Zemlja lala i spaljenih džamija

Ovim ubistvom objavljen je rat muslimanskim ekstremistima koji inspiraciju nalaze na Istoku i u politici islamskih zemljama”, izjavio je naciji Gerit Zalm, ministar finansija Holandije. Predsednik vlade Jan Peter Balknende imao je malo više diplomatskog sluha. On je objavio ipak samo “borbu protiv fundamentalizma”.

Teo van Gog je ubijen, mislilo se, samo zato jer je kao režiser filma “Submision” uvredio islamska religiozna osećanja. Otvaranjem poruke koju je ubica ostavio na njegovom lešu postalo je jasnije da je pravi cilj bila Somalijka Ajan Hirsi Ali, scenaristkinja filma i član holandskog parlamenta, ali i žena koja je po oceni sunarodnika “zaboravila da je muslimanka”.

Kratki film koji je pokojni Van Gog režirao a za koji je Hirsi napisala scenario, predstavlja muslimane kao ljude koji seksualno opšte sa životinjama, a polunage žene sa ožiljcima od udaraca bičem simbol su islamskog društva u kome je žena podvrgnuta maltretiranju i zlostavljanju. Sve dopunjeno delovima iz Kurana i tekstom koji ženu, tokom menstrualnog ciklusa, predstavlja kao nešto prljavo.

Ubistvo je izvršio Muhamed Bojeri (26), poreklom Marokanac, koji se rodio, odrastao i školovao u Holandiji. Vođen idejom da izvršava nalog Alaha ubio je Tea van Goga usred dana, u jednoj prometnoj amsterdamskoj ulici. Ubistvo je popraćeno ritualnim obredom i izvršeno je tokom velikog islamskog praznika ramazana. “Za ovo ubistvo nalog je morao izdati imam, muftija ili ajatolah”, objasnio je islamolog Hans Jansen.

Tajne službe nemaju objašnjenja, iako tvrde da su imale podatke o bliskim kontaktima koje je Van Gogov ubica imao sa izvesnim Samirom A., sada zatvorenim zbog pokušaja organizovanja terorističkih napada, a nisu reagovale.

Centralni biro za statistiku Holandije objavio je procenu da će već 2020. godine “došljaci” predstavljati 40 odsto ukupne populacije, među kojima će većina biti turskog i marokanskog porekla. Procenjuje se da će u gradovima oni biti čak u većini. Ovi podaci ne ostavljaju Holanđane ravnodušnim. Strah i teskoba se ne kriju, kao ni želja da se napusti ova zemlja. Od ubistva političara Pima Fortujna tendencija migracije postala je gotovo trend. Anketa koju je holandski “Telegraf” proveo pokazala je da 93 odsto stanovništva misli da se život i bezbednost pogoršavaju. Srednji stalež miran život pokušava da nađe po holandskim predgrađima, a amsterdamski gradonačelnik Job Koen jedan je od retkih lidera koji još živi u gradu ipak ne krije da “strah i mržnja između Holanđana i Marokanaca postoji”. Holandski pisac Hari Mulis, poreklom Jevrejin i nekada zatočenik nemačkog koncentracionog logora, izjavljuje da se prvi put posle rata oseća nesigurno u Holandiji. Neki članovi parlamenta žive uz policijsko obezbeđenje, a ovakav vid zaštite ubuduće biće omogućen i svima koji profesionalno “otvore usta”.

Državna bezbednost objavljuje saopštenje da se ni muslimani ne osećaju sigurno i time postaju lakši plen za asimilaciju sa radikalnim sunarodnicima. Takva atmosfera može samo pojačati potrebu za jačim i drugačijim identitetom, što će dovesti do jačanja, a ne slabljenja pozicije islama. Što manje islamske devojčice zamotane glave budu simpatične domaćinima, sve će se više dopadati svojim sunarodnicima. Logično bi bilo da strah za budućnost zemlje kreira potrebu za zajedništvom. Ovde je to izostalo. Većina Holanđana povlači se u svoje zatvorene krugove, a u njih teško ulaze čak i potomci nekada ovde doseljenih Marokanaca i Turaka. Tek trećina Holanđana je i do sada imala ozbiljnije kontakte sa strancima.

Mladi muslimani pljuju po izloženom portretu pokojnog Tea van Goga i javno izjavljuju da se stide kukavičkih reakcija starijih muslimana zbog poruke da je “islam mir”, najavljujući i skoru antihomoseksualnu manifestaciju na ulicama Amsterdama. Nemuslimanska omladina, opet, na svojim mobilnim telefonima prima poruke sa sadržajem:”Otvaranjem ove poruke ubili ste muslimana. Sudeći po vašem osmehu, vidi se da ste uživali. Pomozite čovečanstvu i pošaljite ovu poruku dalje!” Televizijska stanica “NETNJERK” objavila je niz sajtova kojima se muslimani pozivaju na rat protiv nevernika i u kojima se glorifikuju terorističke akcije.

Samo u toku poslednjih desetak dana zapaljena je džamija u izgradnji u Utrehtu, pred džamiju u Amsterdamu je postavljena otkinuta svinjska glava, a u Ajndhovenu je eksplodirala bomba u islamskoj školi. Prošle subote, u rano jutro, pred sam kraj ramazanskog posta, do temelja je izgorela džamija u Heldenu, selu u Limburgu, na samom jugu Holandije, u kome živi oko 400 000 stanovnika turskog i marokanskog porekla.

Ovdašnji komentatori se ne usuđuju da precizno predviđaju događaje, ali tvrde da su i neverovatni scenariji mogući. Smene nekoliko ministara najmanje je što se može očekivati, čak ni pad vlade nije nemoguć, a određene promene na političkoj sceni već su sad vidljive. Pozive na toleranciju i međunacionalnu trpeljivost prate finansijske injekcije ubrizgane policiji i tajnim službama (koja usput raspisuje oglase za popunu novih radnih mesta). Najavljen je i oštriji zatvorski režim, veće kazne, ali i ozbiljniji kriteriji kojima će se podvrgavati stranci u procesu integracije u holandsko društvo. U programu je i veća kontrola rada džamija i islamskih verskih škola i prvi put u holandskoj tradiciji uvedena odredba po kojoj se vlasnicima dvojnog državljanstva, optuženim za kriminalne aktivnosti, može oduzeti holandsko državljanstvo. Najavljen je i ozbiljniji program deportacije onih kojima nije odobren boravak u Holandiji, a zamenik premijera vlade Zalm obećava i takozvane zakone u nuždi, izglasane bez uobičajene i dugotrajne parlamentarne procedure. Već sada parlament u celini glasa, nesvakidašnje za ovo podneblje, za zakone koje Kabinet predlaže, a novac, večni kamen spoticanja holandske politike za finansiranje svih ovih promena, ne postavlja se kao probem.

LIDIJA KOJAŠEVIĆ