Arhiva

Rasprodaju državu da bi nahranili mafijaški klan

TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Uizveštaju Transparensi internešnel, Srbija je na 91. mestu liste od 180 država i poziciju deli sa Turskom, ali, prema istraživanju USAID i CESID za 2019, u Srbiji 86 odsto ljudi ne bi prijavilo korupciju. Nekadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader osuđen je na zatvorsku kaznu zbog ratnog profiterstva. Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski, za koga je otkriveno da je primio mercedes vredan 600.000 evra, pobegao je iz zemlje.. Nakon izveštaja o sumnjivoj kupovini stana, Aleksandar Vulin smenjen je sa funkcije ministra rada i - nagrađen pozicijom ministra odbrane. Siniša Mali, nakon sumnje o kupovini 24 stana u Bugarskoj i nerazjašnjene uloge u finansiranju i izgradnji Beograda na vodi nagrađen je pozicijom ministra finansija. Saldo na računu brata premijerke Ane Brnabić uvećava se poslovima vezanim za državu, kao i supruga ministarke Kuburović. Oni mogu mirno da spavaju? Zašto? O tome, između ostalog, za NIN govori Miroslava Milenović, finansijski forenzičar, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije i finansijski istraživač Panama papira. Zašto korupcija kod nas nije kažnjiva, naročito kada se radi o visokim funkcionerima? Politika je ušla u sve pore života, postala je sve …mnogo je važnije koga poznajate u vladajućoj ekipi nego šta znate i šta umete. Srbija je odavno u gvozdenom zagrljaju organizovanog kriminala, tako da oni koji omogućavaju da kriminal cveta i nesmetano se razvija jesu njihovi radnici, a oni su van dometa pravde. Pravda odavno ne stanuje u Srbiji i rezervisana je privilegija samo za one bliske vlasti. Pravosuđe je na disaljkama ili, kako je sada popularnije reći, na respiratorima decenijama. Postalo je normalno da se ne otvaraju teške teme, da se ne sprovode istrage, a i kada se sprovode, limitirane su, a najčešće dokazi završe u fiokama spremni za koaliciona uslovljavanja kao i za otkup slobode od strane onih koji su se ogrešili o državu i narod. Ko stoji iza Beograda na vodi? Mi! Mi svi sa našim opljačkanim parama… pokradenim i izbačenim van zemlje tokom devedesetih… Samo, sada tim parama upravljaju neki novi važni klanovi. Beograđanka je prodata po ceni kvadrata objekata u predgrađu Beograda, firmi koja postoji dve nedelje, sa osnivačkim kapitalom od 100 dinara, ali pominju se i Devičanska ostrva i Malta. Da li znate ko stoji iza kupovine Beograđanke? I da li je to slika borbe protiv korupcije u Srbiji? Borba protiv korupcije u Srbiji odavno ne postoji, a ako se neki plamičak i javi on je vrlo selektivan. Ništa nismo naučili iz privatizacije kada smo dragulje prodavali ofšor kompanijama sa skrivenim vlasnicima. Ovo je prodaja porodičnog srebra da bi se isplatio i nahranio mafijaški klan. I to je to… Ko god da je imenom ili prezimenom trenutno izabran da bude istureni vlasnik, pravi vlasnik poseduje ovu državu. Marta ove godine republička tužiteljka Zagorka Dolovac potpisala je saradnju Srbije sa Eurodžast, najvažnijom pravosudnom mrežom za krivičnopravnu saradnju EU. Čime se konkretno bavi Eurodžast? I šta za tu mrežu može da učini tužiteljka Dolovac, za koju se u Srbiji pitaju da li uopšte postoji ili je izmišljen lik? Videla sam objavu na sajtu RJT, pretpostavljam da je u pitanju Eurodžast gde je Hamran postao predsedavajući oktobra 2017. godine. Na sajtu iste organizacije objavljeno je da je 10. marta ove godine Liason Prosecutor, tužilac za vezu sa Srbijom, otpočeo sa radom. Bilo kakva međunarodna saradnja je dobrodošla, no za svaku saradnju potrebno je poverenje. Mi smo uspeli sklanjanjem raznih važnih informacija po fiokama kao i trgovinom istih, objavljivanjem važnih dokumenata i dokaza po naslovnim stranama tabloida, da dovedemo do toga da nam se baš ne veruje da smo iskreni i željni saradnje. Inače, Eurodžast za tužilaštvo je slično funkciji Europola za policiju. Saradnja u istragama naročito transnacionalnog organizovanog kriminala, kao i terorizma i pranja novca, neobično je značajna