Arhiva

Sindrom niskog vodostaja

Dragan Velikić | 20. septembar 2023 | 01:00

Dunav nikad niži. Olupine nemačkih brodova iz Drugog svetskog rata izdižu se iz vode. Povlačenjem reke otkrivaju se predmeti koji su decenijama bili skriveni u njenim dubinama. Kao kada se otvore tajni arhivi, i na svetlost dana izađe podatak da je, recimo, dojučerašnji kafanski junoša, boem, pesnik, disident, takođe i policijski doušnik. Sva sreća da se kod nas to samo nagađa, naše arhive su dobrim delom uništene i još uvek nepristupačne. A sem toga, kao da je novost da pesnici budu na platnom spisku policije. Muze su nepredvidive. Sem toga, koga sve nije imala i nema naša policija za saradnike. Pa sve policije sveta imaju kriminalce za saradnike! Jedini problem je što u toj simbiozi sa mafijom, naša policija je imala ulogu saradnika.

Svakog jutra na putu do obližnje Bajlonijeve pijace, prođem desnom obalom ulice Yordža Vašingtona, gde ulični prodavci na haubama automobila i po trotoaru izlažu robu. Kao da se povukla reka i nanela na obale sadržaj tavana i podruma okolnih kuća. Prizor nije baš reprezentativan, ali meni to ne smeta, niti smatram da se ovaj oronuli grad time poružnjuje. Izbor je čudesan, od starih lampi, miksera, ručnih vodenica za kafu, telefonskih aparata, do afričkih maski od drveta, avana i bavarskih krigli sa metalnim poklopcem. Nađe se i poneka knjiga. Recimo, pre dva dana, kupio sam po ceni dnevnih novina, knjigu tvrdih, plastificiranih korica: Muzička aktivnost u JNA, izdanje Vojnoizdavačkog i novinskog centra. Knjiga je objavljena 1987. godine, i na prvoj strani u desnom gornjem uglu stoji: “Vojna Tajna, Interno.” Koja je to svest smatrala da je vojna tajna obuka trupnih trubača, nabavka i održavanje muzičkih instrumenata, ili izdavanje gramofonskih ploča i kaseta? A znamo šta se sve već događalo te sudbonosne 1987. godine kada se pojavio Izbavitelj iz Požarevca. Naime, tada je zdrav razum počeo da se povlači, a na muljevitim obalama se pojaviše glasnogovornici male pameti u službi državnih institucija. Kasnije je Izbavitelj avanzovao u stečajnog upravnika Srbije.

A možda je uzrok pojave Izbavitelja ona potvrda o moralno-političkoj podobnosti? Totem bez kojeg se nije mogla praviti karijera. Politička podobnost je stvarala škole, proizvodila tzv. elitu, medije, literaturu, film, televiziju; školovala je umetnike i akademike, gradila institucije. Individualna pamet više od pola veka bila je u ilegali. Mada, sumnjiva je ta vremenska odrednica od pola veka. Vazalski mentalitet ukorenjivao se na ovim prostorima stolećima, pa je potvrda o moralno-političkoj podobnosti samo jedna od prirodnih posledica. A knjiga Muzička aktivnost u JNA za moto ima Titovu misao: “Muzika ne oplemenjuje samo jednu generaciju, već se njen uticaj prenosi i na generacije koje dolaze poslije.”

Nema sumnje, te “generacije koje dolaze poslije”, preuzele su dobro poznatu intonaciju, i zato nema nove melodije, već samo novih modulacija. A sa modulacijama se matrica ne menja. Ne mislim da je sve kao što je bilo; međutim, rasulo našeg društva tokom trinaest “godina raspleta” mnogo je beznadežnije nego što su i najveći pesimisti mogli da pretpostave. Poluge su dotrajale, zupčanici polomljeni, jedino još radi sistem za podmazivanje. Inflacija afera i skandala je toliko visoka da je obesmišljen efekat iznenađenja. Ništa više nije vest. Kao da je opet na delu Titova maksima da nas ništa ne može iznenaditi. Ko se još pita gde je Mira Marković? Šta radi Bojić, “plava grobnica” našeg zdravstva? I Mirko se nešto ućutao kao jazavac u žitu. Ne sumnjam da je, što kaže Crnjanski, sve u vezi. Vrhovi Urala i trešnje u Kini. Sejšelski i kiparski računi utiču na vodostaj Dunava kod Beograda. Plovni put srpske privrede određuju bivši šoferi DB-a koji su preko noći postali biznismeni, savetnici, čak i stručnjaci za brodove poput Janjuševića. Sa njima je brodolom permanentno stanje našeg društva.

Svih ovih godina, na površini se priča svodila na patriote i izdajnike, i dok se narod zabavljao hajkama i blaćenjem onih retkih individua koje su uporno govorile o onome što vide, duboko pod vodom, bratstvo po mrlji je složno obavljalo stečajni postupak jedne zemlje. Umesto potvrde o moralno-političkoj podobnosti, mahali su nacionalnom kartom, javni život sveli na kviz o patriotizmu, i perfidno u igru uvlačili naivne i neosvešćene. Zaista, odakle bivšem šoferu Janjuševiću, makar vozio i DB-ovca, toliki kapital? Čovek ima firmu u inostranstvu, stečenu višegodišnjim poštenim radom. Malo morgen! Valja imati dobar stomak i gledati te “half formed faces” kako na konferencijama za novinare sa osmesima i gestovima dobitnika Oskara brane svoje dostojanstvo i čast, zgroženi optužbama koje im se pripisuju, dok njihovi advokati, po pravilu braća iz istog legla, blefiraju TV gledaoce najavljujući protivtužbe. I onda, časnim činom ostavke, povlače se sa javnih funkcija u mir privatnog preduzetništva.

Sumnje nema, svako ko je nominalno preuzeo vlast posle 5. oktobra, našao bi se u mreži krimosa, baraba i hohštaplera. Gordijev čvor mafije nije se mogao razrešiti bez ustupaka, kompromisa i dilova. Oskudica u čvrstom moralnom materijalu, ili tačnije, opasnost da bi takvi, ukoliko bi se dočepali vlasti, mogli da promene pravila igre, uvukla je novu vlast u pogubni rulet gde dobitni broj određuju oni koji uopšte i nisu prisutni u kasinu. To su oni sa kojima se Legija konsultuje koje domaće firme da kupi, gde da uloži krvavo stečeni kapital. Mene Legija nikada nije zvao da me pita šta trenutno vredi čitati. Momak nije neobrazovan; naprotiv, ima diplomu violončeliste, istina, instrument je promenio, ali je zadržao futrolu. Zato se danas i ne zna ko je većinski vlasnik Srbije. Naime, zna se ko je vlasnik žetona, ali buđelar je negde drugde. A tamo se malo toga promenilo. Orkestar se i dalje drži starog repertoara, svako svira svoju deonicu, iako je dirigent u Hagu. Ali, lako ćemo sa dirigentom, nije on jedini. Uostalom, nije dirigent taj koji određuje repertoar, on samo uvežbava i vodi orkestar.

Kiše dolaze. Dunav će uskoro odneti sve što je za neko vreme izbacio na obale. I ne dolaze samo kiše, već i ruska nafta, pa će vodostaj kod Beograda biti u granicama godišnjeg proseka. I sve će opet biti na nivou.