Arhiva

Jedno obraćanje naciji menja sve

Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a | 20. septembar 2023 | 01:00
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić mnogo voli da drži konferencije za štampu. On, takođe, mnogo voli i da gostuje na televizijama. Svi ti događaji zbirnim imenom se dramatično nazivaju - obraćanja naciji. Šta predsednik jedne majušne zemlje ima svako malo da se obraća naciji nije do kraja jasno, pošto ni lideri najmoćnijih zemalja na svetu ne rade takve stvari često, a kada to urade, to uvek ima neko posebno značenje i težinu. Bilo kako bilo, kad se neko toliko često obraća naciji, verovatnoća da će da kaže nešto zbog čega će ljudi doslovno da pobesne povećava se do neslućenih razmera. I upravo se to desilo Vučiću. Izašao je on tog 7. jula na još jednu konferenciju, pardon obraćanje naciji, istresao šta ima, sve je delovalo manje-više rutinski. Malo je kritikovao narod, malo je pričao o novih 17 miliona ili koliko već respiratora koji samo što nam nisu stigli, a onda je najavio i novi policijski čas. Nećete ga majci napolje od petka uveče do ponedeljka ujutru, saznali smo i, kako nam reče, samo čudo može da se desi, pa da do toga ne dođe. Say no more, rekoše besni građani ispred televizora, sad ćeš da vidiš ne jedno, nego trista čuda. Nije predsednik čestito stigao ni do tradicionalnog omalovažavanja novinara N1 na kraju konferencije, a građani su se već skupili ispred Skupštine Srbije. Poruka je bila krajnje jednostavna - nećeš više nas da zaključavaš nakon što si ti organizovao izbore, nakon što si ti dozvolio da se igraju utakmice i teniski turniri i nakon što si ti pravio slavlje zbog izborne pobede, na kojem se pozaražavalo pola tvoje stranke, sve u svemu, nećeš nas da kažnjavaš za tvoju neodgovornost. Ovakav razvoj događaja zatekao je predsednika, jer ko bi, pobogu, rekao da ovakav narod može tako da reaguje? Pa Turcima je trebalo nekoliko vekova da ga dovoljno iznerviraju da bi reagovao, šta bi ovim ljudima posle samo osam godina?! I ne samo da su reagovali, nego su mu i odgovorili, onako drsko i detinje bezobrazno. I ne samo da su mu odgovorili nego su malo i polupali grad, pa je onda otac nacije morao malo da polupa njih. Već sledećeg jutra ukazao se Predrag Kon, koji je saopštio kako situacija u Beogradu možda i nije baš toliko epidemiološki loša, a kasnije se i Vučić ponovo, pazite sad, obratio naciji, i rekao da se odustaje od policijskog časa. „Neće biti policijskog časa i šta ćete sad“, kvaziprkosno je izjavio Vučić, kao da nije napravio ustupak nego kao da je isterao nešto svoje, nadajući se da će tako umiriti nervoznu masu. Ali avaj, masa je bila u fazonu: „Ništa, ništa, samo ti radi svoje, a mi ćemo da radimo svoje“. Neredi su nastavljeni narednih par dana, a u pranju od odgovornosti možda je najdalje otišla premijerka, koja je u intervjuu za Bi-Bi-Si ustvrdila da odluka o policijskom času nikada nije bila stvarno doneta, te da ona zapravo i ne zna zašto ti ljudi protestuju. Možda samo nije čula da je predsednik doslovno izgovorio da se „od petka do ponedeljka uvodi policijski čas, a posle ćemo videti šta dalje“, mada je verovatnije da samo nije želela da čuje ono što joj se ne dopada. Ako ništa drugo, iz ove ne baš prijatne situacije Vučić je mogao da zaključi bar nešto pozitivno. Izgleda da nacija ipak koliko-toliko prati ta njegova obraćanja naciji. Samo kud se uhvatiše baš za ovo, a ne nešto lepo, nešto pozitivno, nešto o BDP-u na primer, pa da izađu svi i da razdragano zaplešu, da proslave njegov lik i delo. Pa, zar baš toliko mnogo traži od njih?