Istorija i jezik

Iako sam po struci daleko od istorije, sa zanimanjem pratim raspravu o poreklu i staroj istoriji Srba, koja se u vašem listu vodi već nedeljama. Vidim da učesnici u polemici imaju veoma različite stavove i da su skloni međusobnim vređanjima i žestokom stručnom osporavanju što svakako nije za pohvalu ljudima visokog obrazovanja. Ne ulazeći u njihova stručna prepucavanja, primetio sam, međutim, da u poslednjem tekstu dr Jovana I. Deretića ima upadljivih jezičkih grešaka. Evo mojih primedbi:

“U pismu Svetog Save srpskom dvoru u kome ga obaveštava o smrti njegovog oca monaha Simeona stoji datum 13. februar 6708. godina.” Da ostavimo po strani što je dr Deretić celu rečenicu nespretno napisao sa onim zbunjujućim GA, ali je zaboravio da je subjekt Sava i da tada ne ide NJEGOVOG nego samo SVOG oca. Osim toga, u ovom slučaju se SVETOG piše malim početnim slovom, dakle svetog Save, što se može naći, na primer, u Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna.

Dalje: “Žena despota Lazara Brankovića koja je po smrti svoga muža htela da stavi Srbiju pod starateljstvo Vatikana i zbog toga je dizdar smederevske tvrđave pozvao sultana Mehmeda i predao mu ključeve grada, govoreći ‘Bolje pod Turke nego pod katolike’.” U ovoj rečenici nipošto ne može da stoji KOJA, jer bi samo bez te reči ona bila dobro napisana. Ili, ako je već hteo da upotrebi KOJA pisac je morao da je preformuliše.

U nastavku ove rečenice stoji: “Zbog toga je despotovina pala i zbog toga su Srbi nazivali i nju ‘prokletom Jerinom’.” Poznato je da su Srbi ženu despota Brankovića nazvali “Prokletom Jerinom”, ali ne sa malim p, jer je ovaj izraz vremenom dobio formu ličnog imena. Uz to, kada se kaže I NJU to znači da su postojale dve PROKLETE JERINE, pa ostaje nejasno na koju, drugu, je autor mislio. U ovakvoj konstrukciji može čak da se razume da se to odnosi na DESPOTOVINU.

Pisac koji se tako zdušno bori za SRPSKU STVAR morao bi da to pokaže i dužnom pažnjom prema SRPSKOM JEZIKU.

Toplica Miletić, dipl. inž. Novi Beograd