na noge ekonomiju, smanjiti nezaposlenost koja je dostigla 13 odsto, povećati rast i napraviti rezove koji neće biti bezbolni. Da apatično glasačko telo ne polaže prevelike nade ni u koga pokazalo se i po izlaznosti koja se zaustavila na 52,6 odsto.

Andrej Plenković sada treba da sastavi vladu koja će pre svega da potraje, a onda i da pokuša da pruži nešto bolje od prethodne. U suprotnom, lako bi mogli uslediti novi izbori.