Arhiva

Ni za otkaze nema solidarnosti

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
U najprometnijoj ulici u Srbiji, mestu na kome je u poslednje dve godine u kafeima sedelo 80 posto stranaca, pazari su se za samo jedan dan vanrednog stanja smanjili za više od 20 puta. Tome za NIN svedoče zaposleni u restoranima na centralnom prestoničkom trgu, ali se razlika meri i golim okom. Drugačije od Beograda, koji dozvoljava rad kafićima do osam sati uveče, gradovi u unutrašnjosti su to vreme ograničili na četiri sata po podne, a neki, poput Smedereva, već u utorak su im potpuno zabranili rad. Prvo su se ispraznili hoteli, turističke agencije ostale bez aranžmana, zaustavio transport ljudi i robe, opustošili frizerski i kozmetički saloni, taksi vozila, teretane, delatnosti u bliskoj vezi sa školskim programom, kakve su školice sporta i jezika. Ne od manjka nego potpuno bez posla ostale su naprasno i ukratko sve uslužne delatnosti. Slede komunikacije, prodaje nekretnina, a potom i svi čije poslovanje na ma koji način zavisi od uvoza. Manjak posla je već počeo da se kompenzuje uštedama. Otkazi se u najvećim beogradskim hotelima sada broje desetinama, a mnogi nezvanični razgovori su u NIN-ovom istraživanju pokazali da su i samo retki poslodavci pokazali solidarnost koja se u apelima svih zvaničnika u ovom trenutku očekuje od građana. Milosrdniji poslodavci su se zasad opredelili za manje zlo - uvođenje pola radnog vremena tako da niko ne ostane bez posla, a da dvoje primi platu jednog. Ili se radnici rotiraju na neplaćenom odsustvu od po nedelju-dve. Prvi od prvih na udaru bili su takozvani „omladinci“, u hotelijerstvu zastupljeni često i u natpolovičnom procentu od ukupnog broja zaposlenih. Studenti zaposleni preko omladinskih zadruga mahom su se već pozdravili s poslodavcima. Za njima slede zaposleni po ugovoru na određeno, a potom i drugi. Od ukupno 2.210.000 zaposlenih u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u decembru 2019. kod pravnih lica je 69.000 zaposleno van radnog odnosa. Preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost - a to su mala i srednja preduzeća koje su funkcioneri PKS proglasili „najugroženijim“ - još je 384.000, od čega ih je 5.000 van radnog odnosa. Preduzetničkim se smatraju brojne delatnosti sa po nekoliko zaposlenih i većina njih se bavi uslugama. U PKS kažu da se odluke donose iz sata u sat i da je ta tema svakako na stolu. Ana Majski je vlasnica dnevnog boravka za decu školskog uzrasta u Beogradu. Takvo zbrinjavanje dece je veoma popularno u gradovima, a za njima je, sa zatvaranjem škola, prestala potreba. Ona zapošljava tri učiteljice, kojima je to osnovna delatnost. Majski želi da ih zadrži, jer poseduju profesionalni kvalitet i iskustvo, ali još ne zna kako će isplatiti njihove zarade, doprinose, poreze državi. Druga delatnost kojom se bavi je škola mentalne aritmetike za decu, koju će uspeti da održi, jer ima platformu za učenje na daljinu. Istim planovima za stariju decu, koja su u stanju da prate nastavu preko interneta, rukovode se i škole jezika, ali to nije opcija za škole sporta, plesa, umetničke... Marija Turunčić je vlasnica frizerskog salona u kome je, takođe, zaposleno troje. Još od prošle nedelje posao rapidno opada, a sad je već mušterija retkost. Polovinom marta je izmirila obaveze, ali to neće moći i u aprilu. Prispevaju kirija, paušali, porezi, isplate dobavljačima materijala koji će i sami biti u problemu ako frizerski saloni prestanu sa radom. Nada se da zbog nemogućnosti da plati kiriju za lokal koji iznajmljuje neće morati i da se iseljava „usred gužve“. Aleksandar Bijelić, predsednik Udruženja taksista Srbije, koje okuplja 6.300 taksista u Beogradu i 17.500 u Srbiji, kaže da im se promet smanjio između 50 i 60 odsto, jer se danju građani sad malo voze, a noću više nemaju zbog čega. I Bijelić se nada da će država odlučiti da relaksira gubitke makar po uzoru na postojeće reprograme dugova, aktivne od pre četiri godine i koji su, kako kaže, između ostalog i mnogim taksistima pomogli da nastave da rade. Dobar deo zaposlenih u ovim delatnostima prijavljen je na minimalnu zaradu, što je poslodavcima argument u prilog očekivanju da se, na primer, doprinosi „oproste“ na mesec ili dva, s obzirom na to da je za oko 1,75 miliona penzionera jednokratno uplaćena pomoć od po 4.000, ukupno oko sedam milijardi dinara. Na takvu odluku izvesno je uticao i očekivani talas otpuštanja, jer više od polovine penzionera - dodatno zarađuje „na crno“. Da li su i sami privrednici spremni da uvedu, korporativnoj logici neprihvatljive mere – da, na primer, izjednače plate zaposlenima da bi svi tek preživeli mesec, a izbegli otkaz? Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović kaže da zakonski i ta mogućnost postoji. „Koliko poznajem poslodavce u Srbiji, to se neće dogoditi. Zakon o otpuštanjima tokom vanrednog stanja ne kaže ništa - dakle, dopušta ih. Ima primera, poput Engleske i Irske, koje su u ovoj situaciji prve uvele mere olakšica, a privrednici ih prihvatili, jer im se više isplati da uzmu jeftinu pomoć države i zadrže radnike, nego da zatvore posao i posle ga pokreću iznova. Čak i samo kod otpuštanja, kad se ponovo stvori potreba za radnom snagom, zapošljavanje novih ljudi i njihova obuka može da potraje. Naš Zakon o radu dozvoljava da u ovim okolnostima svi imaju minimalnu zaradu, takođe. Država može i da oprosti porez iako to značajno utiče na državne finansije i izaziva domino efekat. Jer kad imate kriznu situaciju, posle koje svakako neće biti rasta, sve to što ste planirali da uložite u privredu može da se uloži u državne kredite, grejs period...“ Zakonom o radu institut minimalne zarade može da se upotrebi kada ne može da se isplati ugovorena zarada, s tim da je poslodavac obavezan da razliku nadomesti kasnije. Ni trajanje nepovoljnih okolnosti zbog kojih je aktivirana minimalna zarada, kao ni rok kada nastupa obaveza isplaćivanja razlike, nisu određeni zakonom. Reljanović navodi primer Slovenije gde se svakome ko ne može da radi zbog vanredne situacije zarada isplaćuje u iznosu od 80 posto. Od toga 40 odsto zarade dobija od poslodavca, a još toliko iz javnih resursa - tako poslodavac izdvaja i manje nego što bi da su radnici na bolovanju, a po principu solidarnosti plata teče svakome. „S druge strane, poslodavce je teško sprečiti da otpuštaju, jer oni imaju i zakonski osnov - u ovom trenutku oni zaista imaju višak radnika. To ne može da se spreči, ali može da se uslovi. U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i sad postoji mogućnost povraćaja obaveza za određeni broj radnika. Mere oslobađanja od poreza rađene su za novoosnovana mala i srednja preduzeća, a sad bi svrha takvih mera mogla da bude da se očuvaju i poslovanje i zaposlenost“, ističe Reljanović. Zbog čega bi, recimo, jedan od najglasnijih zagovornika dogovora sa državom o pomoći privredi - Tomislav Momirović, predsednik Skupštine HORES, prihvatio uslov da prestane sa otpuštanjima? Vlasnik hotela Mona najpre odgovara da u ovom trenutku 60.000 ljudi u Srbiji nema svoj posao i da su njegovi apeli poslednjih dana pogrešno shvaćeni - u njegovim hotelima nije bilo otkaza, tvrdi, ali fond za plate od pola miliona evra izvesno neće još dugo postojati. „Velika firma, kao što je naša, može da izdrži neko vreme, ali manje ne mogu. Likvidnost je ugrožena, i kod nas i u celoj Evropi. Oporavak od ove situacije i kad epidemija prođe biće težak i dugotrajan, a država treba da pomogne da se on ubrza, a ne samo da se umanji šteta.“ U turizmu, udar virusa korona nisu još uvek u punoj meri osetili samo oni koji prodaju avio-karte, jer su se velike kompanije odlučile za refundaciju troškova i da pomeranjem datuma putovanja učine fleksibilnim. U oblastima koje kriza prve pogađa, kao što su usluge smeštaja, ishrane, informisanje, komunikacija, poslovanje nekretninama, umetnost, zabava, rekreacija i ostale uslužne delatnosti, zaposleno je, prema podacima RZZS, 244.000 građana. Ako ih trećina ostane bez posla, gužva na tržištu rada, po uzoru na vreme nakon krize 2008, kojom se neki poslodavci još uvek izgovaraju, poskupeće radno mesto, tako da će jedan zaposleni raditi za trojicu i kad počne oporavak.