Arhiva

Nadriprevodioci

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
„Ministar poljoprivrede Srbije“, moglo se čuti svojevremeno na RTS-u, „najavio je da će se krajem maja znati da li nemačka firma ’Tenis’ dolazi u Srbiju.“ Onda smo u vestima B92 saznali neprijatnu novost: „Najveća nemačka klanica i fabrika za preradu svinjskog mesa ’Tenis’ postala je novo žarište korone. Proizvodnja je privremeno obustavljena.“ Još koji dan kasnije, u Blicu moglo se pročitati: „Memorandum sa ’Tenisom’ potpisan je 2015. godine i od tada se čeka da oni dođu.“ Zašto li se fabrika mesnih proizvoda zove „Tenis“? Je li možda njen vlasnik neki ljubitelj tenisa, ili teniser koji će doći u Beograd da igra s Novakom? Često sam se to pitao, dok od kolege Tvrtka Prćića, profesora na novosadskom univerzitetu, nisam dobio pismo koje me je iznenadilo. „Izgleda“, piše on, „da u ovoj zemlji ne postoji nijedan germanista koji bi primetio i reagovao na to da nemački mesni koncern Toennies nije Tenis, kako svi domaći mediji pišu i govore, nego Tenijes (tačnije Tenjes, ali to bi, bar u latinici, navodilo na izgovor ’nj’).“ Ne žali se Prćić samo na germaniste, nego i na pojedince iz sopstvene struke – anglistike. „Taman sam se ponadao“, piše, „da su nadriprevodioci stvar prošlosti, a oni ponovo izronili na raznim ’alternativnim’ sajtovima, gde prevode filmove i serije, a i prevodi su im ’alternativni’. U seriji Viktorija, o istoimenoj kraljici, neku vojvotkinju od Baklua (Buccleuch) nazvali su ’od Buklea’.“ Pogledao sam u rečnik stranih reči i video da je bukle (od fr. bouclé) vrsta grube tkanine od kovrdžave vune. Zamislite vojvotkinju u takvoj haljini! „Ovih dana“, nastavlja se Prćićevo pismo, „čuli smo da je umrla pevačica Vera Lin (Vera Lynn), koja se proslavila pesmom We’ll Meet Again u godinama Drugog svetskog rata. Javljajući tu vest, naši mediji nazvali su je ’Dama Vera Lin’.“ Sasvim je moguće da je za života bila fina dama, ali na engleskom Dame je zvanična titula koju dodeljuje kraljica, ravna tituli Knight (vitez) za muškarce. „Nikad se taj nesretni engleski“, komentariše Prćić, „nije toliko učio kao sada, a nikad se nije toliko manjkavo i šlampavo znao kao sada, jer se predaje potpuno pogrešno, kao da nismo zakoračili u 21. vek, nego da smo na polovini dvadesetog.“