Arhiva

Opomena pred otkaz

Stefan Slavković | 20. septembar 2023 | 01:00
Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu doneo je 21. februara rešenje kojim se utvrđuje da je v. d. dekana Filološkog fakulteta LJiljana Marković odgovorna za višestruke povrede Kodeksa profesionalne etike. Postupajući po zahtevu grupe nastavnika iz ove ustanove, Odbor je u obrazloženju naveo da je, proučivši predmetne spise iznete u zahtevima, kao i odgovore LJiljane Marković, doneo odluku o izricanju javne opomene, jer je ocenjeno da će to biti dovoljno da profesorka Marković ubuduće ne krši Kodeks. Od petoro članova Odbora, četvoro je bilo za izricanje javne opomene, a jedan član je smatrao da je neophodno doneti strožu meru. Budući da u članu 65, stavu 4 Statuta Univerziteta u Beogradu nedvosmisleno stoji da „dekan ne može biti lice… koje je prekršilo kodeks profesionalne etike“, jasno je da LJiljana Marković više ne može rukovoditi nekom visokoškolskom ustanovom. Jedan od zahteva protiv dekanke ukazao je da je duže od godinu dana istovremeno obavljala funkciju dekana i funkciju odbornice Skupštine grada Beograda, iako Statut Univerziteta u Beogradu brani rukovodiocima fakulteta da obavljaju političke funkcije. Ostavku na mesto odbornice podnela je tek nakon dopisa rektorke UB Ivanke Popović u junu prošle godine. Kao i prethodnih puta, LJiljana Marković je tvrdila da je za obavljanje paralelnih funkcija imala saglasnost Saveta fakulteta i Rešenje Agencije za borbu protiv korupcije koje je bilo u njenu korist. Odbor je zaključio da je bilo sukoba interesa i da je profesorka Marković morala da poštuje Statut nezavisno od mišljenja regulatornih tela. Utvrđeno je da je sukoba interesa bilo i u činjenici da je LJiljana Marković tokom dekanskog mandata obavljala i funkcije prodekana za finansije i v. d. upravnika Odseka za finansijsko i materijalno poslovanje. Podsećanja radi, Državna revizorska institucija je u izveštaju iz decembra 2018. utvrdila niz nepravilnosti u finansijskom poslovanju fakulteta, među kojima je najveća bila trošenje gotovo milion i po evra više nego što je bilo planirano tokom 2017. Tada je deo kolektiva Filološkog fakulteta zahtevao da sazna i ko su petoro anonimnih zaposlenih koji su tokom 2017. zabeležili milionska neto primanja. Među zahtevima protiv dekanke našla se i činjenica da Statut fakulteta nije bio usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB, iako su fakulteti bili obavezni da to urade u roku od tri meseca od usvajanja Statuta UB (usvojen je u martu 2018. godine). Fakultet nije formirao ni svoju Etičku komisiju, iako je to morao da uradi još krajem 2016. godine. Poslednji među zahtevima ticao se i očitog slučaja falsifikovanja dokumenta. Dekanka Marković je, naime, potpisala odluku Nastavno-naučnog veća o imenovanju članova, predstavnika Filološkog fakulteta, u Veće naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, iako takva odluka ne samo da nije doneta na NNV-u, nego nije bila ni na dnevnom redu sednica. Profesorka Marković je tvrdila da je odluku potpisala zbog hitnosti formiranja Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, te kako se ne bi pomislilo da Filološki fakultet opstruiše rad ovog stručnog organa. Potom je navela da se ni ne seća da je spornu odluku potpisala?! Na druge optužbe je odgovorila jednako neodbranjivo – navela je da nije uspela da dobro prouči svu normativu i propise i da je tek uz pomoć advokata uvidela određene propuste koje je, kaže, nesvesno napravila. S obzirom na činjenicu da je nedeljnik NIN u poslednjih šest meseci nekoliko puta pisao o njenom lošem i nezakonitom rukovođenju Filološkim fakultetom, ne može se reći da nije imala vremena da se pobliže upozna sa svojim pravima i obavezama. Štaviše, delovala je prilično uvereno u svoje znanje u svojoj reakciji na jedan od tekstova (broj 3585), gde je pretila tužbom i iznela niz neistina. Optužbe zbog nepotizma, prisvajanja tuđeg intelektualnog rada i autorstva u knjigama koje je doslovno nemoguće naći su i dalje neistražene i bez posledica. Posle ove odluke Odbora, teško je pomisliti i da su neosnovane.