Arhiva

Promena Dodikovog režima može biti opasna po život

TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Milorad Dodik ga je nazvao pobačajem. Još jedna u nizu uvreda zbog koje je narod vladara poznatog pod nadimkom Mile Ronhil, u prvi mah, častio na društvenim mrežama pogrdnim nazivima. Drugi su nemo posmatrali kako ga Dodik lično, njegovi ljudi i policija terorišu. Skupo je naplatio uvrede. Moguće da se politika Draška Stanivukovića, novoizabranog gradonačelnika Banjaluke, može okarakterisati kao novi populizam, uvijeni nacionalizam, ali to ne menja činjenicu da je od režima doživeo šikaniranje. Snimci iz parlamenta svedoče o psihofizičkom zlostavljanju nad njim pred kamerama i poslanicima. U Skupštini je od ministra policije dobio udarac u glavu. Svedoče snimci. Podsmevali su mu se bahato iz čopora, dobacivali podrugljivo kada bi prolazio. Ostajao je potpuno miran. Nastavio je da maše dokumentima, da podnosi krivične prijave, da govori o njihovim krađama, nepotizmu i korupciji. Privodili su ga i hapsili. Tajno snimali. „Lukač“, obratio bi se Dodik u Skupštini javno ministru policije, „daj onaj snimak da ga pustimo… Šta ‘oćeš, i ti bi da si vlast nas snimao.“ Bio je tako blizu momentu da zauvek nestane u policijskom podrumu, da ga izbace kao vreću u nekom od sporednih kanala, da ih nije i sam tajno snimio i snimak dostavio javnosti. I dalje priča o budućnosti, o nadi i altruizmu. Možda, sad, neki u Srbiji i van Republike Srpske traže od njega suviše, očekujući da započne čišćenje i na njihovoj političkoj sceni, jasnije određenje prema autoritarcu kao što je Vučić. Ali, on već protiv sebe ima isuviše jakog političkog neprijatelja i organizovani kriminal u RS. Ogolili ste mahinacije vlasti u RS, svu njenu brutalnost, sirovu prirodu Milorada Dodika, ali sada se može čuti da oni koji su vam dali glasove strepe da biste mogli da ih izneverite… Pogledajte godine mog rada, iako sam mlad, i videćete konstantnost i doslednost, na to se oslonite kada kažem da idemo ka budućnosti. Nemoguće je da odustanem, to je potpuno jasno. Demokratskim instrumentima ne mogu me zaustaviti, e sad da li su neki spremni na upotrebu drugih alatki… Duboko sam uveren da do toga neće doći. Borba je bila izazovna i do sada, ova koja me čeka je stostruko veća, pritisci još jači, već su počeli, očekivano, jer što se više penjete na vrh planine, vetar jače duva. Imate pred sobom ozbiljnog protivnika i organizovani kriminal? To je ozbiljni, organizovani višedecenijski kriminal, kriminal uvezanih lica političke scene i lica u privredi, tajkuna koji finansiraju politiku. Ali oni znaju jednu činjenicu, a to je da sam čovek kod kojeg nemaju nikakav uticaj. Nema te mogućnosti, novčane, političke ili bilo koje trgovine, koju su koristili a koju mogu da usmere ka meni da bi im dala željeni rezultat. To je za njih nešto nepoznato i do sada to videli nisu. Ima li opozicije u RS osim vas? Postoji, ali blaža je i tiša. Tu vrstu amnestije od mene ne mogu da očekuju. Znam cenu za to, znam kroz šta prolaze moji saradnici i njihove porodice, idu do poslednjeg kolena, prete, proveravaju ko gde radi, dele im otkaze, govore da za njih egzistencije u RS neće biti. Pre nekoliko dana je bio sastanak u gradskoj upravi, načelnicima je rečeno da niko od zaposlenih ne sme da sedne kraj mene, popije kafu sa mnom i porazgovara, jer to je njihov kraj. Nema straha više, to je moja poruka. Ja sam demokratski gradonačelnik i hoću sa svima da ostvarujem saradnju. Nema stranaka, nema podobnih i nepodobnih. Godinama poražen, napadnut i skrajnut od ljudi koji vode grad, narod pod torturom, prvo od mene traži slobode građana primerene 21. veku. Rođeni ste 1993. godine. Ratno dete? I očekujete da me to „ratno dete“ određuje? Ja jesam rođen 1993, ali istina je da sam većinu života proveo u 21. veku i treba da idem