Arhiva

Prehlađena privreda

Petrica Đaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Aprilski ekonomski pokazatelji, iako su u javnosti saopšteni šapatom u poređenju sa gromoglasnim najavama o ranijoj isplati državne pomoći privredi i građanima i hvalisanjem najvećim privrednim rastom u regionu, kao što se i očekivalo, ruše sve negativne rekorde. Podaci o turističkom prometu govore da je broj dolazaka turista u aprilu ove godine u poređenju sa istom mesecom prethodne opao za 97,9 odsto, dok je broj noćenja smanjen za 94,6 odsto. Industrijska proizvodnja pala je za 16,6 odsto u poređenju sa aprilom prethodne godine, odnosno 20,8 odsto u odnosu na prosek 2019. I taj pad uporediv je jedino sa najcrnjim ekonomskim rezultatima Srbije u njenoj novijoj istoriji, onim iz vremena ekonomskih sankcija i NATO bombardovanja. Najdrastičniji pad zabeležila je, očekivano, prerađivačka industrija, ali gotovo da i nema sektora u kojem je u jeku epidemije virusa kovid–19 došlo do nekakvog rasta. Republički zavod za statistiku saopštio je da je i promet u trgovini na malo manji za petinu u odnosu na april 2019, a taj pad nisu uspeli da ublaže čak ni enormna povećanja u potrošnji pojedinih životnih potrepština koje su građani besomučno kupovali kako bi ili stvorili zalihe hrane ili se zaštitili od opasnog virusa. Rezultat aprilskog karantina po kojem se Srbija gotovo i ne razlikuje od drugih država, jeste i smanjenje uvoza i izvoza za nešto manje od 30 odsto, a ako u ovoj sumornoj aprilskoj statistici i ima nešto čime se vredi pohvaliti to bi mogao da bude nešto manji spoljnotrgovinski jaz, jer su i uvoz i izvoz pali praktično isto, ali zbog većeg uvoza od izvoza smanjen je konačni negativni saldo. Iako statistika nije objavila aprilske rezultate za celokupnu srpsku privredu, a može se očekivati i da april bude najcrnji statistički mesec u ovoj godini, odnosno da će majski rezultati zbog ukidanja vanrednog stanja i otpočinjanja kakve-takve privredne aktivnosti biti nešto bolji, da se već sada naslutiti dvostruki pad BDP-a u drugom kvartalu. Vlastima može za utehu poslužiti činjenica da će izbori do objavljivanja tog rezultata već biti gotovi, a bez sumnje neće izostati ni argumenti kako je taj pad ipak manji nego u nekim drugim ekonomijama, koje svoje survavanje već sada ne kriju. I onim sa kojim je Srbija uporediva u ekonomskom smislu, ali i onim sa kojima nikada nije bila. Baš kao što je pre samo nekoliko nedelja medijima dominirala grafika koja pokazuje kako je za razliku od Nemačke ili SAD, mada se radi o najvećim ekonomskim silama, koje su već u prvom kvartalu imale pad BDP-a, Srbija rasla po stopi od pet odsto. Tih pet odsto potvrdila je pre nekoliko dana i zvanična statistika, ali procene ekonomista su da ni to neće biti dovoljno da Srbija napravi ekonomsko čudo kakvo najavljuju zvaničnici, odnosno da ovu godinu za razliku od ostatka sveta završi sa pozitivnom stopom privrednog rasta. Ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao procenjuju da će Srbija ovu godinu završiti sa ekonomskim padom od oko tri procenta, znatno većim od onog na koji se računa u usvojenom rebalansu budžeta (-1,8 odsto), a drastično lošije od onoga što političari, ali i predstavnici zvanične statistike govore usmeno, najavljujući da pada neće ni biti. Ovakve najave ne samo da nisu potkrepljene bilo kakvom utemeljenom prognozom ni domaćih, a ni međunarodnih relevantnih institucija, već ih ne nagoveštavaju ni aprilski ekonomski rezultati. Naime, poređenje sa statistikom u regionu govori da Srbija u aprilu nije prošla ništa drugačije o svih ostalih, što je logično s obzirom na to da je bila zaključana u svoje stanove baš kao i najveći deo sveta. Mada najnovija statistika to ne pokazuje, ceh karantina izazvanog širenjem virusa kovid-19 moglo bi da svojim radnim mestima plati oko 100.000 zaposlenih, procenjuju predstavnici radnika, a u najvećem riziku od gubitka posla biće zaposleni u najviše pogođenim sektorima privrede, kao i oni čija radna mesta nisu formalna, ni sigurna. Aktuelni podaci o stanju na tržištu rada pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine došlo do rasta zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti, ali takvi rezultati se ne mogu očekivati u narednim mesecima, a naročito nakon što se iscrpi mera pomoći države uplatom minimalne zarade i odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa. Čak i ako aprilski podaci budu pokazivali da, za razliku od podataka za industriju, usluge, turizam, trgovinu, na srpskom tržištu rada nema značajnog pogoršanja situacije, teško je očekivati da će radnici u Srbiji iz ove krize izaći neoštećeni. A to će se najjasnije videti narednih meseci kada se pad privredne aktivnosti prelije na tržište rada, ali i kada država prestane da finansira deo zarade za najveći deo privatnog sektora. Uostalom, istraživanje koje je sajt Poslovi Infostud radio još tokom prve nedelje aprila na uzorku od 580 privrednih subjekata u Srbiji i gotovo 4.500 ispitanika pokazalo je da je čak 80 odsto kompanija već tada otpočelo ili planira da u skorije vreme otpočne sa smanjenjem troškova, uključujući i smanjenje broja zaposlenih, dok je 12 odsto ispitanika već tada ostalo bez posla. I najnovije istraživanje MONS-a (Monitoring socijalne situacije u Srbiji) pokazuje da su kovid-19 krizom najviše pogođeni sektori usluga smeštaja i hrane kojima sledi i najduži i najteži oporavak, a zatim i celokupna uslužna delatnost, trgovina, prerađivačka industrija i poslovanje sa nekretninama. Tek nešto manje bolno kriza je uticala na sektore saobraćaja, umetnosti i zabave, dok su u ovoj zdravstvenoj, ali posledično i ekonomskoj i socijalnoj krizi najbolje prošli oni koje zapošljava država, zaposleni u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti ili državnoj upravi. Sa druge strane, čak 44,4 odsto od ukupnog broja zaposlenih radi u teško pogođenim sektorima privrede, a autori istraživanja Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić ističu i da se usled činjenice da su sektori sa višim zaradama od prosečnih imali niži rizik i obrnuto, sugeriše da se može očekivati i povećanje sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na period pre krize. Drugim rečima, nejednakost po kojoj je Srbija prednjačila i daleko pre epidemije korona virusa povećavaće se u narednom periodu, a prognoze su da će osim smanjenja stope formalne zaposlenosti, doći i do povećanja sive ekonomije, odnosno većeg angažovanja radnika na crno ili na nesigurnim radnim mestima. To će istovremeno povećavati i broj onih koji su u riziku od siromaštva, a koje su zbog izostanka formalnog radnog mesta zaobišle i aktuelne mere podrške države privredi. Uostalom, nije li primer niškog hotelijera i političara Ivice Tončeva koji je u prvim danima epidemije otpustio čak 60 odsto zaposlenih u svom hotelu u Nišu, da bi ih onda nakon javne prozivke predsednika Srbije uz izvinjenje i njemu i njima, vratio na posao, pokazatelj kako će se stvari odvijati kada se završe i epidemija, izbori i aktuelni program podrške.