Arhiva

Stotine miliona za poverljive ugovore

Aleksandar Radić | 20. septembar 2023 | 01:00
Jedna od dominantnih propagandnih poruka aktuelne vlasti jeste da pre nje niko nije radio na modernizaciji i jačanju Vojske Srbije. Tačno je da je od 2016. do 2019. nabavljeno mnogo tehnike, u jačanje VS uloženo je blizu 830 miliona evra, a plan je da se ove i sledeće tri godine uloži još 530 miliona. Tačno je i da su od dolaska SNS-a na vlast u julu 2012. do poslednje nedelje decembra 2016. nabavke bile marginalne. U tom periodu, uglavnom preko naslovnih stranica tabloida i politički podobnih poznavalaca vojne tematike, plasirane su informacije da će nabavki jednom biti, da novi lovci MiG-29 i raketni sistem protivvazdušne odbrane S-300 samo što nisu stigli. U stvarnosti, od novih sredstava nabavljena su dva transportna helikoptera Mi-17V-5, nešto terenskih vozila FAP 1118 iz domaćeg FAP-a i poneka sitnica. Deo budžeta Ministarstva odbrane za nabavke bio je vrlo tanak i nije bilo para čak ni da se plate oba Mi-17V-5, koja su koštala oko 25,3 miliona evra, pa je deo te sume platio Jugoimport SDPR, državna firma za trgovinu i proizvodnju naoružanja. Sve se promenilo jednog dana poslednje nedelje 2016. U prostorijama Ministarstva odbrane vodili su se istovremeno pregovori sa predstavnicima ruske državne firme Rosoboroneksport i evropske korporacije Erbas. Tema sa Rusima bio je prijem donacije od šest polovnih aviona MiG-29, povučenih iz naoružanja ruske avijacije i tehnička podrška za održavanje tih i četiri MiG-29 koja su preživela od nekadašnje eskadrile od 16 aviona iz bivše SFRJ. To je bila složena tema, jer se puno toga moralo uraditi - od tehničkih promena i pregleda do plaćanja intelektualnih prava ruskoj firmi RSK MiG. Tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević je pred novinarima izleteo (grubo rečeno, ali druge nema, jer niko pametan tokom pregovora ne priča o gornjoj sumi koju možemo da platimo) da MiG košta 185 miliona evra bez PDV-a. Tačan iznos tog ugovora nije poznat - šest aviona jesu donacija ruskog ministarstva odbrane, ali ekonomski interesi ruskih preduzeća nisu politika već posao, a za domaće javno mnjenje nije prijatna informacija koliko taj posao košta. Poruka sa naslovnih stranica da je Putin te avione poklonio donosila je, i još uvek donosi, SNS-u pozitivne bodove u dobrom delu javnosti i vladajuća partija ne bi da muti priču informacijama o nekim plaćanjima. U isto vreme, gotovo na istom mestu, sa Erbasovim trgovcima pričalo se o nabavci devet novih višenamenskih helikoptera H145M za dva ministarstva sile, odbrane i policije. Za MUP je to dobrodošla modernizacija, ali u VS ranije nikad nije pomenuto da se razmatra nabavka letelica nosivosti najviše 10 ljudi ili 1,9 tona tereta. Ti tehnički detalji su važni, jer ukazuju na to da je nabavka politički ili nekako drugačije motivisana, a nije zacrtana u dugoročnim dokumentima o planiranju nabavki za modernizaciju VS. I Rusi i erbasovci su, prirodno, kao jednu od klauzula ugovora predvideli - avans. S obzirom na to da novac za to nije bio planiran u budžetu, odlukom Vlade od 23. decembra 2016. za Ministarstvo odbrane je obezbeđeno oko 24,5 miliona evra. Tačne namene tog dodatnog novca nisu precizirane, ali vremenski se podudaraju se programom MiG, s tim da je to bio samo avans, da bi posao mogao da krene, a ostatak se finansirao iz budžeta narednih godina. I poreklo tog novca je zanimljivo, jer je 12,5 miliona evra preusmereno iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a nepunih 12 miliona iz budžeta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pre završetka burne poslednje nedelje, 29. decembra pronađeno je još novca za nove ugovore – Ministarstvo zdravlja dalo je oko 5,67 miliona, a Ministarstvo rada dodatna 1,62 miliona evra. Zbog nabavke H145M za odbranu i policiju iz drugih budžetskih stavki transferisano je oko 72,8 miliona evra, za poverljive namene, a koincidencija je da je Srbija od Erbasa zahtevala da se vrednost ugovora drži u tajnosti. Vučić je, međutim, u junu 2019. rekao da je H145M plaćen 105 miliona evra, pa se za prvu tranšu iz decembra 2016. bez rizika od greške može tvrditi da je bio avans plaćen Erbasu. Decembar 2016. bio je berićetan za modernizaciju VS, jer je te godine Ministarstvo odbrane potrošilo oko 145,36 miliona, iako su Zakonom o budžetu za sve nabavke i remonte bila planirana samo 60,73 miliona evra. Led je krenuo – novac je počeo da pristiže u Ministarstvo odbrane. Posle MiG-ova i H145M, 2017. i 2018. potpisan je niz novih ugovora, a novac je uglavnom