napred. Kada ste me pitali kako ću pomiriti region, pa, svako ima svoja očekivanja, ali reći ću vam otvoreno, ja sam političar, nisam Deda Mraz koji treba da ispunjava sve što drugi hoće. Šaljem univerzalne ljudske i čovečne poruke. Ko hoće neka razume, ko hoće da osuđuje, neka izvoli. Postavio sam političku platformu, patriotsku ali i nadnacionalnu u istom trenutku, što je moguće. Moj najbolji prijatelj i saradnik je Hrvat, mladi političar na listi PDP, odbornik Ivan Begić. On je onaj koji je skinuo poster Dodika na kraju tunela iz spota. Vidite dešavanja u Crnoj Gori, posle 30 godina smena režima, u Banjaluci nakon 22, to su pozitivni talasi. Sudeći po nama, vidim da ćemo kroz regionalnu saradnju Balkan, brdovit i lep, postaviti na političku platformu kao neizostavan politički faktor u Evropi, koristeći važan geografski položaj. Možete li nešto da kažete o poslovnoj tradiciji vaše porodice? Majčina porodica Živković među prvim je doseljenicima u Banjaluku, iz susednog je sela Pervan. Pradeda je prodavao konje, trgovao sa Trstom gde se odvijala prodaja na hiljade konja na mesečnom nivou. Bio je uticajan u zemlji, veliki ktitor crkve, humanista. Moj ujak je preduzetnik, zapošljava hiljadu radnika u Banjaluci. Porodica s bakine strane, Vukelić, decenijama je preduzetnička porodica. Tako i deda, a danas i otac koji je zapošljavao više od 300 radnika, na poslovima koje vodi nekoliko decenija, od telekomunikacija, fabrike nameštaja, auto-salona, ugostiteljskih objekata, voćnjaka… Od 2012. bavim se politikom, ali kada sam 2018. postao poslanik, poslovni partneri mog oca bili su ucenjeni. Od momenta kada ste postali najljući politički protivnik Milorada Dodika, on preuzima poslove vašeg oca sa dopunom za mobilnu telefoniju? Kada sam postao poslanik sa najvećim brojem osvojenih glasova, krenula je odmazda na porodicu i porodične poslove. Saradnicima mog oca rečeno je da, ako ostanu s njim, nemaju šta da traže ekonomski u RS. Otac se povukao iz poslova, da bi određene firme i njegove poslove preuzela porodica Dodik. Danas retko u Banjaluci imate lokal, firmu ili hotel, a da Dodik nema direktne ili indirektne veze, preko saradnika, kumova, sestrića. Grad i zemlja su privatizovani, imaju svoju televiziju, poslovne prostore, javna preduzeća, apsolutnu kontrolu nad svim. Prema dokumentima SIPA i Tužilaštva BiH, koje vodi istragu o Dodiku, njegova imovina procenjena je na oko 200 miliona evra... Na nadležnim organima je da utvrde poreklo imovine, on posao preusmerava na bliske prijatelje, saradnike…, ljude koje angažuje kroz politiku. Iako u firmi Prointer, na primer, nigde zvanično nema tog imena, Dodik je sam priznao na Skupštini RS da je to partnerska firma njegovog sina. Neformalni je vlasnik banje Laktaši. Formalni vlasnici su njegova ćerka Gorica i zet? Ne samo to, njegov sin ima jedan voćnjak, ćerka drugi, restoran u centru Banjaluke, zet dve firme, brat tri-četiri, kum televiziju, sestrić klub, drugi sestrić firmu koja drži bilborde u Banjaluci… Voćnjak njegovog sina kupljen je od kredita Investicione razvojne banke kada je on imao svega 20 godina. Dodikova argumentacija je bila doslovce: „Bolje da radi, nego da se drogira.“ Narednih 10 godina sin je dobijao podsticaje, 6.000 litara benzina godišnje. Firma njegovog sina je iz budžeta RS, jer su stvorili monopol u IT sektoru, dobila poslove od oko 100 miliona KM za samo nekoliko godina. Imate toliko bogatstvo i treba još dizel-gorivo da vam daje Republika Srpska. I ni to nije dovoljno, nego uzmete 20.000 maraka podsticaja od RS da kupite traktor! Čestiti poljoprivrednici nisu mogli dobiti ni sadnicu od države. Presitost je tek ljuta glad, kažu, to vam je kod ovog čoveka i ove vlasti. Što više imaju, presiti su, postaju sve gladniji. Ta politika koštala ih je poraza u Banjaluci. Kako je Dodik objasnio poreklo