Arhiva

Papreni računi stigli na naplatu

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Prašina koju je podigla vest da je Telekom Srbija spreman da plati 155 miliona evra da postane novi vlasnik kosovskog mobilnog operatera IPKO pokrila je jednu drugu vest, koju većina Vladi Srbije naklonjenih medija nije ni registrovala. Građani su upoznati da vlast u Prištini iz političkih razloga neće ni da čuje za ekonomski najbolju ponudu, kao što je u oktobru 2018. i albanski premijer Edi Rama odbio i pomisao da bi Telekom Srbija mogao da kupi Telekom Albanija. I tada je Telekom Srbija dao najbolju ponudu, ali nije vredelo. Jednu drugu odluku Telekom će mnogo lakše sprovesti u delo, samo što ona neće obradovati 4,8 miliona građana - akcionara doskora najprofitabilnijeg akcionarskog društva u kojem država kao većinski deoničar vedri i oblači. Za odluku na Skupštini akcionara 27. jula biće dovoljan samo jedan glas ovlašćenog predstavnika države, jer ona poseduje 58 odsto akcija i već sada je izvesno da će proći predlog Nadzornog odbora da ni ove godine akcionari ne dobiju ni dinar dobiti iz 2019. Ne bi se, doduše, usrećili ni da im je isplaćen ceo profit, jer bi svako ko ima 31 besplatnu akciju dobio devet evra i to bruto, jer je konsolidovana neto dobit Telekom grupe manja od 21 milion evra, a samog Telekoma je nešto veća – 29,5 miliona evra. NIN je takav scenario prvi najavio u junu prošle godine, kada je objavio da će najverovatnije građani ostati kratkih rukava ne samo te, već i naredne dve godine, a sve su veće šanse da će tako biti i 2022, jer su rezultati sve lošiji. Zato je Nadzorni odbor i predložio da se dividenda ne isplaćuje i da sva dobit bude neraspoređena, za zlu ne trebalo. A da je dobro, nije. Uprkos tome što je Telekom u poslednjih godinu i po dana potrošio stotine miliona evra za kupovinu privatnih distributera kablovske televizije, konsolidovani prihodi kompanije, u čijem sastavu posluje šest zavisnih preduzeća, lane su povećani za 8,2 milijarde dinara, a poslovni rashodi za 13,4 milijarde. Troškovi su, dakle, rasli duplo brže od prihoda - 11,9 prema 6,6 odsto. Prilično razočaravajući podatak za „zlatnu koku“, koja je u srpski budžet znala da „snese“ nekoliko milijardi dinara godišnje. I za kompaniju, za koju je Vlada Srbije za državni udeo ne tako davno od potencijalnog kupca tražila bar milijardu i po evra, a sada su njene obaveze premašile tu sumu. U poslovnim krugovima odavno se šuška o tome da se Telekom mnogo zadužio, da se možda i preigrao. Iz materijala, pripremljenih za Skupštinu akcionara, vidi se da je za akvizicije Telekom potrošio 370 miliona evra - Kopernikus tehnolodži ga je do sada koštao 23 milijarde dinara, Radijus vektor 10,2 milijarde dinara, Masko 2,56 milijardi, Telemark sistem 2,47 milijardi, Ekse net 2,35 milijardi, AVkom 1,5 milijardi, BPP Ing 1,12 milijardi i SAT TV Meteor 0,3 milijarde dinara. Telekom za to para nije imao, morao je da ih pozajmi. Zato je, kaže za NIN Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiza, slabo koga mogao da iznenadi godišnji finansijski izveštaj o poslovanju Telekoma. „On poslednjih godinu, dve primenjuje politiku širenja biznisa koja se u velikoj meri oslanja na tuđe izvore finansiranja. Ta strategija dovela je do prilično zabrinjavajućeg nivoa duga, koji je dobrano istopio profite, ali - što je mnogo opasnije - i stvorio strukturu finansiranja kompanije koja bi mogla uzdrmati njenu stabilnost u slučaju slabljenja kursa dinara ili generalnog rasta kamata. Naravno, koliko će kompanija biti imuna na ove opasnosti u velikoj meri zavisiće od kvaliteta sprovedenih investicija“, ističe Gujaničić. I zaista, iz konsolidovanog bilansa stanja vidi se da je ukupan dug 1.223,8 miliona evra, za 35 odsto veći nego 2018. Automatski, koeficijent zaduženosti opasno se približio granici od 50 odsto, koja je prvi indikator da je firma u problemima. Taj pokazatelj raste brže nego javni dug zemlje pre fiskalne konsolidacije – do 2015. bio je samo 18,2 odsto i držao se na relativno niskom nivou sve do 2017, kada je bio 22,4 odsto, a onda je eksplodirao i za samo dve godine je udvostručen, na 44,3 odsto. Zato su za analitičare akvizicije Telekoma bile sporne više zbog cena koje je plaćao nego zbog same strategije širenja biznisa u nove sektore, s obzirom na to da prihodi od fiksne telefonije godinama padaju, a taj trend će se samo produbiti. Uz to, upravi Telekoma kriza izazvana kovidom-19 bi mogla dodatno zakomplikovati život zbog pada prihoda i rasta cene zaduživanja. „Generalnoj strategiji Telekoma, premda je malo odocnela, ne može se previše prigovoriti, jer odavno slično rade i