obezbeđivan u vidu transfera od drugih budžetskih korisnika. Na primer, 2017. je Zakonom o budžetu za namenski budžetski fond za naoružanje određeno oko 1,8 miliona evra, a prema završnom računu Ministarstva odbrane potrošena su 47,62 miliona! Jedan veći transfer od oko 15,41 milion obezbedilo je Ministarstvo finansija krajem oktobra, sa prikrivenim izvorom i svrhom, pa je u završnom računu budžeta ostavljeno samo - prazno polje, tako da se može samo nagađati za koji je od novih borbenih sistema taj novac iskorišćen. U decembru, Ministarstvo finansija je za naoružanje obezbedilo dodatnih 22,65 miliona evra. Tokom 2017. za odbranu je bilo i drugih transfera, ali sa jasno definisanom namenom - za uniforme i čizme, za podršku remontnim zavodima u Batajnici i Čačku, dnevnice ljudstva na jugu – što nije slučaj sa transferima koji služe za finansiranje poverljivih ugovora. U 2018. za nabavku naoružanja u delu vojnog budžeta (klasifikacija 512 – Mašine i oprema) bilo je predviđeno 74,18 miliona, a stvarno je potrošeno čak 171,98 miliona evra, jer je te godine, 6. jula, Ministarstvo finansija prebacilo Ministarstvu odbrane 106,8 miliona evra. Taj transfer je, naravno, klasifikovan kao poverljiv, ali s obzirom na datum i prosečni rok izrade borbenih sistema od 12 do 18 meseci, može da se poveže sa nabavkom nove tehnike, sedam helikoptera i baterije sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1 iz Rusije. Dodatnih 2,58 miliona evra, takođe za poverljive namene, Vulinovo ministarstvo dobilo je 25. oktobra od Ministarstva finansija, a 29. novembra 15,22 miliona evra uplatila su mu ministarstva privrede i građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Po završnom računu budžeta za 2018. za klasifikacije 512 (nabavka novih sredstava) i 425 (tekuće popravke i održavanje) potrošeno je 223,65 miliona evra. U budžetu za 2019. samo po klasifikaciji 512 odobreno je rekordnih 182,6 miliona evra, a odlukom Vlade od 7. oktobra iz budžetskog viška je dopunjen budžet za nabavku naoružanja do 233,48 miliona evra. Kada se sve zbroji, ove godine za nabavku novih sredstava i tekuće održavanje predviđeno je 356,25 miliona, a od 2020. do 2022. za modernizaciju i remont naoružanja oko 531,4 miliona – ove godine 213 miliona, naredne 196,5 miliona, a preostalih 121,9 miliona u 2022. Taj postepeni pad izdvajanja za modernizaciju i remont može da se poveže sa završetkom modernizacije 14 aviona MiG-29. Nisu, naravno, isključeni ni novi budžetski transferi, koji su posle decembra 2016. postali sasvim uobičajeni. Od početka modernizacije domaće javno mnjenje i strani posmatrači vide u prvom planu narudžbine iz Rusije, iako je osim nabavke H145M bilo još ugovora i sa firmama iz EU – 2018. Specijalna brigada je snabdevena automatskim puškama SCAR-L nabavljenim od belgijske firme FN Herštal. Te puške građani mogu da vide od ponedeljka 16. marta, kada su naoružani pripadnici VS izašli u patrole posle uvođenja vanrednog stanja zbog virusa korona. Sa Kinom je ugovorena nabavka borbenih i izviđačkih dronova CX-92A i tehnička podrška za razvoj domaćeg drona Pegaz, sa Francuzima je potpisan ugovor za nabavku raketnih sistema protivvazušne odbrane kratkog dometa Mistral… Istovremeno se finansira i razvoj domaćeg naoružanja, ulaže se u Vojnotehnički institut (VTI) u Žarkovu i izradu desetina raznih prototipova i funkcionalnih modela. Neki su dovedeni do naoružanja i u oktobru 2019. je počeo rad u FAP-u na izradi nulte serije komandno-izviđačkih borbenih vozila BOV-KIV, konverzijom od zastarelih samohodnih protivavionskih oruđa BOV-3, izrađenih u Mariboru osamdesetih godina, a radi se i na modernizaciji i remontu samohodnih višecevnih lansera raketa Oganj. Statistika je zamorna, ali prikazana prilično nepredvidiva dinamika potrošnje vojnog budžeta najbolja je ilustracija za tvrdnju da se oružje nije nabavljalo planski, već u skladu sa političkim potrebama. Nema načina da se drugačije objasni kako je moguće da se već godinama u poslednjem kvartalu u budžetu pronađu milioni evra za naoružanje. To znači da je prvo doneta odluka da se nešto učini, pa su onda tražene pare. Pri tome je nemoguće proveriti da li je nabavljeno oružje koje je tražila Vojska, jer su planski dokumenti, koje druge zemlje objavljuju, kod nas strogo poverljivi. Zato iz Ministarstva odbrane uvek mogu da kažu da je sve što rade deo plana i da prostora za kritiku tu - nema. Podaci o učestalim transferima unutar državne kase pokazuju drugačije – da su nabavke preduzimane hirovito i da budžet, koji je uvek osetljiva tema, kod nas nije Sveto pismo.