Arhiva

Lak udarac u bradu Kremlja

MARKO LOVRIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Lokalni izbori kao lokalni izbori – na njima su, barem u teoriji, bitne teme koje su male za državu, a velike za građane. Pamtiće se dugo da je na izborima u londonskoj četvrti Grinič 1990. nastupala partija navijača FK Čarlton. Stranku su osnovali kako bi sprečili lokalnu upravu da im sruši stadion. Osvojili su deset odsto griničkih glasova i posramljena administracija odustala je od namere da im oduzme voljeni teren. Tako su se i pred lokalne izbore u Rusiji, održane od 11. do 13. septembra, među gorućim temama našli i velika deponija (čija izgradnja nimalo ne oduševljava Arhangelsk), i sveto brdo (na kome žitelji Baškortostana ne žele nikakve radove), uz već viđene svetske probleme poput korupcije i skrivanja žrtava korona virusa (za šta opozicija optužuje tatarstansku upravu). A u izbornoj stvarnosti – lokalni izbori kao lokalni izbori u državi kojom dugo dominira jedan entitet, čovek ili stranka, svejedno. Teško je pregledno predstaviti za šta su to Rusi glasali. Tamošnji sistem lokalne uprave legendarno je komplikovan. Osamnaest regiona biralo je gubernatore, jedanaest regionalne skupštine, 22 gradske odbornike, a na četiri mesta glasalo se čak i za poslanike Dume. No izbore možemo predstaviti kao u čuvenom antivicu – ne znamo tačno šta se sve tamo zbivalo, ali znamo da je Putin na kraju pobedio. Prema poslednjim podacima agencije RIA Novosti, kandidat Jedinstvene Rusije Mihail Razvožajev ostao je gubernator Sevastopolja sa više od 85 odsto glasova. Aleksandra Nikitina, novog gubernatora Tambova, dlaka je delila od 80 odsto. Iznenađenja nije bilo ni u Tatarstanu, gde je Rustam Minihatov ostao predsednik (takvo zvanje nosi čelnik Tatarstana) sa uobičajeno moćnih 83 odsto. „U sedam gubernatorskih trka kandidati Kremlja osvojili su više od 80 odsto glasova. Još šest kandidata sa podrškom Kremlja dobilo je više od 70 odsto. Samo jedan gubernator koga podržava zvanična Moskva – Aleksej Ostrovski u Smolensku – osvojio je manje od 60 odsto glasova“, sumira Andrej Percev za portal Meduza. Čak i u pomenutom Arhangelsku, gde se očekivalo više gužve, čovek Jedinstvene Rusije Aleksandar Cibulski, stremi ka 70 odsto. Zanimljivije je bilo na izborima za regionalne skupštine. „Jedinstvena Rusija je u Republici Komi osvojila svega 28,8 odsto glasova, što je svega polovina podrške koju je dobila pre pet godina“, piše Percev. Kremlju je, međutim, ovom prilikom možda bilo važnije nešto drugo. Percev podvlači da je u regionalnu skupštinu Republike Komi ušla i Zelena alternativa, koju naziva „projektom Kremlja“. Fenomenom novih stranaka koje su nastupale na ovim izborima pozabavili su se i drugi. Zelena alternativa, Novi ljudi i Za istinu ideološki su različite, ali analitičari ih smatraju delom strategije Kremlja da podeli opoziciju pred izbore za Dumu, zakazane za sledeću godinu, piše Moskov tajms. „Prema preliminarnim rezultatima, sve ove stranke mogle bi da osvoje dovoljno glasova na izborima za regionalne skupštine. Ako uspeju, zakon će im omogućiti da učestvuju na izborima 2021.“ Moći će da učestvuju bez mučnog skupljanja potpisa, i da se bore za aneksiju istočne Ukrajine, Abhazije i Južne Osetije (što želi partija Za istinu), za prosperitet malih preduzetnika (što zastupaju Novi ljudi) ili za zaštitu životne sredine (što naravno traži Zelena alternativa). Moskov tajms nudi i interesantan podatak da su osnivači stranaka Za istinu i Novi ljudi, Zahar Prilepin i Aleksej Nečajev, bili deo Putinove koalicije Sveruski narodni front. Zapadni mediji, poput Fajnenšel tajmsa, podvlače da će sastav nekih regionalnih skupština biti makar lak udarac u bradu Kremlja. „Organizacija Alekseja Navaljnog podsticala je birače da ’glasaju pametno’, to jest da podrže kandidate kojima se daju najbolje šanse da pobede kandidate Jedinstvene Rusije. Ta je inicijativa izgleda uspela u Tomsku, gradu u kome je Navaljni vodio kampanju pre nego što je kolabirao. Jedinstvena Rusija je u Tomsku osvojila samo jedanaest od 37 mesta u gradskoj skupštini, što znači da ih je izgubila deset u odnosu na prethodne izbore. Slično je bilo i u Novosibirsku, trećem najvećem gradu Rusije, gde je Jedinstvena Rusija osvojila 22 mesta od 50, jedanaest manje nego prethodni put. Dvoje saradnika Navaljnog ušlo je u skupštinu“, piše Fajnenšel tajms. Na primeru Republike Komi videli smo da ovi „neznatni gubici“, kako ih je nazvao Andrej Percev, ne moraju nužno da potresu Jedinstvenu Rusiju. A naposletku treba reći i očekivano, to jest da je Golos, nezavisna organizacija za praćenje izbora, u izveštaju objavljenom u utorak pomenula stotine navodnih kršenja izbornih pravila s kraja na kraj Rusije. Kremlj dakako nije saglasan. Što se tiče Alekseja Navaljnog, u utorak je na Instagramu objavio fotografiju, prvu nakon što je primljen u berlinsku bolnicu „Šarite“. Objavio je da najzad diše bez mehaničke pomoći, prvi put nakon trovanja. NJegova portparolka Kira Jarmuš istog dana je objavila da će se Navaljni sigurno vratiti u Rusiju. „Zbunjuje me to što bilo ko misli drugačije. Celo jutro me novinari pitaju da li je istina da Aleksej namerava da se vrati u Rusiju. I opet potvrđujem svakome – nikada nismo razmatrali bilo šta drugo“, napisala je Jarmuš na Tviteru. Nema sumnje da će povratak glavnog lica ruske opozicije biti veći problem za Kremlj od svih neželjenih deponija i svetih brda.