druge svetske telekomunikacione kompanije. U situaciji kada je čitava branša doživela saturaciju, a klijente je sve teže zadržati, one pribegavaju ukrupnjavanju ili vertikalnom širenju u srodne delatnosti, poput kablovskog ili medijskog biznisa. Ideja ovakvog nastupa je da se kreira kvalitetan i kompletan sadržaj koji će zadržati klijenta i koji neće napustiti kompaniju čim mu drugi operater ponudi koji besplatni minut razgovora ili bajt interneta više. No, u ovom generalnom okviru dešavaju se poslovne aktivnosti koje bi bilo teško zamisliti u kakvoj korporaciji u kojoj se menadžeri pozivaju na odgovornost putem kontrole od strane akcionara. Samo letimičan pregled spiska i cena preuzimanja kompanija, iznosa koji se plaćaju za premijum sadržaje, a potom ’dele’ sa konkurencijom, ukazuju da se ponajmanje vodi računa o efikasnosti ovih ulaganja. Time je još intenzivnije nastavljena praksa rastakanja javnog, s obzirom na to da ova kompanija ima dugu istoriju skupih preuzimanja, poput Telekoma Srpske ili spasavanja Dunav banke, od kojih se neka još uvek nisu isplatila, a pitanje je da li će ikada“, ističe Gujaničić. U pismu upućenom akcionarima, generalni direktor Telekoma Predrag Ćulibrk navodi da je 2019. nastavljen i pojačan investicioni ciklus, započet u drugoj polovini 2018. „Investicije su se realizovale u četiri pravca: nastavak akvizicija kablovskih operatora u Srbiji i BiH, unapređenje 4G mreže u odnosu na pokrivenost i kapacitet, nastavak izgradnje optičke mreže u metro i pristupnom delu (FTTH) i unapređenje TV sadržaja za potrebe cele Telekom Srbija grupe. I pored velikih investicija koje su iziskivale značajna finansijska sredstva, uspeli smo da održimo pozitivne finansijske rezultate, a još važnije je da smo značajno popravili tržišnu poziciju u ključnim segmentima i postavili temelje budućeg razvoja kompanije“, navodi Ćulibrk i precizira da je broj TV korisnika u Srbiji porastao za 36, a broj internet korisnika za 18 odsto. Na nivou Grupe, tvrdi on, rezultati su još bolji, jer je broj TV korisnika porastao oko 50 odsto, na oko 1,15 miliona, a broj internet korisnika za 20 odsto, na oko 1,25 miliona korisnika. Za generalnog direktora „slabiji rezultat neto dobiti“ je pre svega „efekat značajnijeg uvećanja amortizacije“ posle velikih investicija, od kojih očekuje da u narednom periodu doprinesu boljim poslovnim i finansijskim rezultatima. Je li ovo optimizam sa pokrićem ili bez njega, pokazaće vreme. I to veoma brzo. Kao što se već pokazalo da su izostali neki od očekivanih efekata za 2019. Pre 12 meseci u Telekomu su tvrdili da će se efekat akvizicija videti tek u konsolidovanom izveštaju za 2019. i da će one „značajno uticati na ukupni rast operativne dobiti Telekoma“. Ispostavilo se, međutim, da je neto profit za čak 77 odsto manji nego 2018. A te godine bio je manji nego 2017. I tako redom. Za razliku od dobiti, koja se strmoglavila, dugoročne obaveze zbog kupovine novih i investicija u postojeća zavisna preduzeća dostigle su rekordnih milijardu i 285 miliona evra, pri čemu lavovski deo (834,5 miliona evra) otpada na kredite. Dugoročne obaveze lane su povećane za više od 600 miliona evra, u proseku za 50 miliona evra mesečno. Poređenja radi, u istom periodu javni dug Srbije porastao je za 930 miliona evra. A, s obzirom na to da jedna nevolja po pravilu ne ide sama, istovremeno su značajno - sa 71,9 na 108,5 milijardi dinara - povećane i tekuće obaveze, koje su krajem prošle godine dostigle 920 miliona evra. Šta li će nakon uvida u najnovije brojke reći predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je kao premijer, na Kopaonik biznis forumu u martu 2016, priznao da se pokajao što je „pod pritiskom javnosti“ odustao od prodaje Telekoma. Hoće li se još više kajati kad sazna da je pre samo tri godine profit Telekoma bio šest puta veći nego lane? I malo li je u tako kratkom roku ostati bez 100 miliona evra? Kako je sve to moguće u kompaniji u kojoj država, pardon, njeni građani, poseduju oko 58 odsto, a direktno još oko 22 odsto akcija, pita se Nenad Gujaničić. „Vrlo jednostavno, samo treba iz ove nejednačine izbaciti tržište, onemogućiti vrednovanje kompanije i nema te poslovne odluke koju neće aminovati partijski Nadzorni odbor, a progutati javnost“. U nadi da ćemo nekada dočekati i sud tržišta o ceni ovog komada „porodičnog srebra“, trend vrednovanja kompanije i kvaliteta donošenja poslovnih odluka sasvim sigurno nije upitan, ističe sagovornik NIN-a i podseća da je pred svetsku krizu 2008. prodajom Telekoma bilo moguće otplatiti polovinu javnog duga Srbije, a sada taj novac ne bi bio dovoljan ni za godišnju kamatu na taj dug.