i takve istrage prevazilaze nacionalne okvire odavno. Sprovođenje nacionalnih istraga, limitirana saradnja sa drugim državama samo kroz pisanje zahteva za međunarodnu pravnu pomoć, davna je prošlost. Sadašnji pojavni oblici kriminala traže zajedničke istrage, dnevnu saradnju, razmenu informacija na dnevnom nivou, poverenje. U zemlji u kojoj na naslovnim stranama tabloida izlaze optužnice, detalji istraga, u kojoj su mediji ugašeni, u kojoj se informacija ne prenosi i saopštava nego se njome trguje, teško da će ta saradnja rešiti problem. No, ja se uvek nadam da će možda dunuti neki dašak vetra u jedra onih koji još uvek vide u pravosuđu pravdu i žele da je konačno pokažu, vide i čuju. Tužiteljka Dolovac verovatno ima svoje razloge za nevidljivost i neadekvatan rad. Nadam se da ćemo jednog dana moći da ih čujemo na mestu koje je adekvatno za ono što je svojim nečinjenjem tužilaštvo uradilo Srbiji i nama koji volimo ovu malu ali lepu i punu duše zemlju. U okviru te saradnje Eurodžasta, kako vidite mogući susret tužiteljke Laure Koveši i Zagorke Dolovac? Koja je razlika između njih i šta ona govori o Srbiji danas? Zašto Srbija nema takvu tužiteljku? I zašto EU ne insistira da Srbija, odnosno njeno tužilaštvo, obavi posao koji je obavila Koveši u Rumuniji? Koveši je simbol slobode, bezuslovne borbe protiv korupcije. Prvi evropski tužilac. To bi bio susret suprotnosti, dva različita simbola. EU je svesna situacije u medijima, vidi kako izgleda demokratija u Srbiji, označeni smo kao zemlja u kojoj je demokratija nestala. Nazvani smo hibridnom državom u kojoj se po pravdu i pravo ne ide u pravosuđe. Institucije su tu da zaštite bogatu klijentelu na vlasti? Zašto EU ne insistira na primeni zakona, poštovanju pravde, Ustava i demokratije u Srbiji? Zato što trenutno nema vremena da se bavi tuđim dvorištem koje se nekako nalazi u sporednoj ulici istorijskih događaja današnjice. Kada interesi EU budu da cveće procveta i u našem dvorištu, zasadiće ga i negovati. Trenutno smo prepušteni sebi a opet naša je zemlja, ne možemo kriviti druge što ne žele da insistiraju, menjaju, pomažu, kad već sami nismo sposobni da stvorimo društvo kojim će se naši unuci ponositi. U timu ste istraživača finansijske operacije oko Panama papira. Koje srpske firme i čije ste videli u njima? I šta se nakon te istrage promenilo, makar u srpskim okvirima? Panama papiri, ofšor papiri, razne druge teme obrađene od strane novinara istraživača u našem društvu, ništa ili veoma malo pomeraju i menjaju. Za sada. Nije došao momentum, kriminal drži u zagrljaju zemlje Balkana, kriminalni klanovi ratuju po ulicama, za sada pomalo, kriminal ima svoje predstavnike i jatake u policiji, institucijama, vlasti. Kako srpske firme posluju danas i nalazite li ih u papirima koje istražujete i sada? Mislite firme koje su osnovane na ofšor destinacijama, gde su krajnji vlasnici povezani sa Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom? Ima ih naravno, jer gde ima narkotika, trgovine oružjem, ljudima, migranata, ima i naših klanova, a profit treba oprati. Poznati smo u tim krugovima. Kada je reč o korupciji i svetu, odnosno Evropi, po čemu se razlikuje Srbija od ostatka sveta i kojoj grupi zemalja pripada i zašto? Srbija danas pripada grupi gde smo se nadali da nikada nećemo biti. Srbija u kojoj ima bosih i gladnih. Demokratski režim je pod znakom pitanja, sloboda medija nepostojeća. Za izrečenu reč tužilaštvo nije slepo i gadljivo da goni po diktatu. Nasilje je sve prisutnije, korupcija vidljiva, borba protiv korupcije nevidljiva, a i kada ima te borbe onda je selektivna i sitna i usmerena je protiv male korupcije, kao borba protiv utaje PDV-a kontrolom pekara i izdavanja fiskalnog računa za prodatu kiflu. Kako ocenjujete rad Saveta za borbu protiv korupcije i u odnosu na to kako vidite stav Vlade, one prethodne i zasad nepostojeće, prema korupciji? Nijedan izveštaj ovog tela Vlada nije podržala? Nijedna vlada nije volela Savet i izveštaje koje je on pisao, ali je javnost o tim izveštajima diskutovala, pričalo se. Uvek je Savet bio