novca za vilu kupljenu na Dedinju? Priče za malu decu. Hipoteka, kredit na platu... Kada je Tužilaštvo BiH otvorilo istragu, retroaktivno je stavio pečate na ugovor za kredit. Rekli ste da narod zaslužuje i očekuje da pozovete na odgovornost sve koji su ga pljačkali, oduzeli mu institucije. Kakve su vaše mogućnosti? Dodik upravo po hitnom postupku najavljuje izmenu zakona kako bi smanjio ovlašćenje gradonačelnika. To je jasna poruka straha. Koliko znam, u ovom momentu upravo rade na skrivanju dokumenata, menjaju akte… To su ljudi spremni na sve. U Banjaluci cveta privredni građevinski kriminal, desila su se mnoga ubistva. Spreman sam da sve sporno što zateknem dostavim nadležnom tužilaštvu da radi svoj posao. Pravedno poslovanje i ekonomija moraju da stvore nadu. To je moja vizija, ma kako jeftino zvučalo, moram probuditi nadu naroda da gleda u budućnost. Zvuči kao fraza, ali istina je, za ovaj narod poslednjih decenija nije bilo budućnosti, ni nade. Ulazite u kancelariju, i šta prvo radite? Imenujem ljude spremne da rade sa mnom, biram hrabre, poverljive, spremne da izdrže ogroman pritisak, jer već se obruč steže. Da se ne lažemo, ovo su ozbiljne promene i mogu biti opasne po život, ali neko mora da se uhvati ukoštac s tim. Prvo da vidimo taj dug Toplane. Je li moguće da je to 90 miliona?! I niko da ne odgovara za to?! Javna ustanova Groblje pre pola godine imala je poslovanje pola miliona u plusu, sada milion u minusu. Gde je 1,5 miliona? Javno preduzeće Akvana, olimpijski bazen - njegova potraživanja prema dobavljačima prevazilaze 10 miliona. Pa to je skoro 10 odsto godišnjeg budžeta u Banjaluci, a mi nemamo odgovor gde je novac. Kao poslanik nisam mogao dobiti odgovor, sada ću češljati dokumenta. Dok vi i ja razgovaramo, oni hvataju poslednji voz da još nešto ukradu, potpisuju ugovore sa prevoznicima i drugim firmama. Ne da sam spreman da se uhvatim ukoštac s tim, dužan sam to kao gradonačelnik. Jedan od mojih poriva i motiva za ulazak u politiku bio je da stanovnici Banjaluke dobiju i pravdu i istinu. To ljudi očekuju od mene, za to su glasali i to ja očekujem od sebe. Kakva je mogućnost za promene, nemate većinu za vlast u parlamentu? Oni imaju skupštinsku većinu, ali gradonačelnik ima svoje nadležnosti. Mojom pobedom biće uništena partokratija. Ozbiljne anomalije biće zaustavljene. Kako? Ne mogu bez mog potpisa ništa. To je šah-mat pozicija. Ako većina nije spremna da podrži moje predloge u Skupštini, podržaće ih narod. Pobeda u Banjaluci je put ka smeni Dodika? Pobeda u Banjaluci preduslov je pobede u RS. Sebe vidim kao nekoga ko će aktivno učestvovati u promenama i procesima koji će za dve godine doneti promenu režima. Kada kažete idemo ka budućnosti, to znači opstanak ili nestanak RS? Republika Srpska je neupitna, trajna komponenta. Plan je njeno jačanje, pa dugoročno i vraćanje nadležnosti koje je izgubila od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas. Naša politika je RS otvorena za saradnju sa Federacijom, Sarajevom, Srbijom, regionom i Evropom. Da li očekujete podršku ili opstrukciju Vučića, ona je izostala u kampanji, podržao je Dodika? Jasno je da u RS Dodik više nije jedina politička figura. Treba da se čuje i uvaži i druga strana. Očekujem to i pozivam ih na saradnju. I gradonačelnika Beograda, Vladu Srbije i predsednika Srbije, koji su poslednjih godina mnogo uložili u Banjaluku. Svako moje dalje oslikavanje miljea ili političke figure van RS je uticaj na javno mnjenje te zemlje, a moj posao je da institucionalno sarađujemo zarad naroda. Imao sam ponude mnogih političara u Srbiji, iz vlasti i opozicije. Uvek sam spreman na saradnju za dobrobit našeg naroda, ali nikada se ne bih svrstao na jednu ili drugu stranu. Da li Vučić preko Dodika komanduje Republikom Srpskom? Pre stičem utisak da Dodik treba Vučića kao hleb