na meti kriminalaca, no Savet je svoju oštricu davno izgubio kada su dva člana izabrana bez saglasnosti i znanja Saveta. Tada je Savet za mene prestao da postoji, no to sada govore moje emocije kao bivše članice Saveta. Da, naravno da i dalje čitam izveštaje Saveta. Agencija za borbu protiv korupcije u svom izveštaju je navela da je tokom 2019. tužilaštvu podnela 11 krivičnih prijava protiv funkcionera koji nisu prijavili imovinu. Donete su tri pravosnažne presude, dve oslobađajuće i jedna drugostepena. Šta vam to govori? Da su srpski funkcioneri imuni na korupciju? Ili - da Agencija ne radi svoj posao, tužilaštva takođe? Ta cifra, 11 krivičnih prijava za 2019, vrlo je mršava, a još mršavije je šta je uradilo pravosuđe sa tim. Agencija je jedna od institucija koja je ugušena, dobri kadrovi najureni, tako da je o tome šta je zapravo posao Agencije a šta ona danas radi ili se trudi da radi, bespredmetno govoriti. Srpske institucije su ugašene, uništene, postoje samo formalno na papiru. Potpuni reset društva i promena sistema su potrebni, jer tada dođe na red i borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, finansijskog kriminala, pranja novca…. Istražujete Hezbolah. Možete nam otkriti neke od podataka do kojih ste došli? U koje istrage ste sada uključeni? I, zašto ste nepoželjni u Beogradu? O istragama na kojima trenutno radim nažalost ne mogu da pričam jer su sve u osetljivim fazama… Hezbolah je trenutno jedan od najmoćnijih nedržavnih igrača na svetu, sa ogromnim investicijama širom sveta, pa tako posredno i na Balkanu, tako da ne treba da čudi da se to ime pojavilo na papiru potpisanom u SAD. Koliko su istraživači i novinari u opasnosti i šta je njihova misija zbog koje rizikuju život? Dosta sam radila i radim sa novinarima istraživačima širom sveta, pa tako i na Balkanu i u Srbiji. Bez njih mnoge istrage ne bi imale sudske epiloge, bez njih mnoge istrage ne bi bile ni otvorene. Najčešće kada obučavam policiju, tužioce i sudije širom sveta ponavljam kao papagaj – saradnja, saradnja, saradnja. Na nacionalnom i međunarodnom nivou, onakva kakvu je imaju novinari istraživači. Trenutno su novinari preuzeli proaktivnu ulogu razotkrivanja najkompleksnijih korupcionaških slučajeva širom sveta. Hoće li oni uspeti da promene ovaj svet na globalnom nivou? Da li će jednog dana uspeti da spreče korupciju koja se preliva po čitavom svetu i umrežava sve čvršće ili će potpuno proterati pravdu, iole održiv odnos između bogataša i ostatka populacije sveta? Korupcija je uvek postojala i uvek će postojati, no borba protiv nje mora da bude neselektivna i beskompromisna. Takvu borbu mogu da vode samo ispunjeni, zadovoljni, ostvareni ljudi sa puno znanja. U toj borbi ne sme da bude mesta za trgovinu informacijama, uticajem, za BIA, za tajne dosijee, tajne dilove, tajne informacije… Da li je i kako pandemija uticala na koruptivne krugove u svetu? Pandemija je pomogla na isti način kao i rat, da se ne pita, da si srećan da si živ, no u razvijenom svetu polako izlazi sunce. Već ima veliki broj završenih istraga po pitanju raznih nabavki maski, respiratora, lekova. Dok mi ne vidimo da druge zemlje čiste blato iz svojih dvorišta, nećemo počistiti svoje. Već se održavaju treninzi za policiju, tužilaštvo, sudije o novim pojavnim oblicima kriminala za vreme pandemije. Da li mislite da se Asanž danas kaje, jer je izostala podrška sveta, niti je on bio ta inicijalna kapisla koja će ljude širom sveta ponukati da osvoje slobodu? I kako kroz njegovu sudbinu vidite sudbinu sveta? I, naravno, Srbije? Kad pomislim na bilo kog uzbunjivača na svetu, a naročito na uzbunjivača u Srbiji, meni pozli i bude mi neprijatno što nešto lično nisam uradila da bi im život bio bolji i lakši. Svet se menja, nova normalnost mi ne prija i jedva čekam da mi se vrati moj stari život. O sudbini Srbije uvek sa setom razmišljam. Moju decu već sada mogu da pogledam u oči da me ne bude sramota, a nadam se da ću imati smislen odgovor kada me unuka bude pitala – a šta si ti bako uradila da Srbija bude slobodna demokratska zemlja?