nasušni. I da… … Dodiku cure sati? Jeste. On koristi uticaj koji Vučić ima u RS, svestan da je Srbija za nekoliko godina uložila 60 miliona evra, da nije bilo Srbije RS bi kolabirala, bankrotirala u doba pandemije. Zbog lošeg ekonomskog stanja, vlasti u RS i institucije zavisne su od podrške i pomoći Srbije. Mi smo kao dva brata, Srbija i RS. I ja imam rođenog brata ali nikada ne bih voleo da zavisim od njegove pomoći, a krv bih mu dao, kao i on meni. Da li biste dozvolili da Vučić upravlja Banjalukom preko vas? Mi imamo autonomnu politiku. Političko i institucionalno iskustvo, kao i nadležnosti predsednika Srbije su mnogo veće od mog, ali vodim se devizom - spreman sam da saslušam, a jedino koga moram da poslušam su građani Banjaluke koji su mi dali ogromno poverenje. Imam čvrstu autonomiju i karakter te stvari nikada ne bih dovodio u pitanje, kao što u isto vreme cenim značaj i ulogu institucija Republike Srbije. Žargonski rečeno, Banjaluka će staviti rampu Vučiću… Banjaluka nikada neće staviti rampu Beogradu i Srbiji! Ono za šta se borim jeste shvatanje da Banjaluka sada nije Draško. Čast je pripala predsedniku Vučiću da vodi Srbiju, meni Banjaluku, uz ključnu stavku - u ime svih građana. I zbog našeg naroda te rampe nikada ne sme da bude. Neće biti ni štoka od vrata, već potpuno otvoren prostor saradnje. Imperativ moje politike je institucionalna saradnja sa Srbijom, Federacijom, regionom, ka Evropi. Ličnosti su prolazne, institucije konstanta i to je jedino ispravno. Mogu vam spočitati da ste u igri s Vučićem? Ne igram igre, bavim se ozbiljnim i odgovornim poslom. Dobio sam podršku građana jer predstavljam Banjaluku, dok Beograd gledam kao vekovni, istorijski, kulturni i svaki drugi centar mog naroda. Tamo idem duhovno i emotivno bez obzira na to ko je predsednik Srbije i ko je gradonačelnik Beograda. Imate li neku poruku za opoziciju u Srbiji? Nije moja uloga da delim savete bilo kome, a o opozicionoj borbi mogu govoriti samo iz ličnog iskustva. U RS su za nas zatvoreni mediji, ali pronašao sam nove kanale komunikacije preko mreža, od vrata do vrata… Ovo je primenjivo na svakoga ko se bavi politikom, bio opozicija ili vlast. Pod pažljivom ste opservacijom i onih koji se pitaju da li se iza tog modernog čoveka, upornog i čvrstog, zapravo krije još jedan srpski nacionalista? Ne krijem ništa o sebi. Rodoljub sam, patriota, Srbin, pravoslavac koji svoj narod voli do te mere da želi da zaštiti svoje pismo, jezik, kulturu, veru, identitet i najveći deo svog političkog opusa želim da posvetim tim vrednostima. Da li to može da bude viđeno kao provokacija Federaciji i narodima u BiH? U BiH po svim entitetima dobio sam ocene kakve nijedan političar decenijama nije, više od 70 odsto građana BiH označilo me je ocenom „veoma voli“. Na pijedestal svog delovanja stavljam ekonomski patriotizam, ali sam čovek koji javno iskazuje ljubav prema svakom čoveku i svakom narodu. Kako da mi verujete? Moja baka izgubila je sina u ratu, mog strica, nosim njegovo ime. Zna ubice svog sina, i da pripadaju bošnjačkom narodu, ali taj narod voli kao i pre rata. Zašto? Kaže, zato što nisu oni krivci, već nesretne političke okolnosti. Bili smo stavljeni u košnicu. Prirodno je da Bošnjak voli svoj narod najviše, ali ako iskazuje poštovanje prema mom, to je prihvatljivo. Govore - Draško se uslikao pored ove zastave, pored one, kažem, uslikaj se s bilo kojim zastavama ako ćeš sa mnom razgovarati o ekonomiji i budućnosti. Rekao sam vam, i moja porodica doživela je tragediju, ali godinu pre no što su Bošnjaci na ratištu ubili mog ujaka, i godinu kasnije, moja porodica skrivala je bošnjačku porodicu u svom domu. Mržnja nas nije zaokupila. Ne pristajem na kategorizaciju zločina. Razumem i različitost gledišta naroda na iste događaje u prošlosti, ali znam da moramo biti okrenuti ka budućnosti.